Аль-Исра

Бог је узвишен, величанствен и свемогућ, Он има лепа имена и савршена својства, нема истинског божанства које заслужује да се обожава осим Бога Јединог. Бог је пренео Свог слугу, веровесника Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост, из Храма часног који се налази у Меки у Храм далеки који се налази у Јерусалиму, у једном делу ноћи, телом и душом, у будном стању. Околина Храма далеког благословљена је овосветским добрима, различитим плодовима, житарицама, воћем, и он је био станиште многих веровесника. Бог је Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, пренео из Меке у Јерусалим како би му показао чуда Своје моћи и очите доказе који упућују на Његову једноћу. Узвишени Бог чује молбе Својих створења и види шта раде, ништа Му није скривено нити недокучиво.

Као што је почастио веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, преневши га из Меке у Кудс, Бог је почастио Мојсија објавивши му Тору, јасну, савршену упуту синовима Израиљевим; забранио им је многобоштво, позвао их у обожавање искључиво Бога и ослањање само на Њега, а не на идоле и кипове.

“О потомци оних које је Бог избавио од свеопштег потопа и сачувао на лађи заједно с Нојем”, обраћа им се Бог, Узвишени, “искрено се покоравајте свом Господару и никог Му не сматрајте равним! Будите захвални на Божјим благодатима, као што је Ној био захвалан!” Ној је био познат као изузетно побожан и захвалан верник; Захвалност је један од најузвишенијих ступњева обожавања Бога Узвишеног.

Бог је објавио јеврејима у Тори да је већ одређено да ће они два пута чинити неред у Кудсу, убијајући веровеснике, пролевајући крв и чинећи насиље и неправду.

Пошто јевреји изазову први неред на Земљи, Бог ће дати власт над њима једној изузетно моћној, бројној и веома припремљеној војсци која ће их победити, заробљавати, убијати и прогонити. Ова ће војска харати јеврејским насељима уништавајући све до чега дође. Ово истинито обећање остварило се, због непослушности јевреја.

Потом ће Бог да помогне јеврејима и учиниће их бројнијим од непријатеља те ће их благословити због њиховог доброчинства, покајања и повратка Свезнајућем Богу.

Будете ли добри и честити, о синови Израиљеви, покоравајући се Господару, лепо се односећи према Божјим створењима и бојећи се Бога у погледу речи и дела, то ће вам се доброчинство вратити и бићете награђени. Богу нисте потребни ни ви, ни ваша дела, поуздано знајте. А будете ли чинили грехе, чека вас казна и понижење. Кад почините неред, о јевреји, други пут, Силни ће вас Бог препустити многобројном страшном непријатељу који ће вас убијати, понижавати, срамотити и побеђивати, па ћете бити сиромашни и бедни. Ваш ће непријатељ упасти у Јерусалим и потпуно ће га срушити, као и први пут.

Можда ће вам се ваш Господар, Узвишени Бог, о синови Израиљеви, смиловати ако Му се вратите и покајете за неред и неправду коју сте учинили, уколико лоша дела добрим замените. Али, вратите ли се грешењу, наношењу неправде људима и чињењу нереда по Земљи, Бог ће вас поново казнити и понизити. Што се тиче оног света, Бог је припремио ватру као затвор неверницима, из које никад неће изаћи.

Овај Кур’ан, који је Бог објавио Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, Свом миљенику, садржи радост, срећу, победу и спас за оног који верује у њега и руководи се његовим упутама. Кур’ан упућује вернике на све што је добро и исправно, а забрањује им свако зло и одвраћа од заблуде. Он је радосна вест онима који верују и чине добра дела, јер им је Милостиви Бог припремио велику награду у Рају.

Онима који поричу Судњи дан и оживљење након смрти, Бог је припремио болну и страшну казну у ватри, складно њиховим злоделима.

Човек некад, у љутњи или срџби, куне себе, своју децу или иметак, па Бог, из Своје милости, не пожури да му се одазове на ту његову клетву. А Бог се одазива човеку који Га моли за оно што је добро, а све то из Своје доброте и милости. Човек је по природи склон журби и брзим одлукама, а ретко размишља о последицама својих дела.

Створили смо ноћ и дан учинивши их знаковима Божје једноће и моћи. Поука је у њиховом константном мењању дужине и температуре, у томе што смо ноћ учинили тамном, да би се људи одмарали, а дан светлим, да би у њему привређивали, и учинили смо да се стално смењују па да помоћу тога рачунате време: сате, дане, месеце, године. Све смо потанко објаснили, како би се раздвојило између ствари и како би било јасно ко говори истину, а ко неистину.

