Аль-Мухтасар · Тафсир · на сербском
Юсуф 12:64–111
12:64Страница 243
قَالَ هَلۡ ءَامَنُكُمۡ عَلَيۡهِ إِلَّا كَمَآ أَمِنتُكُمۡ عَلَىٰٓ أَخِيهِ مِن قَبۡلُ فَٱللَّهُ خَيۡرٌ حَٰفِظٗاۖ وَهُوَ أَرۡحَمُ ٱلرَّٰحِمِينَ ٦٤
Он сказал: «Неужели я доверю его вам так, как доверил прежде его брата? Аллах охраняет лучше. Он - Милосерднейший из милосердных».
Њихов отац им је рекао: "Зар да вам га поверим као што сам вам раније поверио његовог рођеног брата Јосифа? Поверио сам вам Јосифа и заветовали сте се да ћете да га чувате, али нисте испоштовали тај завет, тако да немам поверења у ваше заветовање да ћете чувати његовог брата. Само се у Бога уздам, Он је најбољи Чувар онога кога жели сачувати, и Он је најмилостивији према ономе коме се жели смиловати."
12:65Страница 243
وَلَمَّا فَتَحُواْ مَتَٰعَهُمۡ وَجَدُواْ بِضَٰعَتَهُمۡ رُدَّتۡ إِلَيۡهِمۡۖ قَالُواْ يَٰٓأَبَانَا مَا نَبۡغِيۖ هَٰذِهِۦ بِضَٰعَتُنَا رُدَّتۡ إِلَيۡنَاۖ وَنَمِيرُ أَهۡلَنَا وَنَحۡفَظُ أَخَانَا وَنَزۡدَادُ كَيۡلَ بَعِيرٖۖ ذَٰلِكَ كَيۡلٞ يَسِيرٞ ٦٥
Когда они развязали свои вьюки, то обнаружили, что их деньги были возвращены им. Они сказали: «Отец наш! Что еще можно пожелать? Нам вернули наши деньги. Мы обеспечим пропитанием наши семьи, сбережем нашего брата и получим вдобавок верблюжий вьюк. Эта мера не будет обременительной».
Када су отворили посуде са храном коју су донели видели су да им је новац враћен, па рекоше свом оцу: "Шта још хоћемо од овог великаша након што нас је овако почастио? Ово је новац који смо дали за храну а који нам је он вратио из своје почасти према нама. Дај нам нашег брата и ми ћемо донети храну за нашу породицу и чуваћемо нашег брата од онога чега се бојиш за њега, и добићемо један камилин товар више због тога што смо и њега повели са нама, а то је великашу лако."
12:66Страница 243
قَالَ لَنۡ أُرۡسِلَهُۥ مَعَكُمۡ حَتَّىٰ تُؤۡتُونِ مَوۡثِقٗا مِّنَ ٱللَّهِ لَتَأۡتُنَّنِي بِهِۦٓ إِلَّآ أَن يُحَاطَ بِكُمۡۖ فَلَمَّآ ءَاتَوۡهُ مَوۡثِقَهُمۡ قَالَ ٱللَّهُ عَلَىٰ مَا نَقُولُ وَكِيلٞ ٦٦
Он сказал: «Я не отпущу его с вами, пока вы не поклянетесь Аллахом, что непременно вернетесь с ним, если только вы не попадете в окружение». Когда же они поклялись ему, он сказал: «Аллах является Попечителем и Хранителем того, что мы сказали».
Њихов отац им је рекао: "Нећу да га пошаљем са вама све док се чврсто Богом не закунете да ћете да ми га вратите осим ако сви онемогућени будете и нико од вас не остане с могућношћу да га пошаље или се са њим врати."
12:67Страница 243
وَقَالَ يَٰبَنِيَّ لَا تَدۡخُلُواْ مِنۢ بَابٖ وَٰحِدٖ وَٱدۡخُلُواْ مِنۡ أَبۡوَٰبٖ مُّتَفَرِّقَةٖۖ وَمَآ أُغۡنِي عَنكُم مِّنَ ٱللَّهِ مِن شَيۡءٍۖ إِنِ ٱلۡحُكۡمُ إِلَّا لِلَّهِۖ عَلَيۡهِ تَوَكَّلۡتُۖ وَعَلَيۡهِ فَلۡيَتَوَكَّلِ ٱلۡمُتَوَكِّلُونَ ٦٧
Он сказал: «Сыновья мои! Не входите через одни ворота, а войдите через разные. Я ничем не смогу помочь вам вопреки воле Аллаха. Решение принимает только Аллах. На Него одного я уповаю, и пусть только на Него уповают уповающие».
И опоручи им: "Немојте у Мисир улазити кроз једна врата заједно, већ уђите на различита врата, јер тако је прече да се сачувате ако би вас каква несрећа погодила заједно, или ако би неко хтео да вам нанесе штету. То не кажем да бих одагнао штету коју вам је Бог одредио, или да бих вам прибавио корист коју вам Бог није одредио, јер само Бог одређује судбину и само се Његова одредба спроводи. Ја се само на Њега ослањам у свим мојим пословима, и само на Њега нека се ослоне они којима треба ослонац, у свим својим пословима."
