Аль-Анкабут

О значењу кур’анских скраћеница било је говора на почетку поглавља Ел-Бекара.

Зар мисле људи да ће бити пуштени да говоре: “верујемо”, а да неће бити искушани?! Биће доведени пред кушње, да би се знало јесу ли искрени верници. Дакле, није онако како они мисле.

И претходне је народе Узвишени Бог, искушао, па је практично указао на оне који су искрени у погледу веровања и на оне који лажу говорећи да су верници.

Зар они који чине грехе и који верују у лажна божанства мисле да могу Нама умаћи и да могу Нашу казну избећи? О како лоше просуђују неверници! Ако ли умру као неверници, неће Божју казну избећи.

Ко се нада да ће Бога срести на Дан страшног полагања рачуна и нада се награди на Будућем свету, нека зна да је тај час близу. Бог све чује и све види, ништа Му не може умаћи, Он ће сваком дати оно што заслужи.

А онај ко се бори против своје душе како би чинио добра дела, а од лоших се сустезао, и ко се бори на Божјем путу ради уздизања Ислама – само ради себе се срчано бори и корист ће лично он од тога имати. Бог је у односу на сваког независан, не треба Му ничије добро дело, Он нема користи од нечије честитости, нити има штету од ма чијег грешења.

Племенити Бог опростиће грехе и прећи ће преко лоших поступака онима који верују и чине добра дела, и то због добра које су на овом свету чинили. Свевишњи ће им Бог на Будућем свету дати боље него што су заслужили.

Човеку је Узвишени Бог опоручио да својим родитељима добро чини, да спрам њих буде благ, милостив и сажаљив, али само у оном у чему није противљење Богу, узвишен и слављен нека је Он. Али, буду ли се родитељи трудили да наведу дете на многобоштво или на неверство, не сме их у томе послушати, јер нема послушности створењу у оном у чему је непослушност Створитељу. Узвишеном Богу вратиће се сви па ће их Он позвати на одговорност за дела и сваком ће дати оно што је заслужио.

Оне који верују у Свезнајућег Бога и чине добра дела прикључићемо добрима на Судњем дану, с њима ћемо их проживети и истоветну им награду дати.

Има људи који говоре да верују у Бога, а ако их незнанобошци ставе на муке због припадности Исламу, тад осете немир и љутњу, сматрајући да је људско искушавање слично Божјој казни, па изгубе стрпљење и одрекну се Ислама. А кад би Узвишени Бог, помогао Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, и муслиманима, исти ти колебљивци обратили би се муслиманима: “Ми смо били уз вас, борили смо се против незнанобожаца!” Зар Бог није Онај Који најбоље зна шта груди крију, и зар Он не зна ко је искрен а ко лажов, ко је верник а ко дволичњак?

Свезнајући Бог добро познаје оне који су искрени у свом веровању, као и оне који тврде да су верници, а у себи скривају неверство.

Кривоверни говоре правоверним: “Оставите Ислам и прихватите нашу веру, и ми ћемо на себе преузети одговорност за ваше грехе!” Несумњиво, они су лажови – ништа од греха њихових не би понели, па ни грех тежине грушице. Они заправо лажу.

А сигурно ће незнанобошци да понесу своје бреме, биће одговорни за оно што су чинили, и биће одговорни за грехе свих оних људи које су у заблуду одвели, не умањујући нимало њихову одговорност ни тежину греха. Нека знају поуздано да ће бити одговорни на Дан устанућа за ове лажне речи које су говорили!

Господар светова послао је Ноја, мир над њим, да позива свој народ у монотеизам и обожавање Бога, па је он међу њима проборавио девесто педесет година, али они су га у лаж утеривали па их је, Божјом вољом, потоп задесио. Свемогући Бог није им учинио неправду, него су они сами себи учинили неправду поричући и не верујући у истину.

Затим је Силни Бог спасио посланика Ноја, мир над њим, и вернике који су били с њиме у лађи, и то је Бог знамењем и поуком за све касније нараштаје учинио.

Посланиче, спомени и посланика Аврама, мир над њим, кад је позвао свој народ да верује у Бога Јединог и да само Њега обожава, чини добро и сустеже се од зла. Казао им је да је у томе добро за њих, ако знају.

И известио је Аврам, мир над њим, своје сународнике да они само лажи говоре када тврде да су њихови идоли заиста богови, а идоли њихови не могу баш никакву корист да донесу, нити могу ма какво зло да отклоне. Подсетио их је на то да њихова, лажна божанства не могу да подаре опскрбу, јер опскрбу даје једино Бог, Господар небеса и Земље, и да је човек треба само од Бога тражити, Њега обожавати и само Њему захваљивати на благодатима. Напослетку их је опоменуо на неупитну истину: да ће сви људи на Дан устанућа бити враћени Свезнајућем Богу, а не идолима, и да ће пред Њим полагати рачун за своја дела.

