Аль-Анбия

Људима се ближи Судњи час ради полагања рачуна за своја дела, а они немарни, одбијају и окрећу се од истине, заокупирани овосветским ужицима, несвесни и неспремни за Судњи дан.

И када им њихов Господар објави нешто од Часног Кур’ана, они те речи чују али узалуд јер се не опамећују, него се Божјим речима исмејавају, не дајући им никакав значај.

Многобожци су слушали Кур'ан али су у погледу његових порука и опомена били сасвим немарни и слепи. Једном приликом су се састали и тихо шапатом једни другима рекоше да је Посланик Мухаммед само обичан човек, да се ни по чему не разликује од њих, па зашто би га следили? И рекоше да је часни Кур’ан, који му је објављен, враџбина па зар ће поверовати у Кур’ан, а виде да је чаролија?

На то је Веровесник, нека је Божји мир над њим и благослов, само рекао: “Све припада Богу, Он зна шта се говори и на небу и на Земљи, зна о чему се неверници сашаптавају. Бог добро чује шта они говоре и зна шта чине! И даће им оно што заслужују.”

Безбожници поричу величанствени Кур’ан, па неки говоре: “Кур’ан представља само снове који ништа не значе!” Неки кажу: “Кур’ан је измишљотина и лаж, није објава од Бога!” А неки, опет, тврде: “Мухаммед је песник, а Кур’ан је поезија! Ако Посланик истину говори, нека нам донесе чудо као што су чуда доносили и претходни посланици. Као, на пример, Мојсијев штап, и Салахову камилу коју је извео из стене.”

Ниједан народ није поверовао у чуда која су тражили од својих посланика, па зар ће мекански многобошци поверовати ако им посланик Мухаммед, Божјом вољом, донесе или учини неко чудо? Напротив, када су им чуда долазила, сматрали су их лажним па би били уништени.

И пре посланика Мухаммеда, нека је Божји мир над њим и благослов, Бог је само људе као посланике слао, а не анђеле, и објављивао им Књиге. Зато питајте, о мекански незнанобожци, Јевреје и хришћане, ако то не знате!

Бог Узвишени није посланицима дао особине анђела, па да живе без хране и воде, него су били искључиво из људског рода и ни по чему се у том погледу нису разликовали од осталих људи. И није им дао да вечно живе на овом свету, него су били смртници као и остали људи.

Касније је Свевишњи Бог испуњавао обећање које би дао веровесницима, спасивши њих и вернике који би се за њима повели, а уништио невернике насилнике који су били огрезли у греху и превршили сваку меру зла.

Бог вам је објавио овај Кур’ан, у којем је слава ваша, и понос ваш, успех на овом и Будућем свету, па зашто то не схватите? Зато пожурите и поверујте у Кур'ан, и радите по његовим заповестима!

Много је било многобожачких села и градова чији су становници, неправедни били, па их је Свевишњи Бог уништио, а после њих друге народе је довео.

Кад би неверници видели да им се приближава казна, да ће их сустићи Божја срџба, почели би да беже из својих домова.

И анђели би их питали: “Куда бежите? Вратите се својим удобним животима, и забављајте се безбрижни као и до сада! Можда ћете бити упитани о вашем начину живота.”

И они би, признајући своју немарност према Богу и своје грехе, говорили: “Тешко нама, пропаст нам предстоји! Били смо неверници и незахвални на Божје благодати.

И тако би кукали, пропаст призивајући и признавајући да су били неверници, све док Свевишњи Бог на њих не би спустио Своју казну, па би изгледали као жито пожњевено, непомични.

И знајте да Бог Узвишени није створио небо и Земљу за игру и забаву, већ их је створио из Своје огромне мудрости и са разлогом, и као доказ да Бог све може да учини.

Да је Свевишњи Бог хтео да се забавља, забављао би се онако како то Њему доликује, али се Бог не забавља, то Њему не приличи.

Свемогући Бог помоћу истине сузбија лаж и она у потпуности нестаје. А незнанобожци ће имати страшну казну у ватри Пакла јер износе огромне неистине о Једном Једином Богу.