12:68Страница 243
وَلَمَّا دَخَلُواْ مِنۡ حَيۡثُ أَمَرَهُمۡ أَبُوهُم مَّا كَانَ يُغۡنِي عَنۡهُم مِّنَ ٱللَّهِ مِن شَيۡءٍ إِلَّا حَاجَةٗ فِي نَفۡسِ يَعۡقُوبَ قَضَىٰهَاۚ وَإِنَّهُۥ لَذُو عِلۡمٖ لِّمَا عَلَّمۡنَٰهُ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَعۡلَمُونَ ٦٨
Они вошли так, как им велел отец. Он ничем не мог помочь им вопреки воле Аллаха, но таким было желание души Йакуба (Иакова), которое он удовлетворил (или которое было удовлетворено). Воистину, он обладал знанием, поскольку Мы научили его, но большая часть людей не знает этого.
Они отпутоваше са Јосифовим рођеним братом, а затим уђоше на различита врата као што им је наредио. То их не би сачувало штете ако би Бог одредио да их задеси, али је то била Јаковљева милост према својој деци коју је испољио и због које им је то опоручио, и Јаков зна да само Бог одређује судбину, и зна оно што смо га подучили о веровању у Божје одређење, као и да треба подузимати узроке, али већина људи то не зна.
12:69Страница 243
وَلَمَّا دَخَلُواْ عَلَىٰ يُوسُفَ ءَاوَىٰٓ إِلَيۡهِ أَخَاهُۖ قَالَ إِنِّيٓ أَنَا۠ أَخُوكَ فَلَا تَبۡتَئِسۡ بِمَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ ٦٩
Когда они вошли к Йусуфу (Иосифу), он прижал к себе своего брата и сказал: «Воистину, я - твой брат. Пусть не печалит тебя то, что они совершали».
Када Јосифова браћа уђоше код Јосифа водећи његовог рођеног брата, Јосиф га загрли и рече му тихо: "Ја сам твој рођени брат Јосиф, немој бити тужан због лоших дела која су учинила твоја браћа према нама, попут узнемиравања, испољавања злобе и мојег бацања у бунар."
12:70Страница 244
فَلَمَّا جَهَّزَهُم بِجَهَازِهِمۡ جَعَلَ ٱلسِّقَايَةَ فِي رَحۡلِ أَخِيهِ ثُمَّ أَذَّنَ مُؤَذِّنٌ أَيَّتُهَا ٱلۡعِيرُ إِنَّكُمۡ لَسَٰرِقُونَ ٧٠
Снабдив их провизией, он положил чашу в мешок своего брата. А затем глашатай закричал: «О караванщики! Вы - воры».
Након што је Јосиф наредио да се камиле његове браће натоваре храном, ставио је краљеву мерицу за храну, којом је мерио храну онима који су тражили опскрбу, у товар свога рођеног брата без знања остале браће, како би то био разлог његовог останка код Јосифа. Када су кренули назад чуше позив: "О власници камила натоварених залихама, ви сте лопови."
12:71Страница 244
قَالُواْ وَأَقۡبَلُواْ عَلَيۡهِم مَّاذَا تَفۡقِدُونَ ٧١
Повернувшись к ним лицом, братья сказали: «Что вы потеряли?».
Јосифова браћа приђоше дозивачу и људима око њега и рекоше: "Шта сте изгубили па нас оптужујете за крађу?"
12:72Страница 244
قَالُواْ نَفۡقِدُ صُوَاعَ ٱلۡمَلِكِ وَلِمَن جَآءَ بِهِۦ حِمۡلُ بَعِيرٖ وَأَنَا۠ بِهِۦ زَعِيمٞ ٧٢
Они сказали: «Мы потеряли чашу царя. Кто принесет ее, получит верблюжий вьюк. Я отвечаю за это».
Дозивач и његови пратиоци рекоше Јосифовој браћи: "Нестала нам је краљева посуда за мерење. Ко је донесе пре него што ми све претражимо припада му награда, а ја то гарантујем."
12:73Страница 244
قَالُواْ تَٱللَّهِ لَقَدۡ عَلِمۡتُم مَّا جِئۡنَا لِنُفۡسِدَ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَمَا كُنَّا سَٰرِقِينَ ٧٣
Братья сказали: «Клянемся Аллахом! Вы знаете, что мы не прибыли для того, чтобы распространять нечестие. Мы не являемся ворами».
Јосифова браћа им рекоше: "Тако нам Бога ви знате нашу невиност, као што сте могли да закључите на основу нашег стања. Нисмо дошли у Мисир да би чинили неред у њему, нити смо у нашем животу били лопови."
12:74Страница 244
قَالُواْ فَمَا جَزَٰٓؤُهُۥٓ إِن كُنتُمۡ كَٰذِبِينَ ٧٤
Они сказали: «Каким же будет возмездие ему, если вы лжете?».
Дозивач и његови пратиоци упиташе: "Каква је код вас казна за онога ко је то украо, уколико се испостави да лажете да сте невини?"
12:75Страница 244
قَالُواْ جَزَٰٓؤُهُۥ مَن وُجِدَ فِي رَحۡلِهِۦ فَهُوَ جَزَٰٓؤُهُۥۚ كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلظَّٰلِمِينَ ٧٥
Братья сказали: «Тот, в чьем вьюке она будет найдена, будет задержан в наказание. Так мы воздаем беззаконникам».
