Ash-Shu'ara

(Та син мим) О кур’анским смо скраћеницама говорили на почетку поглавља ел-Бекара.

Ово су речи и докази часног Кур’ана који одвајају истину од неистине.

Зар ћеш себе упропастити због тога што твоји сународници, Божји Посланиче, неће да поверују, из сажаљења према њима и жеље да буду верници?

Кад би Бог Узвишени, хтео, послао би незнанобошцима с неба једно знамење, чудо, због којег би неизоставно постали верници и повиновали би се том знамењу. Али, Бог не жели да пошаље таква знамења како би их искушао хоће ли поверовати у невидљиви свет.

И меканским незнанобошцима не дође ниједна нова опомена од Милостивог која садржи доказ да је Аллах један једини Бог и да је Мухаммед Божји посланик, а да је не одбише и леђа јој не окренуше.

Незнанобошци поричу величанствени Кур’ан и ругају се његовим речима и доказима – па стићи ће их сигурно последице њиховог порицања, ругања и других гнусних дела која чине на овом свету и снаћи ће их казна.

Они устрајно поричу и не желе да размисле како је Свемогући Бог учинио да из земље ниче биље различитих боја и облика, лепог изгледа и од велике користи људима и животињама?

У ницању разноликог биља из земље очигледан је доказ да онај ко је у стању да учини да то биље поново оживи, је у стању да оживи и мртве људе, али већина не жели да верује.

Посланиче, Господар твој, заиста је силан, па Га нико не може надвладати. Он је самилостан према Својим створењима.

И спомени Веровесниче када се Свевишњи Бог обратио посланику Мојсију, мир над њим, наредивши му да оде код неправедних људи који су поробили племе Израиља и који не верују у Бога.

Дакле, наредио му је да оде код фараоновог народа и да га на благ и учтив начин подсети на неопходност богобојазности, а то је чињење добра, а сустезање од зла.

Мојсије, мир над њим, рече: “Господару мој, заиста се бојим да ће ме фараон и народ његов лажовом прогласити, и да ће одбити оно што ћу им од Тебе донети!”

“И бојим се да ће ме, ако порекну моје посланство, обузети туга и брига”, рече Мојсије, мир над њим. “Боже, зато пошаљи анђела Гаврила Арону, мом брату, с посланицом, да би ми он помогао у достављању вере.”

И Мојсије рече: “А према њима сам се огрешио: убио сам једног њиховог човека, Копта, па ме страх да ће ме они убити због тога.”

Бог Узвишени, рече Мојсију, мир над њим: “Никако! То се неће догодити, они неће моћи да те убију.” Ти и твој брат Арон идите фараону с Нашим доказима, помоћу којих ћете доказати да истину говорите. Ми ћемо бити с вама двојицом, са Својим знањем, подршком, помоћи и чувањем. Ми чујемо шта ви њима говорите и шта они вама говоре. Нама ништа не промиче.”

Дакле, Мојсију и Арону је наређено да оду код фараона и да га известе да су њих двојица посланици Створитеља свега што постоји.

И да затраже од фараона да ослободи синове Израиљеве, и да допусти да пођу с њима двојицом.

Фараон се обратио Мојсију, мир над њим: “Зар си, о Мојсије, заборавио да си као дете био на нашем дворцу и да смо те ми одгајали!? Зар си заборавио да си код нас провео многе године!? На основу чега тврдиш да си посланик?”

И рече: “И починио си велико недело онда кад си убио Копта помажући свом сународнику! И још си незахвалан на благодатима којима сам те обасуо.”

“Јесам, убио сам оног човека, али то се догодило пре него што сам добио Објаву, и док сам још био у незнању”, признао је Мојсије.

“А од вас сам побегао у Меден плашећи се да ћете ме убити, па ми је касније Господар мој знање и мудрост даровао и међу посланике ме, које шаље људима, уврстио”, објаснио је Мојсије.

Напослетку је Мојсије упитао: “Фараоне, у праву си што се позиваш на своје доброчинство према мени! Ниси ме поробио, премда си поробио моје сународнике, синове Израиљеве. Али све то није разлог да те не позовем у истинску веру!”

Затим је фараон упитао Мојсија, мир над њим: “Ко је Господар светова, за Кога тврдиш да си Његов посланик?”

“Мој Господар је Онај Који поседује и управља свиме што постоји, Њему припадају власт и суд на небесима и на Земљи и на оном што је између њих”, одговорио је посланик Мојсије, мир над њим. “Уколико сте чврсто уверени у то, обожавајте искључиво Бога!”

“Зар не чујете шта је одговорио Мојсије? Зар не чујете лажне тврдње које износи?” Упитао је фараон своје великодостојнике и главешине.

