Аль-Бакара 2:148–192

Свака заједница има неки правац ка којем се окреће, физички или апстрактни. У то спада и разилажење заједнице око Кибле (правца окретања) и прописа. Неће им штетити разлика у правцима, ако је то Аллах прописао, па се ви, о верници, такмичитеу чињењу добрих дела која су вам наређена, а Аллах ће вас сакупити на Судњем дану, одакле год да сте, да бисте полагали рачуне за ваша дела. Доиста Аллах све може, и Њему није немогуће да вас све окупи и обрачуна за ваша дела.

Из сваког места из којег изађеш и где год да се налазиш, о веровесниче, ти и твоји следбеници, када будете желели да обавите молитву - окрените се у правцу Кабе у Светом храму у Меки, јер је то истина која ти је објављена од Господара твог. Аллах није немаран према ономе што ви радите, Он све види и све вас ће да обрачуна за дела која чините.

Из којег год места изађеш, о Веровесниче, и будеш желео да обавиш молитву, окрени се у правцу Светог храма. И где год се налазили, о верници, окрените лица у том правцу када будете хтели молитву да обавите, да вам људи не би имали шта аргументовано приговорити, изузев оних између њих који су неправедни, а који ће остати у свом пркосу и који ће вам приговарати најслабијим аргументима. Немојте их се бојати, већ се бојте свог Господара тиме што ћете примењивати Његове наредбе и клонити се онога што је Он забранио. Бог је, уистину, прописао окретање према Каби да би Своју благодат према вама употпунио тиме што ће вас одвојити од осталих народа, и да би вас упутио ка најчаснијем храму за људе.

Као што смо вам и другу благодат дали тиме што смо вам једног од вас као посланика послали, који вам Наше речи учи, и који вас чисти наређивањем врлина и добрих дела, и забрањивањем разврата и лоших дела, и који ће вас подучити Кур'ану и Суннету, који ће вас подучити стварима везаним за веру и за живот на овом свету које нисте знали.

Па, сећајте се ви Мене срцима и делима, а Ја ћу се вас сетити тиме што ћу вас прославити и сачувати. Награда за неко дело је исте врсте као то дело. Будите Ми захвални на благодатима која сам вам дао, и немојте их негирати нити у забрањеним стварима користити па да Ми тиме незахвални будете.

О ви који верујете, потпомогните се стрпљењем и молитвом на покорност Мени и преданост Мојој наредби. Доиста је Аллах са стрпљивима, упућује их и помаже им.

О верници, немојте говорити о онима који су у борби на Аллаховом путу погинули да су мртви као што су други мртви, јер су они живи код њиховог Господара, али ви не можете докучити њихов живот. То је посебан живот којег не може спознати нико на овом свету осим путем Објаве.

Ми ћемо вас сигурно искушати разним врстама искушења, мало страхом од непријатеља, мало глађу због недостатка хране, недостатком иметка због његовог нестанка или тежине доласка до њега, смрћу због болести или борбе на Аллаховом путу, крњавошћу плодова које земља рађа; а ти, о веровесниче, обрадуј оне који се стрпе на тим искушењима, обрадуј их да ће им Аллах дати оно што ће их усрећити и на овом свету и на Будућем свету.

Они које погоди једна од тих недаћа и задовољни Аллаховом одредбом, предани Њему, кажу: "Ми смо, доиста, у Аллаховом поседу, ради са нама оно што Он жели, и Њему ћемо се, сигурно, вратити на Судњем дану. Он нас је створио и разне благодати нам дао, и код Њега је наш коначни повратак."

Они који поседују наведена својства биће похваљени од стране Аллаха у најузвишенијем друштву анђела, и на њих ће се спустит Аллахова милост. Они су истински упућени на прави пут.