Јосифова браћа им рекоше: "Код нас је казна за лопова у чијем се пртљагу нађе украдена ствар да он постаје роб ономе од кога је украо. Тако ми кажњавамо лопове."
12:76Страница 244
فَبَدَأَ بِأَوۡعِيَتِهِمۡ قَبۡلَ وِعَآءِ أَخِيهِ ثُمَّ ٱسۡتَخۡرَجَهَا مِن وِعَآءِ أَخِيهِۚ كَذَٰلِكَ كِدۡنَا لِيُوسُفَۖ مَا كَانَ لِيَأۡخُذَ أَخَاهُ فِي دِينِ ٱلۡمَلِكِ إِلَّآ أَن يَشَآءَ ٱللَّهُۚ نَرۡفَعُ دَرَجَٰتٖ مَّن نَّشَآءُۗ وَفَوۡقَ كُلِّ ذِي عِلۡمٍ عَلِيمٞ ٧٦
Он начал с их мешков до того, как обыскал мешок своего брата, а затем вытащил чашу из мешка своего брата. Мы научили Йусуфа этой хитрости, ибо по законам царя он не мог задержать своего брата, если бы того не захотел Аллах. Мы возносим по степеням тех, кого пожелаем, и выше любого обладающего знанием есть более знающий.
Ови их вратише Јосифу како би претражио њихове товаре. Он поче са претрагом товара његове браће по оцу пре товара његовог рођеног брата, како би што боље сакрио сплетку, а затим претражи и његов товар и извади краљеву мерицу из њега. Као што смо у Јосифову корист дали да краљева мерица буде стављена у товар његовог брата, тако смо такође дозволили да своју браћу казни казном која важи у њиховој земљи, заробљавањем лопова, што се не би могло остварити да их је казнио казном египатског краља која се огледа у бичевању и новчаном кажњавању, али бива како Бог хоће, а Он све може. Ми подижемо углед коме Ми хоћемо, као што смо уздигли Јосифа, а изнад сваког зналца има знанији, а изнад сваког знања је Божје знање, јер Он све зна.
12:77Страница 244
۞ قَالُوٓاْ إِن يَسۡرِقۡ فَقَدۡ سَرَقَ أَخٞ لَّهُۥ مِن قَبۡلُۚ فَأَسَرَّهَا يُوسُفُ فِي نَفۡسِهِۦ وَلَمۡ يُبۡدِهَا لَهُمۡۚ قَالَ أَنتُمۡ شَرّٞ مَّكَانٗاۖ وَٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِمَا تَصِفُونَ ٧٧
Они сказали: «Если он украл, то ведь еще раньше воровал его брат». Йусуф (Иосиф) утаил это в своей душе и не открылся им, а только подумал: «Ваше положение еще более отвратительно, и Аллаху лучше знать о том, что вы измышляете».
Јосифова браћа рекоше: "Ако је украо то није чудно, и његов рођени брат је раније крао." Мислећи на Јосифа, мир над њим. Јосиф је сакрио своје незадовољство тиме што су рекли, али је у себи помислио: "Ваша завист коју гајите и лоша дела која сте чинили је право зло у овој ситуацији, а Бог најбоље зна за ту лажну оптужбу коју сте изнели."
12:78Страница 244
قَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلۡعَزِيزُ إِنَّ لَهُۥٓ أَبٗا شَيۡخٗا كَبِيرٗا فَخُذۡ أَحَدَنَا مَكَانَهُۥٓۖ إِنَّا نَرَىٰكَ مِنَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ ٧٨
Они сказали: «О повелитель! Его отец - многолетний старик. Задержи вместо него кого-либо из нас. Мы видим, что ты - один из творящих добро».
Јосифова браћа му рекоше: "О великашу, он има веома старог оца који га много воли, па узми неког од нас уместо њега. Ми сматрамо да си ти доброчинитељ у опхођењу према нама и према другима, па нам учини ту услугу."
12:79Страница 245
قَالَ مَعَاذَ ٱللَّهِ أَن نَّأۡخُذَ إِلَّا مَن وَجَدۡنَا مَتَٰعَنَا عِندَهُۥٓ إِنَّآ إِذٗا لَّظَٰلِمُونَ ٧٩
Он сказал: «Упаси нас Аллах задержать кого-нибудь вместо того, у которого мы нашли нашу вещь. Поступив так, мы стали бы одними из беззаконников».
Јосиф, мир над њим, рече: "Сачувај Боже да нанесемо неправду ономе ко је невин због туђег злочина, па да ухапсимо неког мимо онога код кога смо нашли краљеву мерицу. Ако бисмо то урадили били бисмо прави неправедници, јер смо казнили невиног а оставили преступника."
12:80Страница 245
فَلَمَّا ٱسۡتَيۡـَٔسُواْ مِنۡهُ خَلَصُواْ نَجِيّٗاۖ قَالَ كَبِيرُهُمۡ أَلَمۡ تَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ أَبَاكُمۡ قَدۡ أَخَذَ عَلَيۡكُم مَّوۡثِقٗا مِّنَ ٱللَّهِ وَمِن قَبۡلُ مَا فَرَّطتُمۡ فِي يُوسُفَۖ فَلَنۡ أَبۡرَحَ ٱلۡأَرۡضَ حَتَّىٰ يَأۡذَنَ لِيٓ أَبِيٓ أَوۡ يَحۡكُمَ ٱللَّهُ لِيۖ وَهُوَ خَيۡرُ ٱلۡحَٰكِمِينَ ٨٠
Отчаявшись, они уединились для совета, и старший из них сказал: «Помните ли вы о том, что отец заставил нас поклясться Аллахом и что раньше вы неправедно поступили с Йусуфом (Иосифом)? Я ни за что не покину этой страны, пока отец не разрешит мне или пока Аллах не примет Свое решение относительно меня. Воистину, Он - Наилучший из судий.
