Аль-Бакара 2:193–231

Борите се против неверника све док не нестане многобоштво, неверство и одвраћање људи од Аллаховог пута, и док Аллахова вера не буде горња. Уколико се окане свог неверства и одвраћања од Аллаховог пута, ви престаните борбу против њих, јер нема непријатељства осим против оних који неправду чине својим неверовањем и одвраћањем од Аллаховог пута.

Свети месец у којем вам је Аллах омогућио да уђете на свету територију у Меки (мекански харем) и обавите 'умру седме године по Хиџри је накнада за свети месец у којем су вас многобошци истерали одатле шесте године. И у Светом граду, и у светим месецима и у светим обредима (хаџџа и 'умре) важе прописи одмазде, па ко учини насиље у мекканском харему, или у светим месецима или док је у обредима хаџџа или 'умре - узвратите му истом мером, али не преко тога. Доиста Аллах не воли оне који прекорачују Његове границе. Бојте се Аллаха и не прекорачујте оно што вам је дозволио у наведеним местима, временима и обредима, и знајте да је Аллах са богобојазнима, да их упућује и помаже.

Удељујте иметак у покорност Аллаху, попут трошења иметка за борбу на Аллаховом путу, и за друга добра дела, и немојте себе бацати у пропаст остављањем борбе и удељивања на Његовом путу, или чињењем нечега што вас води у пропаст. Лепо извршавајте ваша богослужења, добро чините у међуљудским односима и лепим се особинама окитите - доиста Аллах воли оне који су доброчинитељи у свим животним аспектима. Он ће им велику награду дати и на прави пут ће да их упути.

Обавите хаџ и умру потпуно, желећи тиме достићи степен гледања у Божје Лице, па ако вас нешто или неко спречи да их употпуните, попут болести и непријатеља, ви закољите оно што вам је лако: деву, краву или овцу, како бисте на тај начин иступили из обреда. Немојте бријати нити кратити косу док жртвеница не дође до места на којем је дозвољено заклати је. Уколико сте спречени од уласка у свети простор у Меки, онда закољите жртвеницу ту где сте спречени; ако пак нисте спречени, онда је закољите у дворишту Кабе на дан Курбан-бајрама или у данима након првог дана Курбан-бајрама. Ко од вас буде болестан, или има у коси нешто што га узнемирава, попут вашки и других паразита, па обрије главу због тога, такав нема греха, али ће се искупити због тога тако што ће постити три дана, или нахранити шест сиромаха на територији Меке, или заклати овцу и њено месо поделити сиромасима. Уколико нисте у опасности, онај ко обави умру у месецима хаџа, пре почетка самог хаџа, и потом заврши са обредом, прописно се ослобађајући забрана које важе за оног ко је у обредима док не започне обреде хаџа те године, нека закоље оно што му је лако, попут овце, или нека учествује у клању и приношењу краве или деве. Уколико није у материјалној могућности да то учини, мора постити три дана док је на хаџу и седам дана када се врати кући након хаџа, што је укупно десет дана. То је врста хаџа у којој је обавезна жртвеница за оног ко има материјалних могућности, или пост за оног ко нема материјалних могућности. Све то важи за оног ко не живи у Меки или у њеној близини, јер они који живе у Меки или близу ње немају потребе за оваквом врстом обреда, и њима је довољно да обаве таваф уместо умре. И бојте се Бога примењивањем онога што је прописао и поштовањем Његових граница, и знајте да Бог жестоко кажњава онога ко се супротставља Његовој наредби.

Време хаџских обреда је у одређеним познатим месецима, који почињу са шеввалом а завршавају се са првом трећином зул-хиџџета. Ко себе обавеже да обави ходочашће у овим месецима и отпочне обреде, забрањено му је да чини оно што води сполном односу, а појачава се и забрана чињења греха као и казна за њих, због светости времена и места. Такође, забрањено му је да се упушта у расправу која узрокује срџбу и спорове. Свако добро које урадите - Аллах зна за њега, и наградиће вас за то. Помозите се у обављању ходочашћа опскрбљивањем потрепштина: хране и пића, и знајте да је највећа помоћ у свим вашим пословима - богобојазност. Зато, бојте се Аллаха применом Његових наредби и клоњењем онога што је забранио, о ви који здраве памети имате.

