Ар-Рад

О словима "Елиф-лам-мим-ра" и њима сличним почецима поглавља је већ говорено на почетку поглавља ел-Бекара. Узвишене речи овог поглавља и цели Кур'ан који ти се објављује - о Посланиче - истина су у коју нема сумње, као што нема сумње да су од Бога, али већина људи из ината и охолости неће да верује.

Бог је створио небеса уздигнута без видљивих стубова, а затим се изнад Свог Престола уздигао онако како Њему Узвишеном доликује, верујемо у то без улажења у каквоћу и без поређења са створењима. Бог је Сунце и Месец потчинио на начин који користи Његовим створењима. И Сунце и Месец плове до рока којег само Бог зна. Он, Узвишени, управља небесима и Земљом онако како Он хоће, и објашњава Своје доказе који указују на Његову моћ, да бисте били уверени у сусрет са Њим на Судњем дану, па да се за тај сусрет припремите чињењем добрих дела.

Узвишени Бог је Тај Који је распрострао Земљу и на њој створио постојане планине како њена површина не би потресала људе. На њој је створио сваковрсне плодове и сваку врсту поделио на два рода, попут мушког и женског у свету људи и животиња. Он дан прекрива ноћу тако да тамно постане након што се видело. У свему томе су докази за оне који дубоко размишљају о Божјем стварању, уносећи се у то, јер такви ће се истински окористити доказима.

На Земљи има предела који се једни с другима граниче, и на њој има вртова грожђа, разних усева, корена из којих ниче више палми, као и корена из којих ниче по једна палма, а сваки од тих вртова и усева бива напајан једном водом. Ми различите плодове одликујемо једне над другима у укусу и другим користима премда су просторно једни поред других и напајају се једном водом. Заиста се у свему споменутом налазе докази за оне који разума имају, јер су они ти који поуку узимају.

Ако се ичему чудиш, о Посланиче, онда се чуди њиховом порицању проживљења и доказивању речима: "Зар да, када умремо и постанемо труле кости и прашина, будемо проживљени?" Ти порицатељи проживљења након смрти који не верују у свог Господара и поричу Његову моћ да проживи мртве - становници су Пакла и у њему ће вечно да пате.

О Посланиче, идолопоклоници те пожурују у спуштању Божје казне на њих пре него што се употпуне благодати које им је Бог одредио. А и пре њих су кажњени порицатељски народи попут њих, па зашто поуку не приме? О Посланиче, заиста твој Господар прелази људима преко насиља којег чине не журећи да их казни и дајући им времена да се покају Богу. Заиста Он жестоко кажњава оне који устрају у свом неверству и не покају се!

Неверници у Бога из ината говоре и поричу: "Зашто Мухаммеду није дато неко чудо од његовог Господара као што је дато Мојсију и Исусу?" О Посланиче, ти си само опомињач који људе упозорава на Божју казну и ти не можеш од себе доћи са чудесима већ Бог одређује када ће то да ти да. Сваки народ је имао веровесника који га је водио ка путу истине и указивао им на њега.

Бог зна све о ономе што у утробама носе труднице, зна који ће плод порасти или крњав бити, који ће здрав, а који болестан бити. Све је то прецизно одредио, и та се одредба не може умањити нити увећати.

То је зато што Он Узвишени зна све оно што је створењима недокучиво и докучиво, невидљиво и видљиво, јер Он поседује величанствена својства, имена и чини величанствена дела. Он је узвишен изнад свих створења, Својим особинама и Својим Бићем.

Он зна скривено и тајно, и Он зна све што говорите и радите, било да тајно или јавно нешто кажете, и било да нешто чините скривено од људских очију у тминама ноћи или пред свима усред белог дана.

Он Узвишени има анђеле који један за другим долазе човеку, па неки од њих ноћу, неки дању долазе, и чувају човека по Божјој наредби од многих одредби од којих је Он наредио да га сачувају, и записују оно што говори и ради. Заиста Бог неће променити стање једног народа из бољег ка горем све док они себе не промене од бољег ка горем, па од захвалних постану незахвални. Када Бог узвишени хоће да неки народ уништи, нико не може да их одбрани. О људи, ви мимо Бога немате заштитника ни помагача, па Њему се вратите тражећи да вас сачува од несреће.