Након што су изгубили наду да ће Јосиф испунити оно што траже од њега, осамише се ради консултације. Њихов старији брат рече: "Подсећам вас да је ваш отац од вас узео чврсту заклетву Богом да ћете да му вратите сина осим да сви будете окупирани нечим што никако не можете да одагнате од себе, а и пре тога сте проневерили чување Јосифа и нисте испунили свој завет дат оцу. Ја нећу да напустим Мисир све док ми мој отац не дозволи да му се вратим, или док Бог не одреди да узмем мог брата. Бог најбоље одређује и Он одређује истину и правду."
12:81Страница 245
ٱرۡجِعُوٓاْ إِلَىٰٓ أَبِيكُمۡ فَقُولُواْ يَٰٓأَبَانَآ إِنَّ ٱبۡنَكَ سَرَقَ وَمَا شَهِدۡنَآ إِلَّا بِمَا عَلِمۡنَا وَمَا كُنَّا لِلۡغَيۡبِ حَٰفِظِينَ ٨١
Возвращайтесь к отцу и скажите: "Отец наш! Твой сын украл. Мы свидетельствуем только о том, что знаем, и не ведаем о сокровенном.
Најстарији брат рече: "Вратите се свом оцу и реците му: "Твој син је украо па га је мисирски великаш заробио за казну. Ми ти само преносимо оно што знамо на основу тога што смо видели краљеву посуду како бива извађена из његовог товара. Ми нисмо знали да он краде, јер да смо знали не бисмо ти дали завет да ћемо да га вратимо."
12:82Страница 245
وَسۡـَٔلِ ٱلۡقَرۡيَةَ ٱلَّتِي كُنَّا فِيهَا وَٱلۡعِيرَ ٱلَّتِيٓ أَقۡبَلۡنَا فِيهَاۖ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ ٨٢
Спроси жителей селения, в котором мы были, и караванщиков, с которыми мы вернулись. Воистину, мы говорим правду"».
"А да би се уверио у истинитост нашег говора ти упитај људе у месту у којем смо били, и упитај људе из караване са којом смо дошли и они ће ти рећи исто што и ми. Ми, заиста, истину говоримо када кажемо да је украо."
12:83Страница 245
قَالَ بَلۡ سَوَّلَتۡ لَكُمۡ أَنفُسُكُمۡ أَمۡرٗاۖ فَصَبۡرٞ جَمِيلٌۖ عَسَى ٱللَّهُ أَن يَأۡتِيَنِي بِهِمۡ جَمِيعًاۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡعَلِيمُ ٱلۡحَكِيمُ ٨٣
Он сказал: «О нет! Это ваши души ввели вас в соблазн, и лучше проявить терпение. Возможно, Аллах возвратит мне всех вместе. Воистину, Он - Знающий, Мудрый».
Њихов отац им рече: "Није тако како кажете, није он украо, већ су вам душе ваше улепшале да му сплетку приредите као што сте урадили са његовим братом раније. Ја ћу лепо да се стрпим и само ћу Богу да се жалим, надам се да ће Бог све да их врати, и Јосифа, и његовог рођеног брата и њиховог најстаријег брата. Заиста Он, Узвишени, најбоље зна моје стање и мудро управља мојом судбином."
12:84Страница 245
وَتَوَلَّىٰ عَنۡهُمۡ وَقَالَ يَٰٓأَسَفَىٰ عَلَىٰ يُوسُفَ وَٱبۡيَضَّتۡ عَيۡنَاهُ مِنَ ٱلۡحُزۡنِ فَهُوَ كَظِيمٞ ٨٤
Он отвернулся от них и сказал: «Как жаль Йусуфа (Иосифа)!». И его глаза покрылись бельмами от печали, которую он сдерживал.
Окрену се од њих и удаљи, а затим рече: "О моја туго за Јосифом." А црни део његових очију је постао бео од мноштва плача за њим. Био је веома тужан и забринут, али је то скривао од људи."
12:85Страница 245
قَالُواْ تَٱللَّهِ تَفۡتَؤُاْ تَذۡكُرُ يُوسُفَ حَتَّىٰ تَكُونَ حَرَضًا أَوۡ تَكُونَ مِنَ ٱلۡهَٰلِكِينَ ٨٥
Они сказали: «Клянемся Аллахом, ты не перестанешь поминать Йусуфа (Иосифа), пока не ослабеешь или не умрешь».
Јосифова браћа рекоше свом оцу. "Тако нам Бога, оче наш, ти и даље спомињеш Јосифа и патиш за њим да ћеш тешко да оболиш или умреш!"