Није вам грех да тражите дозвољену опскрбу преко трговине или на други начин док сте на ходочашћу. Када кренете са Арефата ка Музделифи, након стајања на њему, деветог дана а десете ноћи зул-хиџџета, спомињите Аллаха говорећи "субханаллах - Узвишен је Аллах", "ла илахе иллаллах - Нема истинског божанства мимо Аллаха", и у молитви Њему све док сте на Музделифи. Спомињите Аллаха јер вас је Он упутио да спознате Његову веру и обреде ходочашћа, након што сте немарни били према Његовом закону.

Затим крените са Арефата као што то раде они који се тиме угледају на Аврама, мир над њим, а не као пагани који не стоје на Арефату. И тражите опрост од Аллаха за своје пропусте у обављању онога што вам је прописано, јер доиста Аллах пуно прашта верницима који се покају, и милостив је према њима.

Када завршите обреде ходочашћа пуно спомињите Аллаха и хвалите Га, као што сте спомињали ваше претке и хвалили се њима, па и више од тога, јер свака благодат у којој уживате долази од Њега Узвишеног. Људи су различити, неки су неверници и многобошци, верују само у овај живот и од Аллаха траже само овосветске украсе и благодати попут здравља, иметка и деце, и такви на Будућем свету неће имати никаквог удела у благодатима које је Аллах припремио за Своје робове вернике, јер неверници су потпуно посвећени овом свету и окренути су од Будућег света.

Други део људи су верници у Аллаха и Будући свет, и они од Аллаха траже добро и на овом свету и чињење добрих дела на њему, и траже Рај и спас од Ватре на Будућем свету.

Они који моле Аллаха за добро и овог и Будућег света имаће велику награду због добрих дела која су чинили на овом свету, а Аллах брзо обрачунава дела.

И спомињите Аллаха изговарајући "Аллаху екбер - Аллах је највећи" и "ла илахе иллаллах - нема истинског божанства мимо Аллаха" у овим малобројним посебним данима: једанаестом, дванаестом и тринаестом зул-хиџџету. Ко пожури и напусти Мину након гађања џемрета дванаестог дана зул-хиџџета, има право на то и није грешан, јер му је Аллах дао олакшицу, а ко остане дуже, до гађања џемрета тринаестог дана, има право на то и није грешан, и учинио је оно што је потпуније и у томе је следио Посланика, нека је на њега Аллахов мир и благослов. Све то важи за оне који су Аллаху покорни на ходочашћу па поступају онако како им је Он наредио и боје Га се спровођењем Његовим наредби и клоњењем онога што је забранио, и уверени су да ће се само Њему вратити, и да ће их Он за њихова дела казнити или наградити.

О веровесниче, међу људима има лицемера чији те говор на овом свету задивљује, па видиш да лепо прича скоро па да те убеди да је искрен и да жели добро, а у ствари жели да сачува себе и свој иметак. Он лажно призива Аллаха за сведока да је у његовом срцу веровање и добро, а у ствари је жестоки непријатељ муслиманима.

А када се окрене и оде од тебе, журно по Земљи неред сије, чинећи грехе, уништавајући усеве и убијајући стоку, а Аллах не воли неред на Земљи нити оне који га чине.

Када се том смутљивцу упути савет: "Бој се Аллаха, поштуј Његове заповести и клони се онога што је забранио." Њега сујета и охолост спречавају да се врати истини, већ још више срља у грех. Таквом следи казна у Паклу, а грозно ли је он боравиште.

Међу људима има верника који су продали свој живот утрошивши га у покорност свом Господару и борби на Његовом путу, тражећи Његово задовољство. Аллах је пуно милостив и милосрдан према Својим робовима.

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, следите потпуно Ислам и ништа од њега не остављајте, као што су учинили следбеници Књиге, који су веровали у део књиге а нису веровали у други део. Немојте да идете ђавољим стопама, јер вам је он, доиста, јасни и отворени непријатељ.

Уколико се деси да неко од вас посрне и скрене након што су му дошли јасни докази, знајте да је Аллах силан Који све може и све Му је потчињено.