Ако поричете, незнанобошци, објаву коју доставља Божји посланик Мухамед, нека је мир над њим и милост Божја, па, порицали су и претходни народи, као нпр. Нојев народ, Ад и Семуд. Ето тако је било, а знајте да је Посланиково да јасно обзнани и достави посланицу свом народу, а вама је Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, доставио оно што му је Његов Господар наредио да вам достави.

Зар мекански незнанобошци не виде да је Свемогући Бог све првобитно створио, и да ће опет, након што створења поумиру и прах постану, стварање поновити. Узвишеном Богу то није тешко, Он може све да учини.

Реци, Божји Посланиче, онима што негирају проживљење: “Запутите се по свету па погледајте и помно размислите о првом Божјем стварању! Он ће људе, након овоземаљског живота, проживети зарад полагања рачуна. Свевишњем Богу ништа није тешко, Он све може да учини. Као што је био у могућности људе први пут да створи, исто тако, у могућности је да их проживи.”

Кога хоће, Узвишени Бог, праведно казни, а дотле Своју милост, јер је добар, подари оном коме хоће. Њему ће се сви вратити на Судњем дану, Он ће све проживети и позвати на одговорност.

Ви не можете умаћи Божјој казни ни на Земљи ни на небу! Имајте на уму да немате, мимо Силног Бога, заштитника да се побрине о вама, нити имате помагача да вас одбрани од Божје казне која вас задеси.

А они који поричу Божје речи и суочавање с Њиме на Судњем дану, такви су у очају спрам Божје милости. Зато што су били неверници, они никад неће ући у Рај, него ће на Будућем свету бити тешком казном кажњени.

Аврам, мир над њим, је своје сународнике упозорио на то да морају само Бога да обожавају, па су се они договорили да га убију или да га спале како би осветили своја божанства. И заиста, бацише Аврама, мир над њим, у ватру, али га Узвишени Бог, од ватре избави учинивши је хладном и спасоносном по њега. У томе што је Свемогући Бог спасио посланика Аврама од ватре очито је знамење за људе који верују, тим пре јер само они поуке узимају.

Саветујући своје сународнике, Божји миљеник Аврам рече: “Ви сте идоле мимо Бога прихватили, које обожавате – то што радите ништавно је – да би исти ти идоли били ваша веза и разлог љубави у животу на овом пролазном свету. Идолима се молите и обожавате их, и ради њих се борите, а касније ћете, на Дан устанућа, једни другима непријатељи да будете, једни других ћете да се одричете и међусобно ћете да се проклињете. Затим ће ваше повратиште ватра Пакла бити, чију казну од вас нико неће моћи отклонити, па ни божанства која сте обожавали.”

И Лот је поверовао Авраму, прихватио је оно што је посланик Аврам донео и почео је да га следи. А Божји миљеник Аврам, мир над њим, рече: “Заиста ћу се иселити у Палестину, благословљену земљу. Бог је силан, побеђује и унизује оне који се дигну против Њега; мудар је у стварању, управљању и прописивању. Заправо, Он неће понизити оног ко се исели Бога ради.”

Милостиви Бог подарио је Авраму, мир над њим, сина Исака, веровесника, а након њега и унука Јакова, такође веровесника, и неке потомке Аврамове учинио је веровесницима племенитим који су од Бога, узвишен и слављен нека је Он, донели објаве. Бог је Авраму, зато што је био стрпљив кад је реч о слеђењу истине, дао награду на овом свету у виду послушности деце и лепог спомена, а на Будућем свету даће му награду коју ће дати добрим људима. Награда коју је добио на овом свету нимало неће умањити удео у награди на Будућем свету.

И Лота спомени, Божји Посланиче, који је, обраћајући се свом народу, осудио полни однос с мушкарцима, а не са женама, нагласивши да је то што чине разврат који ниједан претходни народ није чинио, јер се противи здравој људској природи и начелима честитости.

Осим хомосексуализма, Лот, мир над њим, осудио је своје сународнике за пресрећање путника по друмовима ометајући их својим злоделима, и за то што на својим састанцима чине најгнусније ствари: ругају се другим људима, узнемиравају пролазнике, показују једни другима стидна места, разговарају о бестидностима, а што је супротно верским начелима и мужевности. А одговор његовог народа је био само: “Дај нам казну Божју којом нам претиш, ако истину говориш да си нам послат као веровесник!”

“Свемогући Боже, Господару мој”, замолио је Лот, мир над њим, против својих сународника што су тражили да их погоди казна с неба, којој су се ругали, “молим Ти се да ми помогнеш против развратних, злочестих људи спустивши на њих казну с неба!”

