Гафир

О кур’анским скраћеницама већ је било говора, на почетку поглавља ел-Бекара.

Објава Кур'ана је од Бога, Свемоћног, Кога нико не може савладати, Који зна шта је корисно за Своја створења.

Узвишени Бог, опрашта грехе онима који траже опрост, прима покајање покајника и благонаклон је спрам искрених верника, а са друге стране, жестоко кажњава оне који прелазе Његове границе и устрајавају у чињењу греха. Бог људе, духове и сва друга створења обасипа бројним благодатима, нема истинског божанства осим Њега, Он нема саучесника, Он ће оживети створења после смрти и наградиће или казнити према заслугама.

Доказе које је Бог објавио поричу само охоле инаџије, они негирају аргументе Божје једноће, и нека те, Веровесниче, не обмањује то што неверници путују по Земљи ради стицања иметка и материјалних добара, нити њихово уживање и наслађивање чарима овог света. Бог их помоћу тога приближава казни.

И пре меканских незнанобожаца, Нојев, мир над њим, народ, порицао је, а и они народи који су се доцније појавили: Ађани, Семуђани, Лотов народ, становници Медена, фараон. Они су се поделили у таборе па су настојали, поричући и убијајући неке посланике, да нанесу вери и посланицима што више зла. Супротстављали су се истини, избегавали су упуту и одбијали су очита знамења желећи да утрну Божје светло и да обеснаже истину. Међутим, Бог их је уништио, па погледај каква је била Божја освета и какве су муке допали Његови непријатељи.

Како су претходни народи због порицања заслужили казну, исто тако су и мекански незнабошци, јер не верују у Свемогућег Бога, заслужили да их Бог казни.

Анђели који носе Арш, Божји престо и одабрани анђели који се налазе око Арша величају Господара, славе Га онако како то Њему приличи. Они негирају сваку мањкавост у погледу Бога и чврсто у Њега верују. Анђели моле Свезнајућег Бога да опрости верницима, па говоре: “Господару наш, Ти све обухваташ милошћу и знањем, па опрости онима који су се покајали од паганства и греха, и који следе Твој Прави пут, и који исповедају веру Ислам! Поштеди их и сачувај од казне у Паклу, Ти си изузетно милостив!”

“Боже, уведи Своје добре слуге у еденске вртове, које си им обећао, јер су веровали и чинили добра дела. И смилуј се добрим верницима, њиховим очевима, супругама и деци, који су верници били, уведи их у Рај, а Ти си Силни и Свемогући, Твоја се реч не мења, Ти си Мудри, Који све савршено ствара, одређује и прописује”, моле анђели.

“Боже, поштеди их последица греха, опрости им, немој их казнити, јер кога Ти поштедиш последица ружних дела већ си му указао милост и омогућио му успех – да уђе у Рај и заслужи Твоје задовољство. То је, заиста, највећи степен награде који човек може заслужити”, говоре анђели у својој молби Богу.

Анђели чувари Ватре рећи ће незнанобошцима који ће сами себе корити у Паклу због неверовања на овом свету и због очите пропасти: “Божји презир према вама, кад сте Му на Земљи били непослушни, нисте у Њега веровали, него сте друге поред Њега обожавали, је био већи од ваше тренутне одвратности према себи.”

Незнанобошци ће рећи, признајући своје грехе онда кад признање и кајање неће бити од користи: “Господару наш, два си нас пута усмртио: кад смо били у утробама својих мајки пре удахнућа душе, и кад нам је дошао смртни час. А два си нас пута оживео: једном на пролазном свету, кад смо рођени, и други пут онда кад си нас, након смрти наше, оживео, и ми, ево, признајемо своје грехе, па има ли икаквог начина да изађемо из Пакла и да се вратимо на Земљу, где бисмо, несумњиво, чинили добро и Твоје задовољство заслужили?!”

“Неверници, казна вас је стигла управо зато што сте позивани да обожавате једино Аллаха, а ви ипак нисте хтели да поверујете, окретали сте се од свог Господара! С друге стране, радо сте пристајали уз оне који су друге обожавали и одобравали сте њихове поступке, па је Бог пресудио по правди међу Својим слугама. Суд припада једино Богу, Оном Који је узвишен у погледу Свог Бића, положаја, моћи. Он је највећи, све што постоји мање је од Њега.”

Бог вам, о људи, даје могућност да уочите знамења Његовог савршеног стварања у свемирским пространствима и у вама самима, да вам то буде доказ Његове моћи и једноће. И чини да пада благословљена киша помоћу које расте дивно биље и опстоји живот на Земљи. Али, та су знамења од користи само онима који су послушни Богу, и који су искрени, и који се много кају.