“Аллах је Господар ваш и Господар ваших давних предака?” Рече Мојсије.

Фараон се обрати својим сународницима Коптима: “Мојсије, који тврди да је посланик, избезумљен је и сасвим луд, не уме да одговори на питање и говори бесмислице.”

Мојсије је рекао: “Бог Узвишени, Коме вас позивам, Господар је истока, Господар запада и Господар простора који се између њих налази, ако памети имате, па да о томе промислите.”

Не могавши да се бори аргументима, фараон је запретио Мојсију, мир над њим: “Прихватиш ли каквог бога поред мене, сигурно ћу те у тамницу бацити!”

Мојсије, мир над њим, упита: “Зар ћеш ме бацити у тамницу и у случају да ти приложим категоричке доказе и очигледна знамења да сам уистину Божји посланик?”

“Ако истину говориш, о Мојсије”, рекао је фараон, “дај нам те доказе и знамења које си споменуо.”

А Мојсије, мир над њим, баци штап и он се одједном у огромну, праву змију претвори која поче пузати земљом.

Затим посланик Мојсије, мир над њим, у недра стави руку своју, која је била сасвим уобичајена, па је потом извуче из недара, кад она посматрачима белом, светлом, блиставом се указа, без икакве болести и мане.

Фараон се обрати великодостојницима око себе: “Мојсије је, заиста, вешт мађионичар и вешт у чаробњаштву!”

“Мојсије хоће овом магијом да вас из земље ваше изведе и да он њоме завлада”, примети фараон и рече великодостојницима: “Па како да поступимо са њим?”

Великодостојници фараоновог народа рекоше: “Остави Мојсија и Арона, немој их одмах казнити, већ у градове пошаљи своје људе да сакупе чаробњаке!”

“Твоји људи ће ти довести све изузетно веште чаробњаке.”

Тако фараон сакупи чаробњаке у одређено време и место.

А народу би речено да се сакупе и присуствују надметању између Мојсија, мир над њим, и чаробњака, како би се уверили ко је од њих у праву.

Њихов је циљ био да следе чаробњаке и да исповедају њихову веру, ако победе Мојсија.

Пошто су стигли да се супротставе Мојсију, чаробњаци фараона упиташе: “Хоћемо ли заиста бити награђени ако победимо Мојсија?”

“Да, ако победите, добићете награду”, фараон одговори. “И сигурно ћете бити једни од оних који су мени најближи, даћу вам веома висок положај.”

Чаробњацима се обратио Мојсије, ослањајући се на Божју помоћ, знајући да оно чиме он располаже није враџбина: “Баците на земљу своје штапове и конопце, које сте одлучили да баците!”

И чаробњаци бацише на земљу конопце и штапове своје, а притом се заклеше фараоновом моћи и достојанством да ће они Мојсија данас сигурно да победе.

Онда посланик Мојсије, мир над њим, баци свој штап из руке и гле – Бог Узвишени, претвори га у огромну страшну змију која прогута све њихове конопце и штапове – чаролију коју су приправили.

Видевши да она огромна змија, која је малочас била штап, прогута и уништи чаролију коју су припремили, фараонови чаробњаци челима по тлу попадаше.

Рекоше: “Верујемо у Бога, Господара свега што постоји!”

“Верујемо у Бога, Господара Мојсијевог и Ароновог”, казаше на крају.

Негодујући због тога што су чаробњаци пред окупљеним народом поверовали, фараон викну: “Зар да поверујете у Мојсијево посланство, а ја вам то нисам допустио? Мојсије је ваш вођа, то је очигледно, он вас је магији поучио и ви сте сви део завере како бисте становнике Египта из њихове земље истерали, али – запамтићете каква ће вас казна снаћи!” Затим се презрени фараон заклео чаробњацима да ће им руке и ноге унакрсно одсећи, а након чега ће их, све одреда, из освете што су поверовали у Мојсијево посланство и што су постали његови следбеници, побити и разапети на палмина стабла.

Чаробњаци на то фараону одговорише: “Није страшна овоземаљска казна, којом нам претиш! Твоја је казна, заиста, краткотрајна и пролазна. Ми ћемо се Богу вратити, и Он ће нас у вечну милост увести.”

“Жудимо да нам Господар наш”, рекоше они, “пређе преко свих наших лоших дела која смо пре чинили, јер смо први који су поверовали у посланика Мојсија.”

И Свезнајући Бог објави посланику Мојсију, мир над њим: “Синове Израиљеве поведи ноћу да би се лакше скривали, јер ће фараон да вас са својом војском засигурно гони, да вас врати назад.”