О људи, Бог је Тај Који вам муњу показује, и који у вама спаја осећај страха од муње са осећајем наде да ће пасти плодоносна киша, и Он чини да се формирају облаци испуњени обилном водом која постаје киша.

Грмљавина слави свог Господара, хвалећи Га, а и анђели, из страха од Њега, штујући Га и величајући. Он шаље спаљујуће муње којима погађа кога Он хоће па га уништи, док се неверници расправљају о Божјој једноћи. Бог је Снажан и жестоко кажњава онога ко Му је непокоран.

Само Њему може да се упућује молба, док кипови којима се вишебошци моле поред Бога не могу никакву молитву да услише, и они личе на веома жедног човека који само пружа руке ка води како би тиме вода стигла до његових уста па да се напоји, а вода на тај начин никада неће доћи до његових уста. Молитва неверника упућена њиховим киповима је пропала и далеко је од исправног поступка, јер никакву корист не може да им прибави нити икакву штету од њих може да одагна.

Само се Богу клања све на небесима и на Земљи, у шта спадају и верници и неверници, с тим што се верници клањају својевољно у ономе у чему човек има избора, и мимо своје воље у оном аспекту у којем човек нема право избора (покоравањем Божјим космичким законима), док се неверници Њему клањају само мимо своје воље, тј. у оном аспекту у којем човек нема право избора, с тим да га његова исконска природа позива да се Њему покори и поклони и својевољно. Њему се покорава и сенка свега што има сенку, почетком и крајем дана.

О Посланиче, реци неверницима који друге обожавају поред Бога: "Ко је то створио небеса и Земљу, и ко управља свиме?" Одговори: "Бог! Само Он је све створио и свиме управља, и ви то потврђујете!" Затим им реци: "Па зашто сте онда уместо Њега као заштитнике прихватили оне који сами себи не могу неку корист прибавити нити од себе какву штету отклонити, па како да другима помогну? Да ли су исти онај који не верује и чије је срце слепо и онај који верује и чије је срце исправно? И да ли је исто неверство, које представља тмине, и веровање, које представља светлост?" Да ли су Богу друге придружили тврдећи да они стварају као што Бог ствара, па су помешали између онога што су они створили и онога што је Он створио? Реци им: "Само Аллах ствара, Он нема сличног у стварању, само Он је Бог, Онај Који заслужује да буде обожаван, и Њему је све потчињено."

Узвишени Бог наводи пример нестајања заблуде и остајања истине спомињући воду кише која се спушта са неба све док не напуни долине којима вода потече, различитих величина, па бујица на својој површини односи пену и отпад. И наводи други пример спомињући драгоцене руде које људи топе на ватри у жељи да добију накит а које су у почетку прекривене рђом и нечим безвредним. Са ова два примера Бог објашњава истину и заблуду. Заблуда је попут пене која прекрива воду, и попут рђе или нечега безвредног што прекрива драгоцене руде, а што бива отклоњено њеним топљењем и обрадом, док је истина попут чисте и питке воде која узрокује ницање плодова и траве, и попут обрађене драгоцене руде којом се користе људи. Па исто као што су ова два примера на исти начин Бог наводи примере људима да би им истина и заблуда постали јасни.

Оним верницима који су се одазвали свом Господару када их је позвао да само Њега обожавају, и да се само Њему покоравају, припада лепа награда - Рај, док неверницима који се нису одазвали Његовом позиву у монотеизам и покорност само Њему припада казна, чак када би имали иметка колико је цела Земљина површина, и још толико, па све покушали да уделе како би се искупили - неће бити спашени казне. Ти неверници, пошто се нису одазвали Божјем позиву, биће кажњени за сва лоша дела и њихово ће боравиште бити Пакао, а грозно ли је то боравиште.

Онај ко зна да је несумњива истина оно што ти је Бог објавио, о Посланиче, и који верује у то, покоравајући се, није попут онога чије је срце слепо за истину, и ко не верује у Бога нити Му се покорава. Поуку и поруку примају они који имају здрав разум.