Верници, искрено се и одано обраћајте Свевишњем Богу и ником другом не приписујте оно што је својствено само Њему, па макар се због тога љутили ваши непријатељи незнанобошци!

Обожавајте Узвишеног Бога, Који је изнад створења у сваком погледу, а посебно кад је реч о Његовој моћи и Бићу! Предајте се Господару, власнику престола величанственог. Бог је, из Своје неизмерне милости, слао веровеснике и посланике и објављивао им мудрост, знање и упуту, који су човеку важнији од душе, без које не може да живи. Помоћу објаве веровесници и посланици подсећали су и упозоравали своје народе на погубност свих ружних дела и упозоравали су их на полагање рачуна у тешком Дану, у којем ће Бог оживети претходне и касније народе.

На Судњем дану, кад људи заједно сакупљени на једном месту буду чекали Божју пресуду, Господару светова ништа неће бити скривено, ниједно дело ни реч – све је Бог записао, и позваће човека на одговорност за све што је урадио и рекао. На Судњем дану Свевишњи Бог ће рећи: “Коме припада власт данас?” А, како Му неће одговорити ни анђели веровесници, сам ће Себи одговорити рекавши да власт припада само Њему, Оном Који је јединствен у погледу Бића и својстава, Свемогућем, Коме је све потчињено и осим Њега нема другог бога.

Бог ће на Судњем дану сваког човека наградити или казнити сходно оном што је чинио, ником неће бити учињена неправда; ником неће бити увећани греси нити ће иком бити умањена његова добра дела. Бог, заиста, брзо своди рачун, тим брже јер Својим знањем све обухвата.

Опомени, Посланиче Ислама, и подсети народ на близину Смака света, кад ће срца због страха, велике неизвесности и непојмљиво дубоке туге допрети до гркљана. Тада нико неће гласа пустити осим онога коме Милостиви дозволи. А они који су себи нанели неправду због паганства и великих греха неће имати ближњег који ће им помоћи, нити заштитника који ће се за њих заузети, нити помагача који ће од њих патњу отклонити. Судњи дан ће брзо долази.

Свезнајући Бог зна у шта човек криомице гледа и знане су Му тајне које груди крију. Богу Узвишеном, није непознат ниједан покрет ока, а ни оно што човек учини па настоји сакрити. Њему ништа није скривено.

Узвишени Бог ће на Судњем дану пресудити по правди људима. Ником неће умањити добра дела, нити ће коме додати лоше дело које није учинио. А божанства која људи обожавају не могу судити, нису за то способна. Бог чује све гласове, види све покрете и упућен је у свачије намере. Он ће сваком дати према заслугама.

Због чега неверници не путују по свету па да виде трагове које су иза себе оставили грешници? Нека путују и виде како их је Свемогући Бог уништио. Уз то су били моћнији и телесно снажнији од меканских неверника, али нису им били од користи трагови моћи и цивилизација, које су оставили иза себе и нису нашли никог да их спаси од Божје казне.

Казна је пријашње народе стигла управо због порицања Божјих заповести, и то након што су им дошли очити и непобитни докази да посланици говоре истину и да је Аллах једини бог. Премда су били тако снажни, Бог их је уништио. Он је Јак и силно кажњава оне који у Њега не верују и који поричу посланике.

Племенити Бог је послао Мојсија, мир над њим, са знамењима и очитим, непобитним доказима.

Фараону, силнику Египта, његовом министру Хаману, и Каруну, власнику ризница, послат је Мојсије с очитим доказима, али су они порекли Мојсијеву посланицу и утерали га у лаж. Рекли су да је чаробњак и лажов у својој тврдњи да је посланик.

И не само да су порекли Мојсијево, мир над њим, посланство већ су прешли границу у злу, па су убијали мушку децу Мојсијевог народа, а остављали женску децу као своје робиње. А то што неверници настоје да убијају вернике како би их било мање сплетка је која им неће успети.

Фараон се обратио угледницима свог народа: “Пустите ме да убијем Мојсија, а нека он тражи од Бога, Који га је послао људима – како он то тврди – да га заштити од мене! Страхујем да ће вас одвратити од ваше вере мењајући је! И претпостављам да ће изазвати велики неред и убиства тиме што чини у Египту.”

На то се Мојсије обрати Богу, молећи Га да га узме у Своје окриље и спаси од охолих злочинаца који поричу његову, Мојсијеву, посланицу и негирају да ће полагати рачун на Судњем дану.

