Ас-Саджда

На почетку поглавља ел-Бекара разматрали смо значење кур’анских скраћеница.

Овај је Кур’ан, који је објављен посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, несумњиво објава од Бога, узвишен и слављен нека је Он, Господара свих светова.

Ипак, неверници говоре лажи: “Мухаммед измишља Кур’ан, а не доноси га од Бога!” Напротив, часни Кур’ан је објава у коју нема сумње, а која ти, Посланиче, долази од Племенитог Бога, да би опоменуо народ који пре тебе, није имао опомињача никаквог, не би ли се запутили Правом стазом, и поступали у складу с Објавом.

Бог је створио небеса и Земљу и оно што је између њих у шест временских раздобља, и није због немоћи одмарао седми дан. Бог је у могућности да створи шта жели, и то у трену. Након што је створио небеса и Земљу, Свезнајући Бог узвисио се изнад Престоља онако како приличи Његовој величини. Осим Бога, људи немају никаквог заштитника да се брине о њима и удовољава њиховим потребама, нити имају каквог заговарача чије би се заговарање примило да буду поштеђени казне. Па зашто не размислите о Божјим доказима и не опоменете се саветима, и само Њега не обожавате?

Од небеса до Земље Свезнајући Бог свему даје распоред, само Он управља свиме, а затим се то распоређивање Богу враћа у току једног дана што износи, према нашем рачунању времена, хиљаду година.

Ето то је Бог, Онај Који ствара и управља свемиром, Он познаје оно што је скривено од погледа и зна све што људске груди крију и оно што је видљиво. Бог је силан у Својој власти, нико Га не може потчинити, Он кажњава и оставља на цедилу Своје непријатеље; милостив је, уз то, према Својим добрим слугама.

Имајте на уму да је Бог Узвишени све савршено ствара и лепим чини Своја створења, и да је Адама, праоца човечанства, без преседана од глине створио.

И знајте да потомство Адамово ствара од семена, од течности која је ништавна.

Затим човеку даје савршен лик и снагу па у њега удахне душу посредством анђела који је за то задужен. Бог вам, о људи, даје чуло слуха, помоћу којег чујете; чуло вида, помоћу којег видите; срце, помоћу којег схватате. Па ипак, захвалност је ваша на овим благодатима тако ретка, и међу вама је мало оних који ове благодати користе у послушност Богу.

Незнанобошци, порицатељи живота после смрти, рећи ће: “Зар ћемо, кад се са земљом сјединимо и прах постанемо, заиста бити створени изнова? То је незамисливо!” Тако говоре, а заправо не верују у могућност проживљења после смрти.

Посланиче Ислама, обрати се онима који не верују: “Вас ће усмртити Анђео смрти, који вам је за то од Бога одређен, управо онда кад наступи ваш смртни час! Затим ћете се вратити Узвишеном Богу на Дан коначног полагања рачуна, па ће вас позвати на одговорност за дела која сте чинили; добре ће наградити, а зле казнити.”

А кад би само могао видети порицатеље како ће погнути главе пред Свемогућим Богом, надасве понижени, осрамоћени и насмрт престрављени. Рећи ће: “Господару наш, видели смо да смо зло чинили и чули смо истину у коју су нас позивали веровесници Твоји, знамо да смо грешили! Ево, кајемо се Теби, па нас врати на пролазни свет да бисмо чинили добра дела. Сад схватамо да смо били неверници, да смо одбијали Твоју веру Ислам, порицали посланике и негирали оживљење.” Кад би могао видети тај призор на Судњем дану, видео би, збиља, страшну и огромну невољу која је невернике сколила.

Да хоће, Узвишени Бог може да упути невернике да поверују у истину и прихвате Ислам, али је истинита Божја реч и мора се остварити – да ће напунити Пакао грешницима џиннима и људима, зато што су дали предност неистини над истином.

Кад буду улазили у Пакао, неверници ће бити укорени: “Кушајте казну у Паклу због тога што сте заборављали на суочење с полагањем рачуна и казну, и зато што сте удовољавали својим прохтевима на пролазном свету! Бог ће вас оставити у ватри сад, неће вас из ње никад извести, нити ће вам патњу ублажити, па трпите, због греха, патњу у којој ћете вечно остати!”

У кур’анске одломке, које је Бог објавио Посланику Ислама, верују и следе их само они који кад се њима опомену, челима на тло падну, понизно и са страхопоштовањем, и који хвалом величају Узвишеног Бога, и који се никад не охоле када је у питању богослужење.