Сва човекова дела су сачувана и забележена. Њему припада искључиво оно што сам учини, било добро или зло, и Бог га неће казнити због туђих греха, нити ће друге људе казнити због његових преступа. Бог ће сваком човеку показати књигу његових дела, добрих и лоших, на Судњем дану, и он ће је лично читати.

Рећи ће се човеку: “Читај књигу својих добрих и лоших дела која си починио на пролазном свету!” И он ће читати, па макар да је на пролазном свету неук био. Биће сваком човеку довољно бриге што ће тог Дана имати увид у сва своја дела.

Ко буде на Правом путу следећи истину, награду за то добиће лично он, а ко окрене главу и крене путем заблуде, сам ће одговарати за своје поступке. Нико неће одговарати нити ће бити кажњен за туђе грехе, осим ако буде узрок нечије заблуде. Бог човека не кажњава док му не укаже и објасни Прави пут шаљући посланике и објављујући књиге.

Кад Бог одлучи да уништи неки град, због греха његових становника, нареди богаташима и првацима међу њима да Му буду покорни; ако они буду непокорни, остали се људи угледају на њих и одају се грешењу, тек тад Свевишњи Бог уништи читав тај град и казни његове становнике.

Бог је већ искоренио многе неверничке народе који су живели након посланика Ноје. А довољно је то што је Бог обавештен о добрим и лошим делима Својих створења, и сваком ће дати оно што је заслужио.

Оном ко чини добра дела зарад пролазних уживања и ништавних украса овог света, притом не мислећи о Будућем животу и не припремајући се за полагање рачуна, Бог ће дати оно што Он хоће, што му је већ одређено као опскрба, а затим ће бити бачен у Ватру јер је изабрао пролазни живот, понижен, презрен и далеко од Божје милости.

Међутим, човек који чини добра дела како би заслужио награду коју је Бог припремио у Рају и труди се у погледу Будућег света, руководећи се Кур’аном и Посланиковом, мир над њим, праксом, може очекивати награду. Бог ће да прихвати његово залагање и труд, и обилно ће да га награди.

Свим људима, и верницима и неверницима, Бог даје опскрбу: Својим добрим верницима даје дозвољену и лепу опскрбу која им олакшава чињење добрих дела, а такође неверницима и грешницима даје на овом свету разноразна добра и благодати у којима уживају.

Размисли о томе како Бог неким људима даје више богатства него другима, неке учини богатима, а друге сиромашнима! Давање предности на Будућем свету биће веће и боље, па ће најбољи верници имати величанствену награду, најбоље и најчасније место; зато нека се верници док су живи међусобно надмећу у томе ко ће постићи већу награду.

Не сматрај, о човече, никог равним Узвишеном Богу, ни идоле, ни кипове, ни свеце, јер ће се за то кајати и бићеш понижен, осрамоћен и презрен! Тад ти нико неће помоћи.

Бог је наредио човеку да само Њега обожава и да Му никог у божанству не придружује, и да својим родитељима чини што више добра, посебно кад остаре. Човек никад не сме да одустане од доброчинства и лепог односа према родитељима, нити себи сме да допусти да им каже нешто ружно, макар то и незнатно било. Родитељи морају да се слушају, поштују, уважавају, према њима мора да се буде благ, нежан и милостив.

Буди, човече, послушан и покоран својим родитељима, укажи им милост и развесели их, моли Бога да им се смилује, док су живи, и након што умру.

Бог зна све ваше намере и тајне, па ако ваш циљ, о људи, буде да заслужите Божје задовољство и близину, а уз то, будете искрено чинили добра дела и будете чинили добро родитељима – Он ће опростити грехе оном ко се нада Његовом опросту. Бог ће опростити оном ко се покаје због мањкавости у послушности Богу и чињењу доброчинства родитељима.

Дај рођацима њихово право: посећуј их, чини им доброчинство, угости их и стрпи се ако те узнемирују. Дај и сиромасима део оног чиме те је Бог почастио, а што је њима неопходно за достојан живот. Такође, срдачно угости и почасти оног којег је пут одвојио од породице и куће. А кад удељујеш иметак, чини то искључиво Бога ради, не троши у сврхе у које се не треба трошити и немој расипати већ се држи умерености приликом удељивања.

Они који деле своје иметке у забрањене сврхе или дају више него што могу поднети слични су ђаволима, у грешењу, неправди и насиљу. А ђаво по својој природи пориче Божје благодати и заборавља доброчинство.