Само Узвишеном Богу припада власт и све што је на небесима и на Земљи, Он ствара и управља. Анђели, Богу блиска створења, не зазиру од обожавања и богослужења Богу, то их не оптерећује нити им то досади.

И они, анђели, славе Бога и захваљују Му ноћу и дању, беспрекидно, и не малаксавају у томе.

Неверници обожавају кипове, идоле и друга лажна божанства поред Свевишњег Бога. Ти кипови, идоли и лажна божанства не могу мртве да оживе, па зашто обожавају немоћна створења поред Свемогућег Бога Који једини све може да учини?

Да на Земљи и небесима постоје други богови који имају моћ као што је Бог има, пореметио би се ред и настала би катастрофа у свемиру. Немогуће је да постоје истински богови мимо Бога, Он је Господар Престола величанственог. Па нека је узвишен и слављен Бог, Господар светова, и врло високо изнад оног како о Њему говоре неверници!

Узвишени Бог је један једини у Својој власти и Својим одредбама, и нико Га не може питати за Његове поступке и одредбе, док ће Он сва Своја створења упитати за њихова дела, па ће их према томе наградити или казнити.

Они уместо у јединог истинског Бога верују у лажна божанства за које тврде да им дају опскрбу, живот и смрт! Реци незнанобожцима Божји Посланиче: “Дајте јасан доказ да ти богови које обожавате заиста заслужују да се обожавају! Ни у овом Кур’ану, који ми се објављује, ни у пријашњим књигама немате доказ за своју тврдњу.” Напротив, већина многобожаца из свог незнања само слепо следи своје претке, зато се противе истини и не прихватају је.

Пре тебе Посланиче, Узвишени Бог, није послао ниједног посланика, а да му није објавио: “Осим Мене не постоји друго истинско божанство, зато само Мене обожавајте, и не узимајте, поред Мене, друга божанства!”

Незнанобожци тврде да су анђели Божје кћери и говоре: “Милостиви Бог има дете!” Нека је слављен и хваљен Бог и врло високо изнад оног шта о Њему говоре незналице! Анђели су Божје слуге, и по положају Њему врло блиска и поштована створења.

Анђели су послушни Богу, Зналцу свих тајни, не говоре ништа и не чине ништа док им то Бог не допусти.

Свезнајући Бог савршено зна шта су анђели радили пре и шта ће да ураде у будућности. Они се не заузимају за људе осим са Божјом дозволом, а заузимају се само за оног са којим је Бог задовољан. Анђели су богобојазни и пуни страхопоштовања према Богу, увек су Му послушни и никад се не супростављају Његовим наредбама и забранама.

Под претпоставком да неки од анђела изјави да је он такође бог, био би на Судњем дану кажњен вечном казном у Паклу. Јер тако ће Бог казнити сваког многобожца и неверника.

Зар не знају они који не верују у Бога да су небеса и Земља били једна целина коју ништа није раздвајало, па нити је с неба киша падала, а нити је на Земљи биље ницало, и да их је Свемогући Бог, Својом моћи и снагом, раздвојио и затим учинио да помоћу кише, која пада с неба, расте разноврсно биље на Земљи? И зар не знају да Свевишњи Бог од воде све живо ствара? Па хоће ли они, који поричу Божју моћ и једноћу, поверовати у Њега и само Њега обожавати?

Свемогући Бог створио је на Земљи непомичне планине које служе зато да се не поремети равнотежа Земље, и по њима је створио широке стазе и путеве, како би људима било лакше да се крећу и да остварују своје потребе и циљеве.

Бог је створио сигурна и огромна небеса без стубова, свод који покрива Земљу. Међутим, неверници су немарни, окрећу се од свих ових јасних знамења и очитих доказа.

Бог је Онај Који је створио ноћ да би људи у њој почивали и одмарали се, и створио је дан да би у њему привређивали и остваривали своје потребе, и створио је Сунце да буде извор светлости дању, и створио је Месец да светли ноћу. И све у свемиру има прецизну путању од које нимало не одступа.