Шта чекају ови што следе ђавоље стопе и што су скренули са пута истине? Да ли чекају да им дође Аллах Узвишени на Судњем дану - онако како Њему доликује - у тминама облака да им пресуди? И да им дођу анђели који ће их окружити са свих страна? Тада ће се Аллахова одредба спровести над њима, и само Њему се све враћа.

О веровесниче, питај потомке Израиљеве као вид критике: "Колико вам је Аллах показао јасних знакова и доказа истинитости посланика? Па сте их у лаж утерали и од њих се окренули? Ко Аллахову благодати замени за неверство и порицање након што је јасно спозна, заиста ће га Аллах жестоко казнити, као и све невернике порицатеље.

Неверницима у Аллаха је улепшан овосветски живот, његове пролазне лепоте и његова пролазна уживања, и они се исмејавају са онима који верују у Аллаха и Судњи дан, али богобојазни људи који чине оно што је Он наредио и клоне се онога што је Он забранио биће на Будућем свету изнад ових неверника, када их Аллах настани у рајским вртовима. Аллах даје оно што Он хоће оним створењима којима Он хоће, а да му то не броји и да га за то не обрачунава.

Људи су били једна заједница, на упути, на вери свог оца Адама, све док их сотона није одвео у заблуду, па су се поделили на невернике и вернике. Због тога је Бог слао посланике да искрене вернике обрадују оним што им је Бог припремио из Своје милости, и да упозоре невернике на жестоку казну коју им је Бог припремио. Он је Својим посланицима објавио Књиге које садрже истину у коју нема сумње, како би међу људима судили када се разиђу око онога што им је објављено. Људи се нису разишли око Торе осим неких Јевреја којима је дато знање, након што су им дошли Божји докази да је Тора истина од Бога, и да се око ње не смеју разилазити. То су они учинили због своје неправедности, па је Бог упутио вернике да спознају истину и одвоје је од заблуде, Његовом дозволом и жељом. Он упућује кога Он хоће на Прави пут, на пут веровања.

Или сте мислили - о верници - да ћете ући у Рај пре него што вас погоди искушење претходних народа. Њих је погађало тешко сиромаштво, погађала их је болест, уздрмали су их страхови, да би некада искушење било толико јако да су желели да Аллахова помоћ што пре дође, па би посланик и верници рекли: "Када ће Аллахова помоћ?" Али уистину, Аллахова помоћ је близу оних који верују у Њега и на Њега се ослањају.

Питају те твоји другови - о веровесниче - шта да уделе од својих разноврсних иметака и у које сврхе да га уделе? Одговори им: "Оно што уделите од лепог дозвољеног иметка нека буде за родитеље, затим најближе рођаке сходно потреби, затим потребним сирочадима, сиромасима, и путницима које је пут одвојио од породице и домовине. Колико год добра да урадите - о верници - било мало или много, заиста Аллах то зна, Њему ништа од тога није скривено, и Он ће за то да вас награди.

О верници, обавезна вам је борба на Аллаховом путу, иако је она мрска људској природи због тога што у себи садржи трошење иметка и живота. Али можда вам је нешто мрско - а оно је, у стварности, добро и корисно за вас, попут борбе на Аллаховом путу. Борба, поред велике награде, доноси и победу над непријатељима и уздизање Аллахове вере. Можда нешто волите - а оно је лоше по вас, попут остављање борбе на Аллаховом путу. То за собом повлачи понижење и овладавање непријатеља вама. Аллах савршено зна шта је најбоље и шта је најгоре, док ви то не знате, па се зато одазовите Његовој наредби, јер у томе је велико добро за вас.

О веровесниче, људи те питају о пропису борбе у светим месецима: а ти им одговори: "Борба у овим месецима је веома ружна ствар код Аллаха, као што је и оно што су урадили многобошци веома ружна ствар, па одвраћање људи од Аллаховог пута, забрањивање верницима да уђу у Свети храм, избацивање људи из њега, премда заслужено бораве у њему, и многобоштво које чине - све то представља већи грех код Аллаха од борбе у светим месецима. И многобошци ће наставити да се боре против вас, неправедно, о верници, све док вас не одврате од ваше истините вере и врате у њихову неисправну веру, ако икако буду могли. А ко од вас напусти своју веру и умре као неверник, сва добра дела ће му пропасти и скончаће вечно у Паклу.