Ако неко од тебе затражи а ти немаш ништа да му даш, и сам очекујући да те Бог опскрби иметком, онда му барем кажи нешто лепо и племенито. Можеш да замолиш Бога да му да оно што је му потребно или му можеш рећи да ћеш му помоћи кад то будеш могао.

Немој стиснути своју руку и не буди шкрт, али немој ни претеривати у удељивању! Људи ће ти приговорити ако будеш шкртица; будеш ли расипник, нестаће твој иметак, па нећеш имати шта да уделиш.

Узвишени Бог обилно даје опскрбу неким људима, док другима да врло мало, сходно Свом савршеном знању и мудрости. Бог добро познаје тајне и Он најбоље зна за кога је добро да буде богат, а за кога је боље да буде сиромашан.

Ако сте уверени да једино Бог даје опскрбу, онда не убијајте своју децу бојећи се сиромаштва. Не тражи се од вас да их храните – то чини искључиво Бог, Господар светова, Који опскрбљује и децу и родитеље. Убијање деце велики је злочин и страшан грех!

Нипошто се не приближујте оном што води блуду, јер постоји велика могућност да га почините! Блуд је најгори порок. Последица блуда је да се не зна ко је коме родитељ и рођак, и тај грех води Божјој казни.

Не убијајте верника нити оног чији је живот заштићен, осим ако за то постоји оправдан разлог, по правди Божјој. У случају сваког другог убиства, Бог је дао право наследницима убијеног, или владару да, у виду одмазде, погуби убицу, или да тражи крварину од њега. А нико нема право да прелази границу у одмазди. Бог ће помоћи породици убијеног.

Није вам допуштено располагати иметком сирочета, осим ако је у томе корист за сироче, па да се његов иметак инвестира и увећа, а никако да се упропасти или излаже ризику. Кад сироче достигне пунолетност, тад му уручите његов иметак и нисте више одговорни за њега. Такође сте обавезни да извршавате сваку обавезу коју сте преузели на себе, јер ће Бог питати човека за све обавезе. Ако човек испуни обавезе, Бог ће га наградити, а ако буде лагао и варао, казниће га.

Употпуните меру кад мерите на литру и никад је не умањујте, а кад вагате на кантару, будите праведни и доследни. То вам је боље на оба света, и то има лепе последице, за разлику од кривог мерења и варања.

Немој се поводити за оним што не знаш и у шта ниси сигуран, већ све проверавај како би отклонио сваку сумњу! Човек ће одговарати пред Богом за слух, вид и разум, па буде ли их користио у добро, биће награђен, а у противном ће бити кажњен.

Не ходај, човече, надмено и охоло по Земљи, јер си беспомоћно створење и својим ходом не можеш пробити земљу, нити својим можеш досегнути растом планине. Човече, ти си мален, ситан и незнатан, и на Земљи пролазан. Чему се онда охолиш?

Сва ружна дела, споменута у претходним одломцима, Богу су мрска и није задовољан њиховим чињењем, па их је зато и забранио.

Оно што ти Бог објашњава, веровесниче – корисни прописи, лепо и узорно понашање, је Божја објава. Не обожавај никог поред Бога или ћеш бити бачен у Пакао, сам себе корећи, а и људи ће те корити, и бићеш лишен Божје милости и сваког добра.

Зар је вас, о неверници, Једини и Силни Бог обдарио синовима, а Себи узео анђеле да Му буду кћери?! Ове ваше речи представљају велику безобзирност, ружноћу и големо неверство, с обзиром на то да приписујете Богу нешто што Му не приличи.

Бог објашњава прописе и наводи казивања и примере у Кур’ану како би се људи окористили и извукли поуку. Нажалост, то само повећава непослушност и заблуду код неверника и насилника, тим више јер су одступили од урођене вере.

Реци безбожницима, Посланиче Ислама: “Кад би постојали други богови поред Бога, они би сви, уистину, тражили начин да надвладају Бога, Господара престола величанственог, и настојали би да завладају Његовим царством.”

Бог је врло високо изнад оног што Му неверници приписују.

Бога величају седам небеса, и Земља, и створења која су на њима, хвале Га, поштују, уважавају и славе онако како Њему приличи; Њему припада слава и захвала на почетку и на крају. Али то ви, о људи, не разумете, јер Бога свако слави на свом језику и на свој начин. Бог је благ и не жури да казни грешнике, већ им даје времена, и много прашта онима који се искрено покају и затраже опрост.