12:86Страница 245
قَالَ إِنَّمَآ أَشۡكُواْ بَثِّي وَحُزۡنِيٓ إِلَى ٱللَّهِ وَأَعۡلَمُ مِنَ ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ ٨٦
Он сказал: «Мои жалобы и печаль обращены только к Аллаху, и я узнаю от Аллаха то, чего вы не знаете.
Отац им рече: "Ја се за моју тугу и бригу жалим само Богу, и знам за Божју благост, доброту и Његово услишавање молитве ономе ко је у нужди, и Његову награде ономе кога је задесила несрећа, а ви то не знате."
12:87Страница 246
يَٰبَنِيَّ ٱذۡهَبُواْ فَتَحَسَّسُواْ مِن يُوسُفَ وَأَخِيهِ وَلَا تَاْيۡـَٔسُواْ مِن رَّوۡحِ ٱللَّهِۖ إِنَّهُۥ لَا يَاْيۡـَٔسُ مِن رَّوۡحِ ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡقَوۡمُ ٱلۡكَٰفِرُونَ ٨٧
О сыновья мои! Ступайте и разыщите Йусуфа (Иосифа) и его брата и не теряйте надежды на милость Аллаха, ибо отчаиваются в милости Аллаха только люди неверующие».
Њихов отац им рече: "О синови моји, идите и сазнајте нове вести о Јосифу и његовом брату, и немојте губити наду у Божје отклањање несреће Његовим створењима, јер само неверници тако губе наду, јер неверници не знају величанственост Божје моћи и скривене аспекте Његових благодати према њима."
12:88Страница 246
فَلَمَّا دَخَلُواْ عَلَيۡهِ قَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلۡعَزِيزُ مَسَّنَا وَأَهۡلَنَا ٱلضُّرُّ وَجِئۡنَا بِبِضَٰعَةٖ مُّزۡجَىٰةٖ فَأَوۡفِ لَنَا ٱلۡكَيۡلَ وَتَصَدَّقۡ عَلَيۡنَآۖ إِنَّ ٱللَّهَ يَجۡزِي ٱلۡمُتَصَدِّقِينَ ٨٨
Войдя к нему, они сказали: «О повелитель! Нас и наш род поразила беда. Мы прибыли с небольшим товаром. Отмерь нам меру сполна и окажи нам милость. Воистину, Аллах вознаграждает творящих добро».
Они послушаше свог оца и одоше да траже Јосифа и његовог брата. Када уђоше код Јосифа рекоше му: "Задесило нас је тешко стање и велико сиромаштво, и донели смо мало вредне ствари, па нам измери пуну меру као што си и раније радио и удели нам преко тога, или занемари недостатке наше робе. Бог најлепшом наградом награђује оне који удељују."
12:89Страница 246
قَالَ هَلۡ عَلِمۡتُم مَّا فَعَلۡتُم بِيُوسُفَ وَأَخِيهِ إِذۡ أَنتُمۡ جَٰهِلُونَ ٨٩
Он сказал: «Поняли ли вы, как вы поступили с Йусуфом (Иосифом) и его братом, когда были невежественны?».
Када чу њихов говор омекша му срце из милости према њима и откри им ко је рекавши: "Ви знате шта сте учинили са Јосифом и његовим рођеним братом када сте били лахкомислени, и знате последице таквог чина."
12:90Страница 246
قَالُوٓاْ أَءِنَّكَ لَأَنتَ يُوسُفُۖ قَالَ أَنَا۠ يُوسُفُ وَهَٰذَآ أَخِيۖ قَدۡ مَنَّ ٱللَّهُ عَلَيۡنَآۖ إِنَّهُۥ مَن يَتَّقِ وَيَصۡبِرۡ فَإِنَّ ٱللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ ٩٠
Они сказали: «Неужели ты - Йусуф (Иосиф)?». Он сказал: «Я - Йусуф, а это - мой брат. Аллах облагодетельствовал нас. Воистину, если кто богобоязнен и терпелив, то ведь Аллах не теряет вознаграждения творящих добро».
Они се изненадише и рекоше: "Ти си Јосиф!?" Он им рече: "Да, ја сам Јосиф, а овај којег видите са мном је мој рођени брат. Бог ми је дао велике благодати кад ме је избавио из тамнице и на овом свету нас уздигао. Ко се Бога боји чинећи оно што је Он наредио и клонећи се онога што је забранио, и стрпи се на несрећама - такав је доброчинитељ, а Бог неће дозволити да пропадне награда доброчинитељима, већ ће је сачувати."
12:91Страница 246
قَالُواْ تَٱللَّهِ لَقَدۡ ءَاثَرَكَ ٱللَّهُ عَلَيۡنَا وَإِن كُنَّا لَخَٰطِـِٔينَ ٩١
Они сказали: «Клянемся Аллахом! Аллах предпочел тебя нам. Мы же были грешниками».
Његова браћа му рекоше извињавајући се за оно што су му урадили: "Тако нам Бога, Бог те је уздигао над нама племенитим особинама, а ми смо били неправедни због онога што смо ти урадили."
12:92Страница 246
قَالَ لَا تَثۡرِيبَ عَلَيۡكُمُ ٱلۡيَوۡمَۖ يَغۡفِرُ ٱللَّهُ لَكُمۡۖ وَهُوَ أَرۡحَمُ ٱلرَّٰحِمِينَ ٩٢
Он сказал: «Сегодня я не стану укорять вас. Да простит вас Аллах, ибо Он - Милосерднейший из милосердных.