Заиста они који верују у Аллаха и Његовог Посланика, и остављају своје домове исељавајући се ка Аллаху и Посланику, и боре се да Аллахова реч буде горња - такви се надају Аллаховој милости и Аллаховом опросту, а Аллах пуно прашта грехе Својих робова и пуно је милостив према њима.

Питају те твоји другови - о веровесниче - о вину и коцки? Одговори им: "У њима има много верских и овосветских штета, попут губљења разума и иметка, и стварања непријатељства и мржње, као што у томе има и неких малих користи попут материјалне зараде, али су штета и грех далеко већи од користи. Оно чија је штета већа од користи је нешто чега се разуман човек клони." Ово је Аллахово објашњење које у себи садржи увод у забрану вина. Питају те твоји другови - о веровесниче - о количини иметка којег требају да уделе као добровољну милостињу? Одговори им: "Уделите од оног иметка који је преко ваших потреба." Ово је било прописано у почетку, а затим је Аллах прописао обавезну милостињу (зекат) на одређене врсте иметка након што достигну одређену количину. Овако јасно вам Аллах објашњава Његове прописе како бисте размислили.

То је прописано да бисте размислили о ономе што вам користи на овом свету и на Будућем. И питају те твоји следбеници, о веровесниче, о старатељству над сирочадима, како да поступају према њима, да ли да своје иметке мешају са њиховим при њиховом опскрбљивању, храњењу, смештању, а ти им одговори: "Ако добровољно водите рачуна о поправљању њиховог имовинског стања без тога да њихов иметак мешате са својим и без тога да за то узимате накнаду из њихових иметака боље је за вас код Аллаха и за то вам следи већа награда, и то је боље и за њих и њихове иметке, јер им се тако чувају иметци. Међутим, ако са њима учествујете тако да њихов иметак припојите свом, ради обезбеђивања животних потрепштина и становања, није вам грех, јер су они ваша браћа по вери, а браћа помажу једни друге, и воде рачуна једни о другима. Аллах зна ко од вас има покварене а ко исправне жеље при узимању иметка сирочади који су му поверени. Да Аллах жели да вам отежа вођење рачуна о сирочадима - отежао би вам, али Он Узвишени жели да вам олакша у вашем опхођењу са њима, јер је Његов закон изграђен на олакшавању. Доиста је Аллах силан, нико Га не може савладати, и доиста је Он мудар у Свом стварању, управљању и прописивању закона.

О верници, немојте да жените оне које Аллаху сличног приписују све док само у Аллаха Јединог не поверују, и док не прихвате Ислам. Доиста је робиња која верује у Аллаха и Посланика боља од слободне жене која обожава кипове, макар вам се свидела њена лепота и привукло вас њено богатство. И немојте удавати муслиманке за многобошце, и доиста је роб који верује у Аллаха и Његовог Посланика бољи од слободног човека многобошца, макар вам се свидео. Ти људи и те жене који чине многобоштво позивају својим речима и делима у оно што води у Пакао, а Аллах позива у добра дела која воде у Рај и опрост од греха, Његовом дозволом и добротом. Он појашњава људима речи и доказе Своје како би из њих поуку узели и по њима радили.

Питају те твоји слебеници, о веровесниче, о менструацији? Одговори им: "Менструација је непријатност и за човека и за жену, па се клоните интимног односа са женама за време менструације, све док се не заврши и док се не окупају. Након тога можете са њима имати однос на начин који је Аллах дозволио - док су чисте и у њихов сполни орган. Доиста Аллах воли оне који се пуно кају од греха и који се пуно чисте од прљавштина.

Ваше жене су ваше њиве у које уносите своје семе и које вам рађају децу, као што земља рађа плодове, па са њима имајте однос у оно место у које бива сејање - сполни орган - онако како желите. И обезбедите себи добра дела, у која спада и интимни однос са супругом са намером приближавања Аллаху, надајући се добром потомству. Бојте се Аллаха спровођењем Његових наредби и клоњењем онога што је забранио, у шта спадају и Његови прописи по питању жена. И знајте да ћете Га срести на Судњем дану и да ћете пред Њега стати, као и да ће вам Он дати накнаду за ваша дела. О веровесниче, обрадуј вернике вечним уживањем које ће добити када сретну свог Господара и када виде Његово племенито лице.