У расправу се укључио један човек из фараонове породице, који је тајно веровао у Бога и подржавао Мојсија, мир над њим. Упитао је фараонов народ: “Зар ћете убити невиног човека само зато што прихвата Бога за Господара – а само Бог полаже право да се обожава!? Зар ћете убити човека који вам је донео очигледне доказе да је Божји посланик!? Ако Мојсије лаже говорећи да је посланик, лаже на своју штету и сам ће сносити последице своје лажи. Међутим, ако истину говори, онда ће вас, будете ли га сматрали лажовом, неизоставно стићи нешто од оног чиме вам прети. Знајте да Узвишени Бог неће упутити оне људе који прелазе границе у гресима, а уз то износе лажи на Њега и на Његове посланике.”

Затим им се обратио: “Народе мој, данас вама припада власт у Мисиру, ви сте господари синовима Израиљевим, то не поричем, али ко ће нас заштитити од казне коју ће Свевишњи Бог, ако хоће, послати на нас?!” Фараон рече: “Биће по мом мишљењу и мојој пресуди. Сматрам да треба убити Мојсија! Из разлога да предупредим зло и неред. И ја вас не упућујем осим на оно што је исправно и добро!"

Подсећајући и упозоравајући своје сународнике, верник из фараонове породице рече: “Народе мој, бојим се за вас кобног дана у којем ћете доживети казну ако убијете Мојсија, мир над њим, на правди Бога! Зар нису лоше скончали они који су се уротили против посланика?!”

Нојев народ, Ад и Семуд, као и каснија покољења обично су се противили посланицима, утеривали су их у лаж и показивали су отворено неверство, па их је Свемогући Бог, не чинећи им насиље, уништио. Знајте да Узвишени Бог, кажњава праведно, а да милост указује из Своје доброте!

Народе мој, плашим се да ће вас, будете ли неверници, стићи казна на Судњем дану, кад ће се људи, због тешког положаја у којем ће се налазити, међусобно дозивати погрешно мислећи да ће им родбинске везе или положај који су имали нешто користити.

Узмицаћете и бежати на Судњем дану од страхота Ватре, али заштиту нећете наћи, ни помагача који би вам помогао и од вас патњу отклонио. Коме Бог ускрати упуту и не усрећи га, њему ниједан човек не може указати на Прави пут.

Посланик Јосиф, мир над њим, још давно, пре Мојсија, мир над њим, вам је предочио очите и необориве доказе да је Аллах једини истински бог, али ви сте, за његовог живота, сумњали и били сте у недоумици, а кад га је Свезнајући Бог усмртио, онда сте још више сумњали и били сте у свему збуњени, па сте рекли: “После Јосифове смрти Бог неће више послати посланика људима!” Ето такву заблуду, у којој ви лутате, Узвишени Бог одреди онима који прелазе границе и сумњају у Његову једноћу.

Они људи који се позивају на неистину и одбијају очигледне доказе и упуту коју су донели посланици, немају за то никаквог доказа. Бог мрзи њихово расправљање, јер је неумесно, а и верници га мрзе. Онако како је Свевишњи Бог запечатио срце сваком припаднику претходних народа који се позива на неистину, тако ће запечатити срце сваком охолом, неправедном инаџији којем охолост не допушта прихватање истине.

Пошто је занегирао доказе које је донео Мојсије утеравши га у лаж, фараон је, изазивајући и претећи, рекао: “Хамане, направи ми високу грађевину како бих доспео до небеских капија”

“Па ћу се, пошто до њих стигнем”, додао је, “лично уверити у оно што Мојсије говори и видећу његовог Бога, за Кога тврди да заслужује да се обожава, да бих поуздано знао говори ли Мојсије истину или пак лаже. А мислим да је Мојсије заиста лажов, и да није посланик.” Тако је фараон мислио да чини похвално дело, а није увидео зло својих поступака. Због слеђења неистине, која му је приказана лепом, фараон је био одвраћен од Правог пута. Његово лукавство и сплеткарење ради побијања Мојсијеве, мир над њим, тврдње да је посланик завршила се на штету његову, јер је поништен сав фараонов труд, а последица тога је вечна патња.

Онај се верник поново обратио својим сународницима саветујући их: “Народе мој, ја вас заиста позивам у истину, указујем вам на Прави пут, а не желим да пођете странпутицом, зато мене следите!”

“Народе мој, кратак је живот на пролазном свету, уживање на њему брзо прође, зато немојте допустити да вас обману чари овог света, немојте мислити да ћете на њему вечно остати. А, с друге стране, имајте на уму да ће на Будућем свету уживати они који буду веровали и добро чинили, биће у Рају увек радосни, сигурни и вечно задовољни. Стога се чувајте да нас не заокупи овај пролазни свет од Будућег света."

