Al-Anfal 8:53–75

Казна их је задесила зато што Узвишени Бог неће преиначити благостање и срећу у искушење и несрећу неком народу, све док се тај народ не удаљи од вере и престане да чини добра дела, а почне да чини лоша. Кад се то догоди, Свезнајући Бог одузме благодати том народу и расрди се на њих, понос замени понижењем, снагу слабошћу, богатство сиромаштвом, сигурност страхом. Бог, Узвишени, чује све и зна све, добро и зло. Он кажњава само непокорне и непослушне, по правди, а награђује добре, из Своје милости и доброте.

Дакле, оно што се догодило меканским вишебошцима догодило се и фараоновом народу и онима који су били пре њих, а који су порицали доказе Господара свог, Који их је створио, опскрбио и обасуо многим благодатима, а потом их је искоренио, због непослушности; фараона и оне с њим потопио је. Они су сами себи насиље чинили и тако су заслужили да их Бог, по правди, казни.

Најгора су створења на Земљи она која поричу Божје доказе и утерују у лаж Божје посланике. Такви људи не верују ни у какав Божји знак јер су огрезли у неверству, изгубили су могућност расуђивања и закључивања, и могућност спознаје Правог пута.

Ти си, Посланиче Ислама, склопио уговор с јеврејским племеном Курејза у којем су се обавезали да неће помагати многобошцима, али они су прекршили исти тај уговор, што је и карактеристично за њих. Они се не боје Бога нити страхују да ће бити кажњени прекрше ли уговор.

Кад се сукобите, на бојном пољу, ти ове примерно казни да тиме престрашиш многобошце који су иза њих, да те се боје и страхују од тебе, па више никад неће прекршити договор. Уколико застрашиш невернике, од твоје ће силе стрепети сви непријатељи.

Ако се увериш да твој непријатељ жели прекршити међу вама важећи договор, и ти јавно опозови исти тај уговор, да би обе стране истовремено знале да уговор више не важи. Ако га тајно прекршиш, оптужиће те за издају, а ако уговор желиш до краја да испоштујеш, бићеш неспреман за борбу. А након што откажеш уговор, поведи борбу против безверника. И знајте да Бог не воли оног који не оправда поверење и прекрши уговор.

Нека не мисле твоји непријатељи који су се спасили од смрти да су умакли Божјој казни, јер они то нису у стању учинити. Силни Бог казниће их у одговарајуће време.

Припремите се, муслимани, духовно и материјално, против свих непријатеља, како бисте снагом коју имате уплашили све Божје и ваше непријатеље: многобошце, атеисте, следбенике Књиге и све друге невернике. Тад ће се поштовати и ценити Ислам, муслимани и њихова обележја. Истина без моћи и снаге изгубљена је и страна, а постојање без части није вредно спомена. Слаб и понижен човек мета је и плен за непријатеља и противника. Обавеза је улагати труд на научном пољу како би муслимани имали фабрике, савремено оружје и способну војску, а тад ће их се бојати познати и непознати непријатељи. Иметак и труд који улажете на Божјем путу биће забележени код Њега.

Уколико неверници желе мир, ти пристани на мир, па склопи с њима уговор ако иде у прилог муслиманима, и ослони се на Бога. Свемогући Бог сачуваће те и улиће у теби сигурност, јер Он све чује и све зна.

Буду ли намеравали да те преваре, Бог ће да те заштити и сачува од њиховог зла; Бог те је помогао и оснажио верницима који те следе. Пошто се Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, у потпуности ослонио на Аллаха, Он је увек био с њим и помагао му, а потом му је дао војску верника, исељенике из Мекке и становнике Медине, да се боре уз њега.

Свевишњи је Бог ујединио срца муслимана након што су, пре појаве Ислама, била пуна мржње. Постали су браћа по вери, међусобно су се волели и уважавали. Да си ти, Посланиче, уделио сва богатства овог света, не би их ујединио у љубави, јер срца може ујединити искључиво вера у Свезнајућег Господара. Приликом недостатка вере јавља се егоизам, фракционаштво и фанатична љубав према породици и племену. Међутим, Бог је, из Своје доброте и милости, ујединио муслимане, и само Њему припада хвала и слава. Он је Силни и Његова се одредба мора провести, нико Њега не може потчинити, све што чини, чини на основу Своје савршене мудрости.

Божји Посланиче, Бог те чува и штити од зла твојих непријатеља и њихових сплетки, а чува и штити и искрене вернике који те следе, а које је Он упутио и одабрао и учинио твојим помагачима.

Веровесниче, потичи вернике на борбу против непријатеља међу неверницима који их нападају, подстичи их да буду стрпљиви и постојани у боју. Обрадуј их вешћу да ће они, ако их буде двадесет стрпљивих бораца, победити две стотине непријатеља, односно да ће, буде ли их стотину стрпљивих бораца, сигурно поразити хиљаду неверничких бораца. То је тако, јер неверник не разуме тајне и циљеве рата, па му је једини циљ превласт на овом материјалном свету. Док је прави смисао и циљ ратовања у Исламу Будући свет.

