Аш-Шуара 26:84–165

“И учини, Боже, да ме нараштаји који ће доћи после мене по лепом спомињу до Дана судњег”, замолио је Аврам.

Такође је замолио: “Боже, учини ме једним од богобојазних и честитих, добрих и искрених људи које ћеш настанити и који ће уживати у благодатима Раја!”

“И опрости, Боже, оцу мом јер је он, зато што верује у многобоштво, један од оних који су залутали!” Овако је замолио Аврам, мир над њим, пре него што се показало да је његов отац, Божји непријатељ. Одрекао се Аврам свог оца чим је схватио да ће заувек остати неверник, и након тога није више за њега тражио опрост.

“И немој ме, Боже мој, осрамотити пред створењима на Дан кад ћеш оживети људе ради полагања рачуна”, замолио је Аврам.

Па је додао: “Смилуј ми се на Дан проживљења, кад човеку неће иметак који је скупљао користити, као ни синови који су били уз њега на овом свету!”

Аврам је рекао да ће да успе само онај ко чистог монотеистичког срца пред Бога ступи, чије срце буде чисто од многобоштва и сваке врсте лицемерства. Такав ће имати користи од иметка који је уделио на Божјем путу и од деце која за њега буду упућивала молитву.

Бог ће, узвишен и слављен нека је Он, да приближи Рај онима који су били богобојазни, и који су извршавали Божје заповести а сустезали се од Божјих забрана.

А незнанобошцима, који су на овом свету били у заблуди и далеко од праве вере, указаће се Пакао успламтели онда кад буду стајали на Судњем дану.

Незнанобошци ће бити укорени, па ће им се рећи: “Где су ваши кипови и идоли које сте обожавали на Земљи?”

Казаће им се: “Исти ти кипови и идоли које сте обожавали, а нисте Свемогућег Бога – могу ли вам они сад помоћ пружити и од неизбежне вас казне заштитити? Штавише, могу ли сами себи помоћ пружити и казну избећи?”

Затим ће Свевишњи Бог стровалити у Пакао незнанобошце са њиховим лажним божанствима, и сјединиће у Паклу коловође заблуде са својим присталицама.

И војске Сотонине, његови помагачи, сви ће, без изузетка, бити с незнанобошцима бачени у провалију Пакла.

У Паклу ће се спорити незнанобошци, који су веровали да постоје друга божанства поред Бога, свађаће се с онима које су обожавали.

Говориће: “Тако нам Бога, на пролазном свету били смо, збиља, у очитој заблуди!”

“Ми смо вас - лажне немоћне богове, изједначавали са Свевишњим Богом, Господаром свега што постоји, и вас смо, као што смо Њега, обожавали, рећи ће.

“А само зликовци кривим нас путем поведоше, они који су нас потицали да обожавамо лажна божанства, а не Бога”, казаће.

“Зато сад”, пожалиће се несрећници, “немамо никакве заговорнике који би се заузели код Узвишеног Бога и отклонили од нас казну.”

“И немамо пријатеље који нас искрено воле, па да се за нас заузму и изваде нас из ватре”, рећи ће.

И рећи ће: “О, камо среће да имамо другу прилику, па да се можемо вратити на пролазни свет, па да поверујемо у Бога!”

У овом казивању о посланику Авраму, мир над њим, и ружном завршетку порицатеља налазе се знакови, поуке и поруке онима који имају разума, па ипак већина оних који су чули ово казивање не верује.

Посланиче, Господар твој, заиста је силан - освећује се Својим непријатељима, а самилостан је према покајницима.

Нојев, мир над њим, народ проглашавао је лажним свог посланика Ноја, није веровао у његово посланство.

Кад је Салах, мир над њим, својим сународницима по крви, рекао: “Шта вам је па се не бојите узвишеног Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да понесем обавезу вере и доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Ноје, мир над њим, својим сународницима.

“Зато се Бога бојте извршавајући Божје заповести, а сустежући се од онога што вам је Он забранио”, рекао је Ноје. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

И казао је посланик Ноје својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављању вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

“Зато се Бога бојте извршавајући Божје заповести, а сустежући се од онога што вам је Он забранио”, рече Ноје. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

Међутим, Нојеви сународници рекоше: “Зар ћемо поверовати у то у шта нас позиваш, кад те следе најпрезренији и најмање угледни људи међу нама? Међу твојим следбеницима нема угледне господе и првака!”

Ноје им је одговорио: “Ја не знам шта раде верници који ме следе! Ја нисам послат као онај ко ће да бележи њихова дела.”

Па је наставио: “Они ће пред Богом, Који зна оно шта тајно и јавно чине, рачун полагати, а не преда мном. Кад бисте знали истину, не бисте такве одвратности говорили!”

“А ја нећу од себе отерати правоверне удовољавајући вашем захтеву како бисте поверовали”, рече посланик Ноје, мир над њим.

И рече напослетку: “Ја сам само онај којег је Бог Узвишени, послао да јавно, отворено и одано упозори на Божју казну.”

Нојеви сународници рекоше: “Не престанеш ли, о Ноја, да позиваш у Ислам, сигурно ћемо те камењем све до смрти гађати!”