Јосиф прихвати њихово извињење и рече: "Нећете бити укорени нити ћете бити кажњени, молим Бога да вам опрости, а Он, Узвишени, је најмилостивији."
12:93Страница 246
ٱذۡهَبُواْ بِقَمِيصِي هَٰذَا فَأَلۡقُوهُ عَلَىٰ وَجۡهِ أَبِي يَأۡتِ بَصِيرٗا وَأۡتُونِي بِأَهۡلِكُمۡ أَجۡمَعِينَ ٩٣
Ступайте с моей рубахой и накиньте ее на лицо моего отца, и тогда он прозреет, а потом привезите ко мне всю свою семью».
Он им даде своју кошуљу након што су му рекли шта је било са видом његовог оца, и рече: "Однесите ову моју кошуљу и баците је на очево лице, и поново ће прогледати. И доведите ми све ваше породице."
12:94Страница 246
وَلَمَّا فَصَلَتِ ٱلۡعِيرُ قَالَ أَبُوهُمۡ إِنِّي لَأَجِدُ رِيحَ يُوسُفَۖ لَوۡلَآ أَن تُفَنِّدُونِ ٩٤
Как только караван покинул Египет, их отец сказал: «Воистину, я чувствую запах Йусуфа (Иосифа), если только вы не считаете меня выжившим из ума стариком».
Када каравана напусти Мисир и удаљи се од насељеног места, Јаков, мир над њим, рече породици својој која је била код њега: "Осећам мирис Јосифов! И немојте рећи да сам малоуман или да сам сенилан постао, тврдећи да причам нешто што не знам."
12:95Страница 246
قَالُواْ تَٱللَّهِ إِنَّكَ لَفِي ضَلَٰلِكَ ٱلۡقَدِيمِ ٩٥
Они сказали: «Клянемся Аллахом, ты пребываешь в своем старом заблуждении».
Неко од његових синова рече: "Тако нам Бога, ти си и даље у твојој претходној обмањености око Јосифа и могућности његовог поновног виђења."
12:96Страница 247
فَلَمَّآ أَن جَآءَ ٱلۡبَشِيرُ أَلۡقَىٰهُ عَلَىٰ وَجۡهِهِۦ فَٱرۡتَدَّ بَصِيرٗاۖ قَالَ أَلَمۡ أَقُل لَّكُمۡ إِنِّيٓ أَعۡلَمُ مِنَ ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ ٩٦
Когда же прибыл добрый вестник, накинул рубаху на его лицо и тот прозрел, он сказал: «Разве я не говорил вам, что мне известно от Аллаха то, чего вы не знаете?».
Када гласоноша с радосном вешћу дође баци Јосифову кошуљу на Јаковљево лице, и поврати му се вид. Тада Јаков рече својим синовима: "Зар вам нисам рекао да ја знам својства Божје благости и доброте која ви не знате?"
12:97Страница 247
قَالُواْ يَٰٓأَبَانَا ٱسۡتَغۡفِرۡ لَنَا ذُنُوبَنَآ إِنَّا كُنَّا خَٰطِـِٔينَ ٩٧
Они сказали: «Отец наш! Попроси прощения нашим грехам. Воистину, мы были грешниками».
Његови синови рекоше извињавајући се због онога што су учинили Јосифу и његовом брату: "О оче наш, тражи од Бога да нам опрости претходне грехе, доиста смо били грешници и ружно смо поступили са Јосифом и његовим братом."
12:98Страница 247
قَالَ سَوۡفَ أَسۡتَغۡفِرُ لَكُمۡ رَبِّيٓۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡغَفُورُ ٱلرَّحِيمُ ٩٨
Он сказал: «Я попрошу моего Господа простить вас, ведь Он - Прощающий, Милосердный».
Њихов отац им рече: "Тражићу од мог Господара да вам опрости, а Он, заиста, прашта грехе покајника и милостив је према њима."
12:99Страница 247
فَلَمَّا دَخَلُواْ عَلَىٰ يُوسُفَ ءَاوَىٰٓ إِلَيۡهِ أَبَوَيۡهِ وَقَالَ ٱدۡخُلُواْ مِصۡرَ إِن شَآءَ ٱللَّهُ ءَامِنِينَ ٩٩
Когда они вошли к Йусуфу (Иосифу), он прижал к себе родителей и сказал: «Входите в Египет без опаски, если этого пожелает Аллах».
Јаков, мир над њим, и његова породица напустише своју земљу и отпутоваше за Мисир код Јосифа. Када уђоше код њега он пригрли своје родитеље и рече својој браћи и њиховим породицама: "Уђите у Мисир безбедни Божјом вољом. Овде вас нико неће узнемиравати."