Данас вам је Милостиви Бог дао олакшицу, јер је тешко да се један човек бори против десет људи. И дужност је да се један од вас стрпи против двојице па ће, отуда, стотину ваших стрпљивих и искрених бораца победити, уз Божју помоћ, две стотине непријатеља, а хиљаду ће бораца, Божјом вољом, победити две хиљаде непријатељских бораца. Јер Бог је на страни стрпљивих верника, помаже им и подржава их.

Веровеснику није дозвољено да заробљава непријатељске војнике и да захтева искуп за њих све док се борба не заврши, како би исламска држава оснажила и била равноправна с другим државама; а ви, о верници, желите пролазна богатства овог света прихватајући искуп од заробљеника. Бог жели да својом борбом на Његовом путу заслужите узвишену победу и вечно уживање на Будућем свету. Бог је силан и непобедив, па помаже оном ко помаже Ислам, а уништава онога ко Му се супротстави. И мудар је у свему што чини, у Својим одредбама и оном што прописује.

Да вам Бог није дозволио узимање ратног плена и заробљавање, ви бисте сад били жестоко кажњени зато што сте узели од заробљеника искуп у замену за њихове животе. Они су се борили против Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и изашли у бој како би одвраћали људе од Божјег пута.

Трошите, о верници, иметак из ратног плена који вам је Узвишени Аллах допустио, у шта спада и искуп заробљеника, јер је то допуштена зарада. Чините оно што вам је Аллах узвишени наредио и клоните се оног што вам је забранио. Аллах много прашта грешницима који се кају и бескрајно је милостив, прашта онима који су чинили зло.

О Веровесниче, реци вишебошцима који су заробљени у бици на Бедру: “Ако Бог зна да у вашим срцима постоји љубав спрам веровања и жеља и спремност за прихватање истине, Он ће вам, из Своје доброте, дати више него што сте ви дали муслиманима, а на Будућем свету доделиће вам величанствену награду и опростиће вам грехе. Свевишњи Бог прашта и највеће грехе, јер Он је Свемилосни и Самилосни, а Његова милост и доброта је свеобухватна.” Ово Аллахово обећање обистинило се над онима који су прихватили Ислам, а један од њих био је Аббас, Послаников стриц.

Ако су ти се благо обратили само зато да те обмане и преваре, па и пре су обмањивали и варали. Ипак, Бог ти је помогао у бици на Бедру и омогућио ти је да их победиш. Свезнајући Бог зна све тајне света, мудро ствара и управља.

Они који верују у Бога, следе Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу, имецима својим и животима својим, како би Божја реч била горња (а то су исељеници из Мекке), и они који су им пружили уточиште, помогли им и с њима све једнако делили (а то су становници Медине) – сви су они помагачи своје браће, истине, борбе за правду, за добро. Што се тиче оних који верују али су остали у неверничкој земљи и нису се иселили, ви се с њима нисте братимили и нема уговора између вас и њих све док се и они не доселе код вас, у исламску земљу. Међутим, ако од вас затраже да им помогнете против неверника како би се заштитили од њиховог тлачења, ви им помозите, осим ако између тог народа и вас постоји уговор о ненападању. У том сте случају дужни да испоштујете тај уговор и нећете помоћи муслиманима против безверника с којима имате потписан уговор, јер исти ти муслимани живе у неверничкој земљи. Бог зна све, јавно и тајно, шта људи чине. Он ће сваком дати оно што је заслужио.

Неверници помажу и штите једни друге, они не помажу верницима, нити верници помажу њима. Ако ви, о верници, не будете помагали верницима, борили се против кривоверних и слушали Господара светова, доћи ће до велике смутње, па ће неверници бити снажнији од муслимана. Ислам ће тад ослабити, а неверници ће се ујединити против верника, и Земљом ће завладати неред, утолико већи јер ће власт имати безбожници и зато што ће одвраћати од Божјег пута.

Они који верују у Бога, Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу ради уздизања Ислама, па и естановници Медине, који су пружили уточиште исељеницима из Мекке и помагали им у Медини – сви су они честити верници и искрени према свом Господару. Бог ће им опростити грехе и даће им лепу и благословљену опскрбу, у вечним баштама уживања, где ће бити срећни, радосни и задовољни.

Они који верују исељавају се из своје у исламску земљу и боре се на Божјем путу заједно с верницима, такви су ваша браћа по вери и дужни сте да им помажете и да их штитите. Рођаци су, према исламском верозакону, једни другима пречи од исељеника кад је реч о наслеђивању, јер само Бог зна у чему је корист за робове и коме шта треба да припадне. Он је прописе о наслеђивању објавио сходно Свом савршеном знању и мудрости. Бог све зна. Познато Му је у чему је добро за људе, па им то и пропише.