“Бог ће оног ко чини зло казнити сходно величини његовог греха, не више од тога, а онима који чине добро зарад Божјег лица, били мушкарци или жене, а верују у Бога и посланике, Господар ће таквима дати Рај, у којем ће вечно уживати; у њему ће им Бог, без рачуна, дати најлепшу храну и пиће, и вечну награду.”

“Народе мој, чудно је то што ја вас позивам у монотеизам и чињење добрих дела, а ви мене позивате у неверство у Бога што неминовно има за последицу пропаст и вечну патњу у Паклу!”

И додао је: “Ви ме позивате да будем атеиста или незнанобожац, да будем непослушан Богу и да обожавам уз Њега друге за које не поседујем никакаво знање да они то заслужују. А ја вас позивам да обожавате Бога, Који је силан у управљању и владању, и Који жестоко кажњава, али Који опрашта онима који се покају и Њему се искрено обраћају.”

“Нимало не сумњам у то да они чијим ме слугом настојите учинити не заслужују да се обожавају и да им се упути молитва. Не треба им се обраћати ни у погледу овосветских, ни у погледу оносветских потреба. И не сумњам да ће се сви људи вратити Богу, Који ће их позвати на одговорност за дела која су чинили у животу на овом свету, и да ће у Паклу завршити сви они који су прелазили границе Божјег верозакона. Они ће у Ватри заувек остати.”

Након што им је упутио савет и упозорење па изгубио наду да ће га послушати, верник из фараонове породице известио је своје сународнике да ће се они жестоко кајати онда кад се покајање оних који су на Земљи били у заблуди неће прихватити. И да се ослања на Бога и да се ставља у Његово окриље, јер Бог добро зна шта сви људи говоре и чине и ништа Му није скривено.

Свемогући Бог је сачувао верника из фараонове породице од освете неверника и њиховог кобног сплеткарења када су га хтели убити, јер се поуздао у Бога; невернике је задесила казна још на овом свету. Наиме, Бог је потопио фараона и његове војске.

Узвишен Бог потопио је фараона и његове присталице и управо од тог тренутка излаже их ватри, ујутру и навече, у њиховим гробовима. А на Судњем дану биће уведени у тешку, вечну патњу, биће им то прикладна казна за безверство, порицање и одвраћање од Божјег пута.

Сети се, Посланиче, да ће се потлачени поданици препирати у Паклу са својим главешинама. Наиме, потлачени ће рећи њиховим великанима: “Ми смо се за вама на Земљи у погледу вере поводили, па можете ли, зато што сте били узрок наше заблуде и неверства, преузети макар део патње у којој се налазимо?”

Главешине ће одговорити да то не могу учинити, да су сви у Ватри, и следбеници и слеђени, јер је Бог тако пресудио, нико за другог казну неће моћи преузети, а Он им је по правди дао, казнио их је онако како су заслужили.

Након што изгубе наду у излазак из Ватре и повратак на пролазни свет, где би се покајали, поданици и вође неверници обратиће се чуварима Пакла: “Замолите Бога да нам патњу ублажи бар један дан, да се, ето, макар мало одморимо!”

А чувари Пакла ће им одговорити: “Зар вам посланици нису доносили јасне аргументе да је Аллах једини истински бог и да су Његове посланице истина, па сте порицали и одбијали сте да поверујете?” И након што неверници признају да су порицали Божје речи и доказе чувари ће им рећи: “Ми се за вас нећемо молити, нити ћемо се за вас заузимати! Молите се ви, али је ваша молба бескорисна и неће вам се Господар одазвати, утолико пре јер сте незнанобошци чија је молитва узалудна.”

Свемогући ће Бог, заиста, помоћи посланике и вернике још на овом свету, па ће победити оне који ратују против вере, а помоћи ће им и на Судњем дану, кад ће анђели, посланици и верници сведочити против неверника – да су их веровесници позивали у веру, а да су их они лажовима проглашавали.

На Судњем дану, кад неверници буду лишени Божје милости, неће им користити оправдања; њих чека најгоре пребивалиште, Пакао, у којем ће бити изложени болној патњи.

Узвишени Бог је Мојсију, мир над њим, дао знање, у којем је упутство и објашњење прописа који воде ка истини; Бог је учинио да синови Израиљеви наслеђују Тору и преносе је с колена на колено.

Тора је садржавала упуту и поуке, подстицао је на слеђење Правог пута и подсећао је оне који су разумом обдарени и који нису одступили од урођене природе.

Посланиче милости, стрпљиво поднеси порицање неверника и узнемиравање грешника, Бог је теби обећао помоћ и власт! Твоја је дужност, Веровесниче, да молиш за опрост греха. И слави свог Господара, ујутру и навече.