То су они који су се Богу одазвали и верно испуњавају оно на шта су се Богу или људима заветовали;

И они који спајају родбинске везе које је Бог наредио да се спајају, и који се боје свог Господара што их подстиче да примењују оно што је Он наредио и клоне се онога што је забранио, и који се боје полагања рачуна пред Богом за сваки свој грех, а са киме буде расправљано о његовим делима пропао је;

И они који су стрпљиви у покорности Богу, и који стрпљиво подносе све оно што им је Бог судбински одредио, било угодно или тешко, и који се стрпљиво клоне греха желећи Божје задовољство, и који обављају намаз на најпотпунији начин, и који удељују иметак којим их опскрбљујемо, у шта спада и обавезно удељивање и добровољно, и то чине тајно како би се сачували лицемерства, а некада то раде јавно како би били подстрек другима на то добро дело, и они који на ружне поступке узвраћају доброчинством - такви ће имати лепу завршницу на Судњем дану.

Ова лепа завршница је вечни боравак у Рајским лепотама, а у потпуност тог уживања у Рају јесте и то што ће са њима тамо бити и њихови родитељи, супружници и деца који су били на правом путу, и сусрет са њима ће им само радост повећати. Анђели ће код њих улазити са свих врата њихових Рајских станишта, честитајући им.

Анђели ће их, када год уђу код њих, поздравити речима: "Мир Божји нека је над вама - спашени били од сваког зла, јер сте устрајно били Богу покорни, стрпљиво сте подносили несреће које вам је одредио, и константно сте се клонили онога што вам је забранио. Дивно ли је ваше коначно боравиште."

А они који крше чврсто обећање дато Богу, и који прекидају родбинске везе које је Бог наредио да се одржавају, такви су далеко од Божје милости, несрећни, и чека их ружна завршница, а то је ватра у Паклу.

Бог даје обилну опскрбу коме Он хоће, а умањује је ономе коме Он хоће, и обилна опскрба није знак да је такав од срећних нити да га Бог воли, нити је мала опскрба знак да је неко од несрећних. Неверници се радују животу на овом свету и њему су се предали, иако је овосветски живот само незнатно пролазно наслађивање.

Они који не верују у Бога и Његове речи кажу: "Зашто Мухаммеду није дато осетилно чудо од његовог Господара које би било доказ његове искрености?" Реци им, о Посланиче: "Заиста Бог у заблуду праведно одводи кога Он хоће, а упуту даје ономе ко Му се врати покајањем, из Своје милости. Упута није у њиховим рукама па да је повезују са чињењем чуда."

Бог посебно упућује вернике чија срца налазе смирај у спомињању Бога, у Његовом слављењу и величању, и у учењу и слушању Његовог говора. Заиста се уз спомињање Бога срца смирују, и она то и заслужују.

Људи који верују у Бога и чине добра дела која их Њему приближавају имаће леп живот на Будућем свету и лепу завршницу: Рај.

Као што смо претходним народима слали посланике тако смо и тебе, о Посланиче, послали твом народу, да им учиш Кур'ан којег смо ти објавили. Кур'ан је довољан доказ твоје искрености, али твој народ пориче тај доказ јер су неверници у Свемилосног Којем придружују лажна божанства. Реци им: "Свемилосни Коме лажна божанства придружујете је мој Господар, и нико мимо Њега нема право да буде обожаван. На њега се ослањам у свим својим пословима и Њему се враћам и кајем."

Када би од особина Божјих књига било то да померају планине, цепају земљу и чине да извори и реке потеку, и да оживљавају мртве када им се читају - онда би овај Кур'ан био најпречи тим особинама, о Посланиче, јер он је јасни доказ који би на њихова срца оставио траг када би та срца била богобојазна. Међутим, они поричу! Бог је Тај Који одлучује када ће се које чудо десити, и када ће се било шта десити. Зар верници не знају да - ако би Бог хтео - све би људе упутио без потребе за икаквим чудима? Међутим, Он то неће! И невернике ће непрестано да погађају несреће због њиховог неверства и њихових греха или ће у близини места њиховог да се несреће дешавају све док Бог не пошаље коначну казну. Заиста, Бог не крши Своје обећање када дође време његовог испуњења.

Ниси први посланик који је утериван у лаж од свог народа и са којим су се исмејавали, већ се то дешавало и са претходним народима и посланицима које су у лаж утеривали, па сам давао времена неверницима толико да би помислили како неће бити уништени, а затим сам их на разне начине кажњавао, па шта мислиш каква је била казна Моја? Доиста је то била жестока казна.