12:100Страница 247
وَرَفَعَ أَبَوَيۡهِ عَلَى ٱلۡعَرۡشِ وَخَرُّواْ لَهُۥ سُجَّدٗاۖ وَقَالَ يَٰٓأَبَتِ هَٰذَا تَأۡوِيلُ رُءۡيَٰيَ مِن قَبۡلُ قَدۡ جَعَلَهَا رَبِّي حَقّٗاۖ وَقَدۡ أَحۡسَنَ بِيٓ إِذۡ أَخۡرَجَنِي مِنَ ٱلسِّجۡنِ وَجَآءَ بِكُم مِّنَ ٱلۡبَدۡوِ مِنۢ بَعۡدِ أَن نَّزَغَ ٱلشَّيۡطَٰنُ بَيۡنِي وَبَيۡنَ إِخۡوَتِيٓۚ إِنَّ رَبِّي لَطِيفٞ لِّمَا يَشَآءُۚ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡعَلِيمُ ٱلۡحَكِيمُ ١٠٠
Он поднял своих родителей на трон, и они вместе с братьями пали ниц перед ним. Он сказал: «Отец мой! Это - толкование моего давнего сна. Господь мой сделал его явью. Он облагодетельствовал меня, освободив из темницы, и привел вас из пустыни после того, как дьявол посеял вражду между мною и моими братьями. Воистину, мой Господь добр, к кому пожелает. Воистину, Он - Знающий, Мудрый.
Он је своје родитеље поставио да седе на место где је он седео, па они и његових једанаесторо браће му се поклонише поздрављајући га. То је било поклон из почасти и поштовања, а не вид обожавања. Тиме се испунила Божја одредба коју је Јосиф видео у сну, и зато Јосиф рече свом оцу: "Овај ваш поздрав поклањањем је остварење онога што сам видео у сну раније и оно што сам ти испричао. Бог је то учинио истином, и Он ми је доброчинство указао када ме је избавио из тамнице и када је вас довео из пустиње након што је ђаво покварио везу између мене и моје браће. Мој Господар је добар и благ у одређивању онога што Он хоће, и заиста Он зна стања Својих створења и мудар је у управљању свиме."
12:101Страница 247
۞ رَبِّ قَدۡ ءَاتَيۡتَنِي مِنَ ٱلۡمُلۡكِ وَعَلَّمۡتَنِي مِن تَأۡوِيلِ ٱلۡأَحَادِيثِۚ فَاطِرَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ أَنتَ وَلِيِّۦ فِي ٱلدُّنۡيَا وَٱلۡأٓخِرَةِۖ تَوَفَّنِي مُسۡلِمٗا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ ١٠١
Господи! Ты даровал мне власть и научил толковать сновидения. Творец небес и земли! Ты - мой Покровитель в этом мире и в Последней жизни. Умертви меня мусульманином и присоедини меня к праведникам».
Јосиф затим дозва свог Господара и рече: "Господару мој, Ти си ми дао власт Мисира и научио си ме да тумачим снове; Створитељу небеса и Земље, Ти Који си све ни из чега створио, Ти одређујеш моју судбину и на овом свету и на Будућем, па Те молим да када дође час моје смрти да умрем као покоран и предан Богу, и да ме придружиш добрим веровесницима, од мојих предака и других мимо њих, у најузвишенијем делу Раја."
12:102Страница 247
ذَٰلِكَ مِنۡ أَنۢبَآءِ ٱلۡغَيۡبِ نُوحِيهِ إِلَيۡكَۖ وَمَا كُنتَ لَدَيۡهِمۡ إِذۡ أَجۡمَعُوٓاْ أَمۡرَهُمۡ وَهُمۡ يَمۡكُرُونَ ١٠٢
Все это - часть повествований о сокровенном, которые Мы ниспосылаем тебе в откровении. Ты не был с ними, когда они вместе принимали решение и строили козни.
Споменуто казивање о Јосифу и његовој браћи Ми ти објављујемо, о Посланиче, а пре тога ниси о томе ништа знао, јер ниси био присутан када су Јосифова браћа одлучила да га баце у бунар, и када су сплеткарили против њега.
12:103Страница 247
وَمَآ أَكۡثَرُ ٱلنَّاسِ وَلَوۡ حَرَصۡتَ بِمُؤۡمِنِينَ ١٠٣
Большая часть людей не уверует, даже если ты страстно будешь желать этого.
Већина људи неће бити верници ма колико се ти трудио да поверују, па не изгарај од жалости за њима.
12:104Страница 248
وَمَا تَسۡـَٔلُهُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍۚ إِنۡ هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ ١٠٤
Ты не просишь у них вознаграждения за это, ведь это - только Напоминание для миров.
Да су памети имали поверовали би у твоје посланство Мухаммеде, јер ти од њих не тражиш никакву надокнаду за Кур'ан и за оно чему их позиваш. Кур'ан је само опомена човечанству.
12:105Страница 248
وَكَأَيِّن مِّنۡ ءَايَةٖ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ يَمُرُّونَ عَلَيۡهَا وَهُمۡ عَنۡهَا مُعۡرِضُونَ ١٠٥
Как же много на небесах и на земле знамений, мимо которых они проходят и отворачиваются.
Пуно је знакова и доказа који указују на Његову једноћу, и ти докази су свуда на небесима и на Земљи. Неверници поред њих пролазе а да о њима не размисле и да узму поуку, већ се од њих окрећу не осврћући се.
12:106Страница 248
وَمَا يُؤۡمِنُ أَكۡثَرُهُم بِٱللَّهِ إِلَّا وَهُم مُّشۡرِكُونَ ١٠٦
Большая часть их верует в Аллаха, приобщая к Нему сотоварищей.
Већина људи који верују у Бога као Створитеља, Опскрбитеља, Који живот и смрт даје, обожава поред Њега кипове и идоле, а неки Му приписују дете. Узвишен је Бог изнад онога што Му приписују.