Заиста су два брда позната као Сафа и Мерва, у близини Ка'бе, два обредна видљива места, и ко се упути ка Ка'би ради ходочашћа, хаџџа или 'умре, такав није грешан када обави са'ј тј. ходање између Сафе и Мерве. Овде се негира грех таквима да би се смирило срце оних муслимана који су осећали неугодност да обаве са'ј између њих јер су мислили да је то остатак паганских обреда, па је Узвишени Аллах објаснио да то спада у прописане обреде хаџџа. А ко буде обавио добровољна добра дела, искрено желећи да се Аллаху приближи, Аллах ће му бити захвалан тако што ће му прихватити то дело и наградиће га за њега. Он зна доброчинитеље који заслужују награду.

Јевреји и хришћани који скривају доказе које Смо Ми објавили, а који указују на истинитост Веровесника и онога са чим је дошао, након што смо те доказе објавили у њиховим светим књигама, биће удаљени од Аллахове милости и опроста, и против њих ће молити анђели, веровесници и сви људи, молећи Аллаха да такве удаљи од Његове милости и опроста.

Осим оних који се Аллаху поврате, кајући се за скривање Његових јасних доказа, и који се поправе чинећи добра дела, видљива и невидљива, и објасне истину и упуту коју су скривали - таквима ћу прихватити повратак покорности Мени, и Ја сам Онај Који прашта оном робу који се покаје, и Који је милостив.

Доиста, онима који не верују и који као неверници умру, пре него што се покају, следи Аллахово проклетство које се огледа у њиховом удаљавању од Његове милости, и против њих ће молити анђели и сви људи, да их Аллах удаљи од Његове милости и опроста.

Непрестано ће да их прати ово проклетство, њихова патња неће да се смањује ни један једини дан, нити ће моћи да одложе Судњи дан.

Ваш истински Бог - о људи - је јединствен у Његовом Бићу и Његовим својствима, и нико мимо Њега не заслужује да буде обожаван. Он је Аллах Свемилосни, Који поседује апсолутну милост, и Он је Самилосни, Који милост спушта на Своје робове, које је обасуо небројеним благодатима.

Доиста у стварању небеса и Земље и разноврсних задивљујућих створења на њима, и у смени дана и ноћи, и у бродовима који плове морским водама натоварени корисним стварима за људе, попут хране, одеће, трговачке робе и других ствари које требају људима, и у води коју Аллах спушта са неба и њоме оживљава земљу чинећи да из ње ничу разноврсне биљке, и у многобројним живим створењима које је Аллах распространио по Земљи, и у управљању ветровима из једног правца ка другом, и у покорним облацима између неба и земље - налазе се јасни докази Аллахове једноће за оне који схватају доказе и разумеју аргументе.

И поред тих јасних речи и доказа, неки људи друге Аллаху придружују, воле их као што Аллаха воле, али они који верују више воле Аллаха него што ови многобошци воле своја божанства, јер они Аллаху ништа не придружују, и воле Га у стању лагодности и у стању искушења, док многобошци воле своја божанства у стању лагодности, док се моле Аллаху када их каква невоља задеси. Када би они који неправду чине тиме што Аллаху друге придружују и тиме што лоша дела чине видели какво ће им стање бити на Будућем свету док посматрају казну, знали би да сва снага припада Аллаху, и да Он жестоко кажњава непокорне. Када би то видели не би му Никога придруживали.

То ће бити онда када се главешине одрекну следбеника међу потлаченим који су их следили у многобоштву и непокорности Аллаху, због страхота Судњег дана које ће видети, када им свака могућност спашења нестане.

Потлачени и следбеници заблуделих главешина ће говорити: "Камо среће да се на пролазни свет вратимо па да се наших главешина одрекнемо као што су се они нас одрекли. Као што ће им Аллах показати жестоку казну на Будућем свету, показаће им и резултат њиховог слеђења тих главешина који је пусто кајање и туга, и они никада из Пакла неће да изађу.

О људи, једите животиње, биљке које ничу из земље и плодове који рађају на дрвећу, што сте на дозвољен начин стекли и што је лепо и корисно, а немојте да следите ђавоље стопе којима он покушава да вас постепено одведе у пропаст. Доиста вам је он јасни непријатељ, и разумном човеку није дозвољено да следи свог непријатеља који настоји да му наштети и да га у заблуду одведе.