Бокови тих добрих људи лишавају се постеља, устају из страха од Узвишеног Бога па обављају ноћну молитву и чине друга добра дела из страха од казне и надајући се награди. Они такође удељују део свог иметка који им Бог Узвишени, даје.

И нико не може знати нити може чак претпоставити каква опскрба у Рају и скривене радости и уживања чекају вернике као награда за оно што су чинили у животу на Земљи. То је награда коју нико не зна осим Узвишеног Бога.

Зар да буде исто за богобојазног верника, који чини добро и сустеже се од зла, и грешника? Они ће бити третирани на сасвим различит начин.

Што се тиче оних који су веровали и чинили добра дела, они ће бити уведени у рајске вртове уточишта и уживања, где ће бити лепо дочекани због добрих дела која су чинили на пролазном свету, а која је Бог Узвишени, од њих примио.

А они пак који су били непослушни Богу чинећи неверство и грехе, њихово ће уточиште ватра бити, у њој ће заувек остати. Кад год покушају из ње да изађу, Свемогући Бог вратиће их у њу и биће жестоко укорени: “Кушајте патњу паклену коју сте порицали у пролазном животу, а на коју су вас упозоравали посланици!”

Знајте да ће Свезнајући Бог дати да неверници, пре најтеже казне у Паклу, кушају блажу казну на овом свету, не би ли се повратили и покајали Силном Богу и били Му послушни.

Нико није већи силник од оног човека који је опоменут Божјим знамењима и речима, објављеним веровеснику, нека је мир над њим и милост Божја, па им окрене леђа не верујући у њих и не поступајући складно њима. Бог ће се, неминовно, жестоко осветити Својим непријатељима, који су окретали леђа Његовим знамењима.

Као што је Бог објавио Мојсију, мир над њим, Тору, исто тако је теби, Посланиче, објавио славни Кур’ан, па немој нимало сумњати да ћеш се срести с Мојсијем, мир над њим, на Мираџу (Ноћном путовању)! Драги Бог учинио је Тору упутом и јасном водиљом синовима Исраиљевим; он их подстиче на слеђење Правог пута и указује им на свако добро.

Племенити Бог одредио је међу синовима Израиљевим предводнике у истини и добру за којима су се људи поводили, и који су их потицали на слеђење истине – зато што су били стрпљиви у извршавању верских прописа и сустезању од греха, и зато што су трпели неугодности због позивања у веру, и због тога што су непоколебљиво, чврсто веровали у Божје речи и доказе објављене свом посланику.

Твој ће Господар, Посланиче, праведно пресудити на Дану страшног и коначног полагања рачуна између верника и оних који нису веровали у питањима вере а у погледу којих су се разилазили; наградиће вернике, а казниће незнанобошце.

Зар мекански неверници нису упућени у то колико је Свемогући Бог пре њих народа уништио, а они, Курејшије, ето путују поред њихових порушених и опустошених станишта, у којима виде њихове трагове и слушају казивања о њима? У њиховом уништењу и траговима њихове некадашње егзистенције непобитни су докази истинитости веровесништва, истинитости Објаве коју су донели и одвратност поступака оних који нису веровали. Па зар неверници не чују и не виде, па да прихвате доказе које је Бог Узвишени објавио посланицима племенитим?!

Зар незнанобошци, порицатељи проживљења, не примећују како Бог Узвишени, доводи воду у оголелу земљу, у суве пределе, па помоћу ње изводи усеве и плодове зелене – храну њима и стоци њиховој, камилама, кравама и овцама? Зар неће, заиста, да размисле о моћи и величини Оног Који то чини? Када би размислили о томе, закључили би да је Бог у могућности да мртве оживи.

Незнанобошци пожурују Дан проживљења, негирајући га и сасвим искључујући могућност да се догоди, па говоре: “Кад ће, о муслимани, већ једном Дан коначног суда, у којем ће Бог, по вашим тврдњама, пресудити између вас и нас неверника, па ће нас у Ватру бацити, а вас у Рај увести?”

Реци неверницима, Божји Посланиче: “На Дан коначног суда међу људима неће вам бити од користи што ћете тад веровати у Бога, узвишен и слављен нека је Он, и Његовог Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, јер се тад кајање неће прихватати. Ето, неће вам се дати нимало времена нити ћете имати прилику да се вратите на пролазни свет, па да будете верници покајници који чине добра дела.”

И зато се Веровесниче окрени од њих, немој да те они заокупљају, теби неће наудити њихово неверство, и причекај па ћеш видети каквих ће они мука допасти, јер и они такође ишчекују шта ће вас задесити!