Да ли је пречи да се обожава Онај Који опскрбљује сва створења и Који бдије над оним што раде, а затим их за то награђује или кажњава, или ови кипови која ни на који начин не заслужују обожавање? Неверници су их учинили божанствима која имају Божја својства, неправедно, а ти им реци, о Посланиче: 'Именујте та божанства која обожавате мимо Бога, ако истину говорите, или ви Бога обавештавате о нечему што не зна на небесима и на Земљи? Или Га обавешавате о празном и безвредном говору? Неверницима је ђаво улепшао зло које чине па су узневеровали у Бога, и одвратио их је од упуте и правог пута. А кога Бог остави у заблуди - нико га упутити не може.

Њима припада казна на овом свету у виду несрећа и страдања која ће их погађати у рату или миру, а казна Будућег света је жешћа од овосветске, због њене тежине и вечности. Они на Судњем дану неће имати заштитника.

Рај којег је Бог обећао онима који се Њега боје чињењем наређеног и клоњењем забрањеног је такав да испод његових двораца и дрвећа реке теку, плодови никада не нестају, за разлику од плодова на овом свету, а и заштита од врућине у Рају не пролази нити се смањује. То је Рај у којем ће завршити они који су се Божје казне чували чињењем онога што им је Он наредио и клонећи се онога што им је Он забранио, док ће неверници скончати у Паклу у којем ће вечно боравити.

Јевреји, којима смо дали Тору, и хришћани, којима смо дали Јеванђеље, радују се ономе што је теби објављено, о Посланиче, јер се поклапа са делом онога што је њима објављено, али неки од њих поричу део онога што је теби објављено, а што се супротставља њиховим прохтевима, или открива њихово искривљавање објављених књига. Реци им, Посланиче: "Мени је Бог наредио да само Њега обожавам, само Њему позивам и само ћу се Њему вратити." Са тим су објављени и оригинална Тора и Јеванђеље.

Као што смо објавили књиге посланицима на језицима њихових народа, тако смо и теби - о Посланиче - објавили Кур'ан, који објашњава јасну истину, на арапском језику. О Посланиче, када би ти следио прохтеве Јевреја и хришћана који ти траже да избришеш оно што се не слаже са њиховим прохтевима, након што ти је дошло знање од Бога, нико од Бога не би могао да те заштити, нити да те помогне против твојих непријатеља и спаси те од Његове казне.

Ми смо пре тебе слали посланике, од људи, и давали смо им да имају супруге и потомке, као и остали људи. Ми нисмо посланике учинили анђелима који се не жене и немају децу. Ти си један од посланика, као људско биће, који се жени и има потомство, па зашто се многобошци чуде томе? Ниједан посланик не може својом вољом да учини неко чудо, већ ако му Бог дозволи. Свака ствар коју је Бог одредио је записана у књизи, јасно одређена, не дешава се ни пре ни после тренутка који јој је записан.

Бог уклања оно што Он хоће, било добро или зло, срећа или несрећа, а оставља оно што Он хоће. Код Њега је Плоча помно чувана, у којој је све то записано, и све оно што Бог уклања или оставља - у складу је са оним што је њој записано.

О Посланиче, само Ја одређујем да ли ћу пре смрти да ти покажем део казне којом им претимо или не, а твоје је само да доставиш оно што ти наређујем, и није на теби да их обрачунаваш или кажњаваш. То је на Нама!

Зар ови неверници не виде како места неверника полако с крајева њихових сужавамо ширењем Ислама и дајући муслиманима да ослободе та места? Бог одређује оно што Он хоће међу Својим створењима, и нико не може поништити нити изменити Његову одлуку. Он, Узвишени, брзо своди рачуне, и Он ће обрачунати и прве и последње генерације у једном дану.

Претходни народи су правили сплетке и замке својим веровесницима, порицали су оно што су им ти веровесници достављали, па шта су на крају тиме постигли? Ништа, јер само Божје управљање бива спроведено, само Он зна оно што су стекли и само ће их Он обрачунати за то. Тада ће они знати колико су само велику грешку направили што нису веровали у Бога, и колико су верници били у праву, који су тиме постигли Рај и леп завршетак.

Они који не верују говоре: "Ти, Мухаммеде ниси послат од Бога." Реци им, о Посланиче: "Довољан је Бог сведок да сам Његов посланик вама, а сведоци су и они који познају небеске књиге у којима је дошао мој опис. Коме је Бог сведок истинитости, не штети му порицање порицатеља."