Чувши да ће Мојсије, мир над њим, да напусти Египат са својим сународницима, послао је сакупљаче у све египатске градове, да би сустигао Мојсија и његове следбенике да их врати у Египат.

“Заиста, Мојсије и његови следбеници чине групу која је малена, безазлена и презрена”, казао је фараон умањујући вредност синова Израиљевих.

“Иако их је мало, добро су нас расрдили”, рече фараон.

И рече: “А ми смо спремни и пратимо шта они раде.”

Тако је Бог Узвишени, учинио да фараон и војске његове напусте Египат, земљу предивних зелених вртова и питких вода.

И да напусте ризнице злата и сребра, стечени иметак и прелепе куће у којима су живели.

Како је учинио да фараон и Копти - народ који га је обожавао, напусте своју земљу, Бог је учинио да синови Израиљеви уживају у Палестини у истим таквим благодатима.

И фараон и његов народ сустигоше синове Израиљеве када је Сунце излазило.

И кад су се две скупине, Мојсијев народ и фараонова војска, међусобно угледале, Мојсијеви, мир над њим, другови повикаше: “Фараон и његове војске само што нас нису стигли! Ми немамо снаге да им се супротставимо!”

“Грешите! Није тако као што мислите! Бог ће ми помоћи, Он ће ме путем спаса повести”, каза Мојсије, мир над њим.

Онда је Узвишени Бог објавио Мојсију: “Удари штапом својим по мору!” Услед Мојсијевог, мир над њим, ударца море се раздвојило на дванаест пролаза, на онолико колико је било племена која су чинила Мојсијев народ, па је свака страна мора изгледала као огромно брдо у својој чврстини, тако да вода није протицала.

Мудри Бог учинио је да се фараон и његови поклоници приближе мору и да у њему уђу мислећи да и они могу проћи.

А Мојсија, мир над њим, и његове следбенике Узвишени је Бог спасио: прешли су море и нико се од њих није утопио.

Након што су се синови Израиљеви спасили, Бог Узвишени, уништио је фараона и његову војску.

У Мојсијевом, мир над њим, спасењу помоћу пролаза у мору које се раставило, и фараоновом уништењу лежи заиста очигледно знамење и категорички доказ о истинитости оног Мојсијевог, мир над њим, посланства. Али, већина оних који су били уз фараона нису били верници.

Посланиче, Господар твој, заиста је Силан и може да се освети Својим непријатељима; а Самилостан је према покајницима.

Казуј својим сународницима, Божји Посланиче, вести о Божјем миљенику Авраму, мир над њим.

Када се обратио свом оцу и својим сународницима: “Шта то ви, поред Свевишњег Бога, обожавате?"

Они му одговорише: “Обожавамо идоле, искрено им се предајемо и њима се по цео дан обраћамо.”

Аврам, мир над њим, рече својим сународницима: “Чују ли вас ваши кипови када им се обраћате?”

“Могу ли вам ваши богови које обожавате прибавити какво добро – ако сте им верни и предани, односно могу ли вам какво зло нанети – ако бисте их се одрекли?” Упита их посланик Аврам, мир над њим.

“Не, они не чују наше молбе, ми баш никакво добро немамо од тога што их обожавамо, нити бисмо били на каквој штети ако бисмо их престали обожавати”, одговорише многобошци. “Али, затекли смо своје претке да тако чине, па их ми, ето, у томе одано и брижно следимо.”

“А јесте ли размишљали”, поновио је Аврам, “о томе да су кипови које ви обожавате поред Узвишеног Бога,”

“и које су обожавали ваши давни преци”, казао је Аврам.

И рече: “Сва ваша божанства која обожавате поред Свезнајућег Бога, непријатељи су моји јер су неистина. Али, мој непријатељ није Бог, Господар свих створења.”

“Бог је Онај Који ме је створио, Он ме Правим путем упућује у погледу добробити овог и будућег света”, рече свом народу посланик Аврам, мир над њим.

И рече: “Бог је Онај Који ме храни кад сам гладан, и Који ме поји кад сам жедан.”

“Бог је Онај Који ме, кад оболим, исцељује, само Он може оздрављење дати”, казао је Аврам.

“Бог ће ме усмртити кад дође мој смртни час, а затим ће ме оживети из гроба”, наставио је Аврам, мир над њим.

И рекао је: “Бог је једини Онај Који ће ми – надам се – опростити грехе и прећи преко мојих ружних поступака на Дан коначног полагања рачуна.”

Затим се посланик Аврам, мир над њим, обратио Свевишњем Богу молитвом: “Господару мој, знање ми исправно и проницљивост подари, и добрима ме придружи, у рајским баштама уживања!”