Божји Посланиче, кад учиш Кур’ан, који садржи опомене и упозорања, и неверници те слушају, Бог постави невидљив застор који их онемогућује у разумевању кур’анских одломака, јер они не верују у Будући свет. То им је казна од Силног Бога зато што су отуђени од вере.

Бог је ставио прекриваче на срца неверника како не би схватили значења Кур’ана, те их је учинио глувим и они га не чују. Кад споменеш Бога у Кур’ану, Посланиче милости, а не споменеш њихова божанства, многобожци беже од тебе не желећи да признају да је Аллах једини Бог и не желећи да Му искрено веру исповедају.

Посланиче, Ми знамо како главешине многобошци слушају твоје учење Кур’ана. Они су злонамерни јер те не слушају да би прихватили истину нити да би се окористили. Бог је добро обавештен о њиховим сашаптавањима кад, између осталог, говоре: “Човек којег следите опчињен је и није паметан!”

Размисли и закључи да је чудно то што вишебошци лажу да је Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, опчињен, да је песник, врачар или лудак! Многобошци су у заблуди, далеко од истине.

Негирајући оживљење после смрти, неверници се позивају на следећу сумњу: “Како ћемо бити оживљени након што постанемо смрвљене, труле кости?! То је, заиста, немогуће!”

Реци Посланиче многобошцима: “Да, и да сте чврсти и тврди као камен или гвожђе!”

И додај: “Или, ако сте у стању, претворите се у створења која су већа и јача од вас. Господар, Који вас је први пут створио, оживео би вас.” Пошто им докажеш да је Бог моћан да их оживи након смрти, они ће ти, поричући, казати: “А ко је тај ко ће нас вратити у живот након што умремо?!” Одмах им одговори: “У живот ће вас после смрти вратити Онај Који вас је први пут из ничег створио!” Они ће се тад ругати и затресће својим главама, не верујући и сматрајући немогућим Судњи дан, и казати: “Кад ће бити то оживљење?!” Реци им: “Сигурно је да ће се догодити, и то убрзо; све што ће се догодити је близу!”

На Дан кад вас Бог позове да устанете из својих гробова, ви ћете Му се одазвати славећи Га и хвалећи. На Судњем дану ће бити тако страшан призор да ћете помислити како сте на пролазном свету живели врло мало времена.

Реци, Веровесниче, Мојим богобојазним слугама да кад разговорају и дискутују с другим људима, говоре лепо, благо и умиљато, а не грубо и сурово, јер се ђаво труди да међу верницима унесе непријатељство и мржњу. Наиме, ружан говор буди непријатељство и може имати ружне последице на оба света. Ђаво је човеку непријатељ и не жели му добро и успех, нити жели да верници буду јединствени и сложни као браћа. Због тога се треба чувати ђавола.

Бог зна шта јавно и тајно чините: ако буде желео, смиловаће вам се упутиће вас на Прави пут, а ако буде желео, одвешће вас у заблуду и казниће вас. Ми те нисмо послали, Божји Посланиче, да бдијеш над људима и да их присилиш да верују и да им пребројаваш дела, већ је твоја мисија да им доставиш посланицу од Бога.

Твој Господар, веровесниче, зна све што је на небесима и на Земљи, ништа Му није скривено. Он зна свачије стање и свачије заслуге. Бог је одликовао једне веровеснике над другим, с обзиром на то да је некима објавио књиге, дао им много знања, разумевање и мудрост, односно много следбеника или наднаравних дела. Што се тиче посланика Давида, Њему је Господар објавио Зебур (Псалме), књигу коју је Давид стално читао.

Посланиче реци неверницима: “Ова ваша божанства, која молите кад сте у невољи и потреби, не могу отклонити од вас несрећу и тешкоћу! Такође, то не могу приуштити ни ником другом, јер су немоћна. Не може бити божанство онај ко је немоћан.”

Они којима се многобошци моле да им отклоне проблеме а које обожавају међу веровесницима, анђелима и свецима, и сами се труде у добрим делима и у томе ко ће се више приближити Богу, очекујући Његов опрост и милост и страхујући од казне и освете. А обавеза је бојати се Божје казне и никад се не сматрати сигурним од ње.

Не постоји ниједно насеље чији становници нису веровали у Бога и Његове посланике, а да га Бог неће уништити и разорити пре наступања Судњег дана, или ће их казнити проблемима, несрећама, болестима, сиромаштвом. Бог је тако одредио и записао у Књизи помно чуваној.