Не чините своју заклетву Аллахом доказом за нечињење добрих дела и за непоправљање међуљудских односа. Ако се закунете да нећете чинити неко добро дело, ви ипак учините то добро дело и искупите се за вашу заклетву. Аллах чује оно што говорите и радите, и Он ће вам дати накнаду за то.

Аллах вас не обрачунава за ваше заклетве које ненамерно изговорите, као када неко од вас каже: "Не, Аллаха ми." Или: "Да, Аллаха ми." За то није потребан искуп, нити за то има казна. Међутим, Аллах ће вас обрачунавати за намерне заклетве, а Он пуно прашта грехе робова Својих, и Он је веома стрпљив и не жури да их казни.

Они који се заклињу да неће имати интимни однос са својим женама имају рок од четири месеца од кад се закуну. Ово се назива ел-ила' (период чекања). Уколико у том року буду имали однос са њима, Аллах ће им опростити ту заклетву, и Он је био милостив према њима када им је прописао искуп као излаз из ове заклетве.

Уколико буду хтели развод својим настављањем бојкотовања жена, Аллах добро чује оно што они говоре, а у шта спада и развод, и Он добро зна сва њихова стања и све њихове интенције, и обрачунаће их за то.

Разведене жене требају да чекају три месечна прања и не смеју да се удају пре завршетка трећег месечног прања. Није им дозвољено да сакрију ако су трудне, ако искрено верују у Аллаха и Судњи дан. Њихови мужеви који су их развели имају највеће право да их врате током овог причека од три месечна прања, уколико тим враћањем желе леп живот са њима и отклањање онога што је узроковало развод. Жене имају права и обавезе као што мужеви имају права и обавезе, сходно обичају. Људи имају један степен више који се огледа у обавезности вођења рачуна о целој породици и одговорности за њу, и поседује право развода, а Аллах је Силни Којег ништа не може савладати, и Мудри у Свом прописивању закона и управљању.

Човек има право да поврати жену након првог и другог развода, тј. ако је разведе, па врати, па разведе, па врати. Када је други пут разведе па врати, нека је или задржи и са њом лепо живи, или нека је разведе по трећи пут, уз лепо опхођење према њој и давање њених права. Није вам дозвољено, о мужеви, да узмете ишта од венчаног дара којег сте дали својим супругама. Уколико жена буде мрзела свог мужа због ружноће у његовом понашању или изгледу, и сматрају да због те мржње неће испунити своје брачне обавезе, нека свој случај изложе неком из родбине или неком другом. Ако се арбитри боје да супружници неће испунити своје брачне обавезе, нема запреке да жена себе откупи тиме што ће дати иметак мужу да је пусти. То су шеријатски (исламско-правни) прописи који раздвајају између дозвољеног и забрањеног, па их немојте прекорачивати. Ко пређе Аллахове границе између дозвољеног и забрањеног, такав је прави неправедник према себи, јер себе води у пропаст и излаже Аллаховој срџби и казни.

Ако је њен муж трећи пут разведе, није му дозвољено да је ожени више, осим ако се она уда за неког другог на исправан начин са намером да остане у том браку, а не да се врати првом мужу, и ако тај други муж са њом има интимни однос у том браку. Уколико је тај други муж разведе или умре, онда нема греха тој жени да се поново уда за првог мужа, склапајући нови брачни уговор и одређујући нови венчани дар, под условом да код њих преовлађује мишљење да ће поштовати Аллахове законе у ономе што им је обавезно као супружницима. То су Аллахови закони које Он објашњава људима како би научили Његове законе и границе и окористили се тиме.

Када разведете своје жене па се приближе крају причека, још увек имате право на леп начин да их вратите, или да их оставите до краја причека. Немојте да их враћате да бисте им наштетили и неправду чинили, као што су то радили пагани. Онај ко то ради како би им наштетио - такав је себи неправду учинио, јер се изложио греху и казни. Немојте се играти Аллаховим речима, и сетите се Аллахових благодати према вама, а једна од највећих благодати је Његово објављивање Кур'ана и Суннета. Аллах вас на ово подсећа како би вас подстакао и упозорио, па бојте се Аллаха чињењем онога што је наредио и клоњењем онога што је забранио, и знајте да Аллах све зна, да Му ништа скривено није и да ће вас наградити или казнити за ваша дела.