Ђаво вам наређује чињење зла и греха и позива вас да Аллаху припишете веровање и заповести које нису засноване на истини и на знању објављеном од Аллаха и Његових посланика.

Када се овим неверницима каже: "Следите упуту и светло које је Аллах објавио." Они из ината кажу: "Не! Следићемо веровања и обичаје на којима смо затекли очеве наше!" Зар да следе очеве и претке њихове иако они нису знали за упуту и светлост? Иако нису били упућени ка истини, којом је Аллах задовољан?

Они који не верују су у њиховом слеђењу предака попут стоке коју пастир вичући дозива, па она чује његов глас али не разуме његов говор. Они су глуви па не чују истину на начин да се њоме окористе, они су неми јер њихови језици не говоре истину, они су слепи јер не виде истину. Зато они не схватају упуту којој их ви позивате.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, једите лепа јела којима вас је Аллах опскрбио и дозвољеним вам их учинио, и буде Аллаху захвални, нутрином и вањштином, видљивим и невидљивим добрим делима, на благодатима којима вас је опскрбио. Ако сте Му захвални и ништа Му не приписујете, ви ћете Му се покоравати и греха ћете се клонити.

Аллах вам је забранио да једете ону животињу која је умрла, а није верозаконски исправно заклана, и крв, и свињско месо, и животиње при чијем клању није споменуто Аллахово име. Уколико човек буде принуђен да једе нешто од забрањених ствари, а да није неправедан у томе, у смислу да једе без потребе, или прелази границу нужде, такав нема греха а ни казну. Доиста је Аллах Онај Који пуно прашта онима који се покају, и милостив је према њима. У Његову милост спада и то што прелази преко конзумирања ових забрањених ствари у случају нужде.

Доиста они који скривају књиге које је Аллах објавио, и доказе у њима који указују на истину и на веровесништво Мухаммеда, нека је на њега Аллахов мир и благослов, као што то раде Јевреји и хришћани, и који тим скривањем имају неки овосветски интерес попут власти, угледа или иметка, такви у суштини у своје стомаке убацују оно што ће узроковати њихову патњу у пакленој ватри, а на Судњем дану Аллах са њима неће разговарати милостивим говором, већ ће им рећи оно што ће их растужити и узнемирити, и неће их очистити греха. Њима припада болна патња.

То су они који су описани скривањем знања које је потребно људима, који су упуту заменили за заблуду након што су сакрили то истинито знање, и који су Аллахов опрост заменили Аллаховом казном. О како су само стрпљиви на чињењу онога што ће узроковати њихов улазак у Ватру, као да се ради о неком ко не мари за том патњом јер је много неосетљив на то упозорење.

Таква је казна за скривање знања и упуте јер је Аллах објавио Његове књиге са истином, што изискује да то буде објашњено, а не да се скрива. А они који су се разишли око Божијих књига, па су у неке поверовали, а неке сакрили, налазе се далеко од истине.

У веровање којим је Аллах задовољан не спада пуко окретање ка истоку или западу и разилажењу око тог питања, већ је право веровање оног ко поверује и обожава Аллаха као јединог Бога, и поверује у истинитост Судњег дана, и прихвати све анђеле, и све објављене књиге, и све веровеснике, без неверства у нешто од тога, и који удељује иметак својој родбини, иако га и сам воли и за њим тежи, и сирочадима, и потребнима, и странцу који је отишао на пут далеко од своје породице и домовине, и онима које је потреба приморала да просе од људи, и удељује за ослобађање робова, и који намаз обавља потпуно, онако како је Аллах наредио, и који даје зекат - обавезну милостињу, и ко завете и обећања испуњава, и стрпљив је на неимаштини, тешком животу и болести, и ко кукавички не бежи када се битка распламса - такви су искрени према Аллаху у свом веровању и делима, и такви су богобојазни, који примењују оно што им је Аллах наредио и клоне се онога што им је Аллах забранио.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, обавезно вам је кажњавање убице који убије некога намерно и неправедно, сходно његовом злочину. Слободан се убија због слободног, роб се убија због роба, жена се убија због жене. Уколико убијени опрости пре него што испусти душу, или опрости његов старатељ у замену за крварину - која представља одређену количину иметка којег убица даје да би био помилован - такав треба потраживати крварину на леп начин, без узнемиравања и пребацивања, а убица је треба лепо дати, без одуговлачења. То помиловање и то узимање крварине представља Аллахову олакшицу и милост овој заједници, па ко пређе границу према убици након помиловања и прихватања крварине, таквом је Аллах болну патњу припремио.