12:107Страница 248
أَفَأَمِنُوٓاْ أَن تَأۡتِيَهُمۡ غَٰشِيَةٞ مِّنۡ عَذَابِ ٱللَّهِ أَوۡ تَأۡتِيَهُمُ ٱلسَّاعَةُ بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ ١٠٧
Неужели они не опасаются того, что покрывало наказания Аллаха окутает их или что Час настанет внезапно, когда они об этом и думать не будут?
Зар су ови вишебошци сигурни да им неће изненада доћи казна на овом свету која ће их све обухватити тако да неће моћи да се спасе, а за њу се нису припремили и нису верници били?
12:108Страница 248
قُلۡ هَٰذِهِۦ سَبِيلِيٓ أَدۡعُوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۚ عَلَىٰ بَصِيرَةٍ أَنَا۠ وَمَنِ ٱتَّبَعَنِيۖ وَسُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ وَمَآ أَنَا۠ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ ١٠٨
Скажи: «Таков мой путь. Я и мои последователи призываем к Аллаху согласно убеждению. Пречист Аллах, и я не являюсь одним из многобожников».
О Посланиче, реци онима које позиваш: "Ово је мој пут којем позивам људе, са јасним доказом. Позивам их ја, а позивају их и моји следбеници, они који следе моју упуту и мој праксу. Ја Богу никог не придружујем, и само Њега обожавам."
12:109Страница 248
وَمَآ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ إِلَّا رِجَالٗا نُّوحِيٓ إِلَيۡهِم مِّنۡ أَهۡلِ ٱلۡقُرَىٰٓۗ أَفَلَمۡ يَسِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَيَنظُرُواْ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِمۡۗ وَلَدَارُ ٱلۡأٓخِرَةِ خَيۡرٞ لِّلَّذِينَ ٱتَّقَوۡاْۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ ١٠٩
До тебя Мы направляли посланниками только мужей из селений, которым мы внушали откровение. Разве они не странствовали по земле и не видели, каким был конец тех, которые жили до них? Воистину, обитель в Последней жизни лучше для богобоязненных. Неужели они не разумеют?
О Посланиче, Ми смо пре тебе слали само људе као посланике, а нисмо слали анђеле, и Ми смо тим посланицима објављивали као што и теби објављујемо. Ти посланици су били из тих градова, па ипак су их њихови народи у лаж утеривали, након чега смо их уништавали. Зашто твоји порицатељи не путују по Земљи па да размисле о томе како су скончали претходни порицатељи и да поуку узму? Уживање на Будућем свету је боље за оне који се Бога боје на овом свету, зар се нећете памети дозвати, па да се Божје казне причувате чињењем онога што је Он наредио - а највећа наредба је исправно монотеистичко веровање - и клонећи се онога што је забранио - а највећа забрана је вишебоштво.
12:110Страница 248
حَتَّىٰٓ إِذَا ٱسۡتَيۡـَٔسَ ٱلرُّسُلُ وَظَنُّوٓاْ أَنَّهُمۡ قَدۡ كُذِبُواْ جَآءَهُمۡ نَصۡرُنَا فَنُجِّيَ مَن نَّشَآءُۖ وَلَا يُرَدُّ بَأۡسُنَا عَنِ ٱلۡقَوۡمِ ٱلۡمُجۡرِمِينَ ١١٠
Когда же посланники приходили в отчаяние и понимали, что их сочли лжецами, к ним приходила Наша помощь, и спасались те, кого Мы хотели спасти. Наше наказание нельзя отвратить от грешных людей!
Ми одлажемо казну непријатељима Наших посланика као вид обмане све док не помисле посланици да ти неверници неће бити уништени, и док не помисле неверници да су их посланици лагали претећи им казном која чека оне који посланике утерују у лаж - Наша помоћ посланицима би стигла и спасили бисмо их заједно са верницима од уништења које би задесило порицатеље. Нико не може невернике спасити од Наше казне када дође њено време.
12:111Страница 248
لَقَدۡ كَانَ فِي قَصَصِهِمۡ عِبۡرَةٞ لِّأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِۗ مَا كَانَ حَدِيثٗا يُفۡتَرَىٰ وَلَٰكِن تَصۡدِيقَ ٱلَّذِي بَيۡنَ يَدَيۡهِ وَتَفۡصِيلَ كُلِّ شَيۡءٖ وَهُدٗى وَرَحۡمَةٗ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ ١١١
В повествовании о них содержится назидание для обладающих разумом. Это - не вымышленный рассказ, а подтверждение тому, что было до него, разъяснение всякой вещи, верное руководство и милость для верующих людей.
У казивањима о посланицима и њиховим народима - од којих је и казивање о Јосифу и његовој браћи - поука је за оне који су здравим разумом обдарени. Кур'ан који садржи та казивања није лажно приписан Богу, већ је дошао као потврда претходних небеских књига, са детаљним појашњењем оних прописа који требају бити детаљно појашњени и он је водиља ка свему што је добро, и милост онима који верују у њега, јер они су ти којима Кур'ан истински користи.
Текст: Quranic Universal Library (Tarteel) через spa5k/tafsir_api (MIT), в зафиксированной версии. Аяты: Quran Foundation. Источники и лицензии