Бог Узвишени није одредио да пре Посланика, нека је Божји мир над њим и благослов, иједан човек вечно живи; ако Посланик умре, зар ће његови непријатељи вечно да живе? Никад!

Свако живо биће ће умрети, ма колико живело на овом свету! А живот на овом свету је само испит у добру и у злу, и тест за човека да ли ће се покорити Богу испуњавајући Његове заповести и чувајући се Његових забрана. А затим ће се на Судњем дану сви вратити Богу, како би полагали рачун за своја дела и према томе добили оно што су заслужили.

Кад безбожници виде Веровесника, нека је Божји мир над њим и благослов, ругају се и говоре: “Ево ово је човек који хули ваше богове!” Они поричу Божја знамења, негирају часни Кур’ан и окрећу се од веровања. Они су ти који заслужују критику јер поседују све ружне особине.

Бог Узвишен је створио човека па је по природи нестрпљив, и не може да дочека одређено. Због тога неверници пожурују Божју казну – а Узвишени Бог им је обећао да ће им показати казну и нема потребе да је пожурују.

Неверници пожурују казну исмејавајући се: “Кад ће већ једном Судњи дан, којим нам претите о верници, ако је истина то што тврдите?”

Да безбожници знају каква их стравична казна у ватри Пакла у оковима чека, а коју неће моћи отклонити, не би устрајали на порицању, и не би пожуривали да их снађе казна.

Међутим, казна ће изненада да им дође и запрепастиће их, па је неће моћи одбити нити ће им се времена дати да се покају за своја недела и да затраже опрост од Бога Узвишеног.

Ако ти се твој народ исмејава Божји Посланиче, знај да су се и пријашњи народи исмејавали својим посланицима... Па је Свевишњи Бог учинио да се оствари казна над неверницима који су се исмејавали својим посланицима онда када би их они упозоравали на казну.

Божји Посланиче, реци онима који пожурују казну: “Осим Милостивог Бога, нико вас не може сачувати и заштитити, ноћу и дању, ако Он жели да вас казни.” Али ипак, неверници се, и поред тога, окрећу од Кур'ана и доказа у њему, и никакве поуке не узимају, због свог незнања и немарности.

Могу ли божанства којима се клањају многобошци да одбране своје следбенике од Божје казне? Та божанства која обожавају не могу нимало себи да помогну па како ће другима помоћи? Заиста, божанства њихова их не могу заштити од Наше казне!

Неверници су довели себе у заблуду помоћу дугог живота, угледа, моћи и иметка, па упорно поричу и главе окрећу, заборављајући да Бог страховито кажњава. Зар ови заблудели не виде да Бог умањује њихову територију дајући им казне и поразе са свих страна? Зато нека се опамете и узму поуку пре него их стигне оно што је стигло народе пријашње. И нису они победници него побеђени.

Посланиче, реци људима: “Ја вас упозаравам и подсећам вас на казну овим Кур’аном који ми мој Господар објављује!” Али неверници не чују речи истине онако како их чују они који се Богу покоравају. Неверницима не користи застрашивање Божјом казном.

Да невернике само незнатни део Божје казне дотакне, сигурно би сазнали какве су последице порицања и отуђивања од истине коју је донео Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, и тада би сами себе проклињали јер су обожавали лажна божанства, а не Узвишеног Бога.

На Дан проживљења, Узвишени Бог, поставиће исправну вагу ради вагања добрих и лоших дела, па Господар ником неће криво учинити додавши му грех или му пак одузевши добро дело. Ако дело, добро или лоше, буде тешко колико зрно горушице, Бог га неће занемарити. А довољно је то што је Он обухватио и зна сва дела Својих створења.

Бог Узвишени је дао Мојсију и Арону Тору, која је растављала истину од неистине, и као упуту и подсетник онима који су у њу веровали и свога Господара се бојали.

То су они који имају на уму да их Свезнајући Бог увек види, и који се брину и припремају за полагање рачуна на Судњем дану.