У одмазди коју вам је Аллах прописао вам је живот, јер се њоме спречава бесправно проливање крви и међусобно насиље. То разумеју људи који разум имају и који се Аллаха боје покоравајући се Његовим законима.

Обавезани сте да, када се на вама покажу знакови да вам се смрт приближила, а имате пуно иметка, да опоручите родитељима и рођацима онолико колико је то исламски верозакон одредио - у границама трећине, и ово је потврђена обавеза богобојазнима. Овај пропис је важио пре објављивања одломка о прописима наследства, а када су одломци наследства објављени, појаснили су ко наслеђује и колико наслеђује.

Ко промени нечију опоруку додавши или одузевши или спречивши нешто, након што сазна за ту опоруку, грех тог мењања је на ономе ко је то променио, а не на ономе ко је опоручио. Доиста Аллах чује оно што Његови робови говоре, зна оно што раде, и ништа од њихових стања Му није скривено.

Ко буде знао да онај ко оставља опоруку одступа од истине и том опоруком некоме чини неправду, па исправи оно што је покварено у тој опоруци тиме што посаветује опоручитеља, или тиме што измири оне који се споре око опоруке, такав нема грех већ награду поправљања стања. Доиста Аллах пуно прашта ономе ко се покаје, и милостив је према њему.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, ваш Господар вам обавезним чини пост, као што је њиме обавезао народе пре вас, да бисте се Аллаха бојали тиме што између Његове казне и себе правите штит чињењем добрих дела, а међу највећим добрим делима је пост.

Пост који вам је обавезан јест да постите одређени број дана у години. Ко од вас буде болестан тако да му је тешко да пости, или буде путник, може да не пости, али мора да надокнади онолико дана колико није постио. Онима који могу да посте обавезна је откупнина за дане које нису постили, а то је нахранити једног сиромаха за сваки неиспоштен дан. Боље вам је да постите него да не постите уз плаћање откупнине, ако знате колико је пост вредан. Овај пропис је важио када је тек прописан пост, па ко је хтео да пости, постио је, а ко није хтео да пости, јео је и нахранио би сиромаха за тај дан. Након тога је Бог учинио пост обавезним свим пунолетним особама које су у могућности да посте.

Месец рамазан је месец у којем је отпочело објављивање Кур'ана Посланику, нека је на њега Аллахов мир и благослов, у ноћи одредбе. Аллах је Кур'ан објавио као упуту људима, и у њему се налазе јасни докази упуте, њиме се раздваја истина од неистине, па ко не буде путник када наступи рамазан, и не буде болестан, мора да га пости. Ко буде болестан тако да му је тешко да пости, или је путник, може да пости, а и не мора. Уколико не пости, обавеза му је да касније напости пропуштене дане. Узвишени Аллах Својим прописима жели да вам олакша, а не да вам отежа, да одређени број дана испуните и да Аллаха величате након што се заврши рамазан и на дан Бајрама, из захвалности што вас је упутио да постите рамазан и помогао вам да га употпуните. То спада у захвалност Аллаху на томе што вас је упутио у ову савршену веру којом је задовољан.