Кад су анђели донели Авраму, мир над њим, радосну вест да ће добити сина Исака, веровесника, а након њега и унука Јакова, такође веровесника, и кад су му казали да им је Силни Бог заповедео да униште Содому, насеље Лотовог народа, незнанобошце порочне.

Божји миљеник Аврам обратио се анђелима: “Како ћете уништити ово насеље, а у њему се налази Лот, Божји веровесник? Он не заслужује казну!” На то су анђели одговорили да им је Свезнајући Бог ставио на знање ко се налази у насељу, и да они могу разликовати између честитих и злочестих људи. Анђели су, објашњавајући то Авраму, мир над њим, додали да ће спасити Лота, мир над њим, његову породицу и вернике, несумњиво, и да их неће стићи казна која ће стићи развратнике. Али неће, казали су, спасити Лотову жену – она ће остати с неверницима и биће кажњена.

Пошто су анђели, Божји изасланици, дошли Лоту, мир над њим, у људском лику, он се због њих, не знајући да су анђели, сневесели и нађе се у неприлици: знао је да су његови сународници искварени и да желе полно да опште с мушкарцима. Анђели су се обратили Лоту, мир над њим: “Не бој се за нас, они нам не могу наудити, Бог ће нас сачувати од њих! И немој се жалостити због сазнања о скором уништењу свог народа, а тебе и твоју породицу казна ће – тако је Бог одредио – заобићи, осим што ће твоја жена бити уништена заједно с онима који ће казну да искусе.”

“Бог ће на становнике овог порочног насеља”, додали су анђели, “да спусти казну с неба – камење које ће их погађати и кидати њихове удове, јер нису били послушни Богу и чинили су одвратна дела и разврат који ниједан народ пре њих није чинио.”

Од Содоме, насеља у којем је живео Лотов, мир над њим, народ, Бог је оставио јасно знамење и очит показатељ да су развратни становници тог насеља уништени – за оног ко помно размишља о Божјим знацима.

А брата њиховог по пореклу Јофора, Свевишњи Бог послао је у Меден, па је он позвао његове становнике да једино Бога обожавају, да Њему буду предани, да чине добра дела зарад награде на Будућем свету, забранивши им, с друге стране, ремећење реда на Земљи чињењем греха и позивањем у њих.

Али ипак, веровесника Јофора, мир над њим, лажним су прогласили становници Медена и одбили су оно што им је донео, па их је задесио страховити потрес, који је порушио њихове домове и они у њима освануше поваљани, лицима у прашини.

И Ад, Худов народ, и Семуд, Салахов народ, уништио је Свемогући Бог. Становници Мекке, на темељу њихових станишта у ел-Хиџру и еш-Шихру у Јемену можете закључити да је Узвишени Бог на њих сручио страховиту казну. Њима је сотона лепим приказивао развратна дела, идолопоклонство и грешење, па их је одвратио од Правог пута. Њихови су их посланици поучили томе да препознају разлику измешу Правог пута и заблуде, али су они заблуду над упутом изабрали.

Узвишени Бог је Каруна, који је тлачио Мојсијев народ, утерао у земљу, као и његов дворац, а фараона и његовог везира Хамана потопио у мору. Свима њима дошао је посланик Мојсије с непобитним, јасним доказима да је он заиста Божји посланик, али су се они узохолили сматрајући да су, због власти и иметка, бољи од других људи, и заиста су реметили ред на Земљи. Па ипак, нису могли да умакну Свемогућем Богу, у Чијој су шаци и власти били.

Тако је Праведни Бог све њих уништио због греха које су чинили: на неке је камање од печеног блата с неба послао – тако је уништио Лотов народ, друге је уништио громогласом – Јетров и Лотов народ су тако настрадали, неке је у земљу утерао – Каруна је тако уништио, а неке је потопио – Нојев народ, а фараона и Хамана уништио је потапањем у мору. Ето тако је било, а Свевишњи Бог није их недужне казнио, није их казнио због греха других народа, него због греха које су лично они учинили. Они су сами себи неправду учинили чинећи грехе, па су заслужили казну.

Они који обожавају идоле и кипове, а не Свевишњег Бога, надајући се да ће им они донети добро и сачувати их од зла слични су пауку који себи сагради кућу, трошну, слабу и бескорисну управо онда када му треба склониште. А најтрошнија и најслабија кућа јесте паукова кућа: не штити од напасника. Исто тако ни лажна божанства не могу добро осигурати, као што не могу ни зло спречити. Када би незнанобошци знали то, не би лажна божанства никад поред Бога обожавали.

Свезнајући Бог добро зна шта и кога неверници обожавају, јер Њему ништа није скривено. Бог је силан, побеђује оне који се дигну против Њега, и Нико Га не може надвладати; мудар је у стварању, управљању и прописивању.

Ове примере Узвишени Бог наводи људима да им се обелодани истина, а њима се онако како треба користе искључиво они који су спознали ислам и његове мудрости.