Овај Кур’ан, који је Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, објављен, поука је онима који следе његова упутства, он доноси огромну корист и благослов, па зар га ви, о многобошци, поричете, а у њему су јасни и непобитни докази?

Племенити Бог је још пре Мојсија и Арона упутио Аврама, мир над њим, и дао му је да чини дела којима је Он задовољан. Бог је добро знао да посланик Аврам заслужује да буде изабран и одликован.

Кад се Аврам, мир над њим, обратио свом оцу и свом народу: “Какви су ово идоли које сте рукама својим направили и које тако устрајно обожавате?”

Они одговорише: “Одрасли смо гледајући како их наши преци обожавају, па их и ми, следећи наше претке, обожавамо.”

“Заиста сте и ви и очеви ваши у огромној заблуди зато што обожавате кипове, а не Милостивог Бога. Ви сте остављени на цедилу и настрадаћете”, рече им Аврам.

Аврамови сународници су упитали: “Јеси ли ти озбиљан када то говориш или се само шалиш?”

“Не, озбиљан сам и не шалим се,” одговори посланик Аврам, мир над њим. “Ваш је Господар Бог, Створитељ небеса и Земље, Који је све то створио без претходног примера. Ја сам сведок да је истина ово што говорим. Идоли које обожавате немају баш никаквог удела у стварању небеса и Земље.”

“И тако ми Свевишњег Бога, чим се удаљите, ја ћу напакостити вашим идолима”, рече тихо Аврам, мир над њим, како га његов народ не би чуо.

И заиста, Аврам поразбија све кипове у парампарчад, а остави највећег кипа, да би му се многобошци могли обратити.

Вративши се, многобошци затекоше кипове поразбијане и једни друге запиташе: “Ко је учинио ово боговима нашим? Онај ко је ово урадио несумњиво је насилник, превршио је сваку границу зла.” Рекли су тако, јер су сматрали да кипови требају да се величају и да не смеју да се скрнаве.

Неки рекоше: “Чули смо једног момка, Аврам се зове, да вређа и ниподаштава наше богове. Вероватно је он то урадио.”

Великодостојници међу многобошцима повикаше: “Доведите Аврама пред народ, нека призна своје недело и нека се докаже његова кривица на темељу исказа сведока!”

Довели су Аврама, мир над њим, и упитали су га, негодујући због његовог понашања: “Јеси ли ти, Авраме, поразбијао наше богове?”

Међутим, Аврам, мир над њим, их је све осрамотио, доказавши им да су њихова божанства беспомоћна. Рекао им је: “Нисам ја поразбијао ваше богове, то је учинио највећи кип међу њима. Упитајте њих, своје идоле, ако знају да говоре!”

И они се замислише и схватише да су неправедни и далеко залутали у многобоштву јер су обожавали кипове који не могу себи а ни другоме да помогну нити штету да учине.

Али, у њима се пробудила охолост, и нису хтели да се одрекну многобоштва него су целу ствар изокренули па су против посланика Аврама, мир над њим, употребили доказ који, заправо, побија њихово убеђење. Рекоше: “Зар је могуће да упитамо кипове, а они не говоре?!”

Осуђујући их, Аврам, мир над њим, упита: “Зашто онда, уместо Бога, обожавате кипове који не могу ни себи ни вама никакву корист да донесу, а ни зло да учине?”

“Тешко вама! Далеко били ви и ваши кипови које обожавате, а не Узвишеног Бога!”, рече Аврам. “Зар нећете размислити о заблуди у којој се налазите, па да Правим путем кренете?”

Пошто је посланик Аврам, мир над њим, помоћу јасних и непобитних доказа победио невернике у расправи, они су против њега употребили силу и превласт. Повикаше: “Осветите своје богове и нека они победници буду, и спалите Аврама у ватри!”

Међутим, Свемогући Бог спасио је Свог миљеника Аврама од ватре; њој је заповедио да постане хладна и да буде спас Авраму, па му се ништа није догодило.