О веровесниче, када те Моји робови упитају о Мојој близини и Мојем услишавању њихових молитви, па Ја сам, доиста, близу њих, знам њихова стања, чујем њихове молитве. Нису им потребни посредници, нити је потребно да подижу своје гласове. Ја се одазивам молитељу када Ме искрено замоли, па нека се покоре наредбама Мојим, и нека буду постојани у свом веровању, јер то им је најкориснији начин за услишање молитви. На тај начин иду правим путем у свим својим пословима, било да се тичу вере или овог света.

У почетку је било забрањено да човек, уколико заспе током рамазанске ноћи и пробуди се пре јутарње молитве, једе или има однос са својом супругом. Затим је Узвишени Аллах докинуо тај пропис, и дозволио је верницима да имају однос са својим женама у рамазанским ноћима. Жене су застор и узрок чедности мужевима, и мушкарци су застор и узрок чедности својим женама, не могу једни без других. Аллах је знао да ћете сами себе да обмањујете чинећи оно што је Он забранио, па вам се смиловао, опростио вам и олакшао вам. Сада вам је дозвољено да имате однос са својим женама и тиме тражите потомство које вам је Аллах одредио. Једите и пијте током целе ноћи, док јасно не будете видели праву зору, када се белина зоре одвоји од црнине ноћи, а затим постите од појаве зоре до заласка Сунца. Немојте да имате однос са својим женама уколико сте у осами у богомољама, јер интимни однос квари осаму. Ови споменути прописи су Аллахове границе између дозвољеног и забрањеног, па се Аллаховим границама никако не приближавајте, јер ко се приближи Аллаховим границама у опасности је да их пређе и упадне у забрањено. Овако јасним појашњењем прописа Аллах људима објашњава Своје речи и доказе да би били богобојазни, чинећи оно што је наредио и клонећи се онога што је забранио.

Немојте једни другима узимати иметак на непрописан начин, попут крађе, отимачине и преваре, и немојте се служити судским парницама да бисте, грешно, људима узимали иметке, а знате да је то грех и да вам је Аллах то забранио. Чињење греха уз знање да је то грех је једна од најружнијих ствари и изискује једну од највећих казни.

Питају те, о посланиче, о формирању млађака и његовим променама, а ти им одговори о мудрости тих појава: "Они су људима ознаке за време помоћу којих знају термине својих богослужења, попут месеци ходочашћа, месеца поста, употпуњења године од поседовања износа за обавезну милостињу; и помоћу којих знају термине везане за своје међуљудске односе, попут одређивања термина враћања дугова и исплате крварина. И није честитост у томе да са задње стране у куће улазите када одлучите да ступите у обреде ходочашћа или 'умре, као што сте мислили у предисламском периоду, већ је истинско доброчинство бити богобојазан јавно и скривено. Да улазите у куће кроз њихова врата вам је лакше, јер вас Аллах није задужио нечим у чему је стварна потешкоћа. Направите штит између себе и Аллахове казне тиме што ћете чинити добра дела, како бисте постигли оно што желите и како би се спасили онога чега се плашите.

И борите се, желећи уздизање Аллахове речи, против оних неверника који се боре против вас, не би ли вас од Аллахове вере одвратили, али немојте прекорачивати Аллахове границе, па да убијате децу, жене и старце, или да мрцварите убијене и томе слично. Доиста Аллах не воли оне који прелазе Његове границе у ономе што је прописао и одредио.

Убијајте их где год их нађете јер су објавили рат Исламу и муслиманима, и протерајте их из места из којих су они вас протерали - а то је Мека. Јер смутња која је настала услед одвраћања верника од њихове вере и настојања да се верник преобрази у неверника - гора је него убиство. Ви немојте први да их нападате код Светог храма, из поштовања према њему, све док они вас први не нападну у њему. Ако они први започну борбу у Светом храму, онда се борите против њих и убијајте их. То је казна неверницима због тога што су започели насиље у Светом храму.

Па ако се они окане од борбе против вас и свог неверства, ви их оставите на миру. Доиста Аллах пуно прашта ономе ко се покаје и не кажњава га за претходне грехе. Он је милостив и не пожурује са казном.