Небеса и Земљу Свемогући Бог је створио с истином, са разлогом и ради завођења правде, није их створио ради игре и забаве. У стварању огромних небеса и широке Земље јесу знамења за вернике која их упућују на то да Бог све може да учини. У томе су знамења управо за вернике, јер они на темељу њих доказују постојање Узвишеног Бога. А кад се ради о онима који не верују, они пролазе поред јасних доказа које виде у свемирским пространствима и у себи самима а да на њих уопште не обрате пажњу нити их исти ти докази подсећају на Божју величину и моћ.

Божји Посланиче, казуј људима кур’анске речи које ти Бог објављује, и обављај молитву онако како је прописано да се обавља: обављање молитве, са свим обавезним и пожељним радњама, спречава човека у чињењу греха и разврата. Наиме, Милостиви Бог веровањем просветли срце оног ко молитву пажљиво и искрено обавља и да му чврстину у Исламу па исти тај човек буде богобојазан, воли честитост и презире неморал; и порив зла буде побеђен. Знајте и то да је спомињање и слављење Бога, у молитви и у другим приликама, најзнаменитије и најбоље дело. А Узвишени Бог, зна шта Његове слуге чине, Он ће их позвати на одговорност за дела, добра и лоша, па ће добре да награди, а злочинце ће да казни.

О верници, са следбеницима Књиге, Јеврејима и хришћанима, расправљајте искључиво лепим речима, на најлепши начин и благо, и са јасним доказима. Али се према онима који су инаџије и објаве вам рат - супротставите им се и против њих борбу водите, док се не предају и плате порез, покорно. И реците Јеврејима и хришћанима: “Ми верујемо у часни Кур’ан, објављен посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, и у оригиналну Тору, објављену посланику Мојсију, мир над њим, и у оригинално Јеванђеље, које је објављено посланику Исусу, мир над њим! Наш Бог и ваш Бог је једини Господар. Он нема саучесника који заслужује да буде обожаван нити Њему има ико сличан. Ми смо Богу сасвим предани, Њему смо послушни и пред Њим понизни.”

Као што смо објављивали претходним веровесницима, Ми теби, Божји Посланиче, објављујемо овај Кур’ан величанствени. А следбеници Књиге, Јевреји, којима смо дали Тору, и хришћани, којима смо објавили Јеванђеље, па су они искрено поверовали у своје књиге и нису их искривили и нису застранили – верују у часни Кур’ан, због Његовог, нека је мир над њим и милост Божја, описа и наговешћења. А има и неуких Арапа који верују у оно што ти се, Веровесниче, објављује. И знајте да Кур’ан оспорава или у њега сумња само онај који се, након што му стигне знање, инати, пориче и негира очите истине.

Божји Посланиче, ти никакву књигу пре часног Кур’ана ниси читао, а ниси ни једно једино слово руком својом написао, јер не умеш да читаш и пишеш, твоји сународници то добро знају. Да си знао да читаш и пишеш, посумњали би лашци и рекли би: “Мухаммед је смисао овога што говори узео из претходних књига” или би казали: “Кур’ан је преписао из претходних објава!”

Кур’ан је истина, њега чине јасни и недвосмислени докази и речи које упућују ка истини, и њега чувају у својим срцима они који су учени верници. А славни Кур’ан поричу само неправедници, који су сами себи неправду учинили и порицатељи који Му судруга приписују.

Незнанобошци говоре и ово: “Зашто Бог није послао Мухаммеду знамења која се могу докучити чулима вида и додира, као што је дато претходним посланицима? Њима, који то сугеришу, реци: “Знамења и чуда јесу само код Бога, Он њима располаже, даје их коме хоће а ускраћује их, опет, коме хоће. Ја сам само слуга и посланик који је послат да вас упозори на страшну, непреболну казну.”

Зар онима који не верују није довољно сазнање то што ти је, Посланиче одабрани, Бог објавио славни Кур’ан, књигу чији им се одломци увек казују? Часни Кур’ан, објављен Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, израз је милости људима који верују у Објаву и поступају складно њој, и опомена која је од користи онима који о њој помно, непристрасно размисле. Оно што им је Бог послао као објаву боље је од оног што они предлажу а објављено је претходним посланицима.

Обрати се, Веровесниче, безбожницима: “Између вас и мене Бог је довољан сведок истинитости мог посланства, и да сте ви порицатељи неверници који оспоравају оно што је мени објављено! Богу је знано све што се догађа на небесима и на Земљи, ништа Му није скривено, нити Му ишта може умаћи! А многобошци, они који верују у лажна божанства, неверници, и они који поричу часни Кур’ан, објављен Посланику, нека је мир над њим и милост Божја – такви су прави губитници на овом и на Будућем свету, тим већи јер су веровање заменили неверовањем.”