Чувши ту претњу, Ноје, мир над њим, упути молитву Свемогућем Богу против свог народа: “Боже, Господару мој, мој ме народ заиста у лаж утерује, не верује у објаву коју сам од Тебе донео!”

“Боже, Господару мој”, замоли посланик Ноје, “Ти између нас по правди пресуди – и спаси мене и вернике који су уз мене, а уништи невернике безбожне; због њихове устрајности у заблуди!”

И услишио је Узвишени Бог његову молбу, и спасио посланика Ноја, мир над њим, и вернике који су били уз њега у лађи, препуној људи и разних животиња.

А затим је Свезнајући Бог потопио све оне који нису веровали у Нојево посланство, мир над њим.

У казивању о Ноју, мир над њим, спасењу њега и његових следбеника верника, и у уништењу оних који нису веровали јасни су знакови и очити показатељи људима, али већина оних који су чули ово казивање ипак нису постали верници.

Господар твој је, о Посланиче, заиста силан, па се свети Својим непријатељима; а самилостан је према покајницима.

Народ Ад порицао је Божје посланике тако што је лажним сматрао свог посланика Ебера, мир над њим.

Кад је Салах, мир над њим, својом народу рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да вам доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Ебер, мир над њим, својим сународницима.

“Зато се Бога бојте извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана”, Ебер рече. “И мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

И казао је посланик Ебер својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављање вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Затим их је упитао: “Шта вам је, зар на свакој узвисини градите непотребне палате које вам неће користити ни на овом а ни на будућем свету?”

И рече: "И подижете високе дворце и утврде као да нећете никад да умрете остављајући овај свет иза себе."

“А кад насрћете и кажњавате, убијате или преко сваке мере ударате, силно, грубо и неправедно, без имало сажаљења и милости”, казао је.

“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрањеног”, опет је нагласио посланик Ебер, мир над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

“Чувајте се срџбе Оног Који вас дарива разноврсним и бројним благодатима које видите!” Рече Ебер, мир над њим.

“Бојте се Бога, Који вам дарива стоку, и Који вам децу дарива!"

“Бојте се Господара светова, Који вам дарива зелене, прелепе, густе баште, с много различитих стабала и плодова, и Који даје да кроз ваша имања теку потоци с питком водом!” Казао је Ебер.

Напослетку је рекао: “Народе мој, заиста страхујем за вас од неподношљиве казне на Судњем дану!”

Међутим, Еберов народ на то рече: “Саветовао ти или не саветовао – нама је свеједно: нећемо да те слушамо, нећемо да те прихватимо као посланика, нећемо да се одрекнемо овог што исповедамо!”

“Преци наши, дедови и очеви, веровали су управо у ово у шта ми верујемо. Овако су они поступали, овако су се они понашали”, додали су.

А затим су рекли: “И неће нас Бог на муке ставити!”

Али, ипак, они су наставили да поричу Ебера, мир над њим, свог посланика, па их је Бог Узвишени, уништио помоћу страшног, хладног ветра. У уништењу народа Ад налазе се поуке за оне којима је до поуке, али већина њих не верује.

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Народ Семуд је порекао све посланике када је прогласио лажним свог посланика Салаха.

Кад је Салах, мир над њим, својом народу рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустанете од обожавања лажних божанстава?”

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да понесем одговорност вере и доставим вам Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Салах, мир над њим, свом народу.

“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрана”, опет је нагласио Салах, мир над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

И казао је посланик Салах свом народу: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављање вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Упитао их је: “Мислите ли да ће вас Свемогући Бог занемарити, и да вас неће казнити док уживате у благодатима сигурни?”

“Зар мислите да ћете проћи некажњено, док живите у зеленим, прелепим и плодовима богатим вртовима и међу прекрасним изворима?” Рекао је Салах, мир над њим.

И казао је: “У којима су разноврсни и прелепи усеви, и палме које носе зреле и укусне плодове?”

И ви у стенама вешто клешете куће и их чините угодним за боравак.

“Зато се Бога бојте извршавајући заповести, а сустежући се забрањеног”, рече Салах, мир над њим, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

“А не слушајте заповести оних који чинећи грехе претерују и прелазе границе Божјег верозакона”, поручио је Салах, мир над њим, својим сународницима.

“Они који на Земљи сију смутњу позивајући у чињење греха, и који себе не поправљају путем покорности Богу”, додао је.

Међутим, Салахови, мир над њим, сународници на ово рекоше: “Ти си, Салахе, један од опчињених! Види се да је враџбина на тебе изузетно снажно деловала, па се понашаш неразумно.”

И казали су: “Ти си само човек, као и ми, па немаш над нама никакве предности да будеш управо ти посланик. Него дај ти нама непобитан доказ и очигледно чудо да истину говориш када тврдиш да те је Бог послао!”

Свевишњи Бог је Салаха, мир над њим, помогао знаменитим наднаравним делом - камилом која се појавила из стене. Рекао им је: “Ево, то је Божја камила, као што видите! Она ће се напајати у дану који је за њу одређен, а у другом одређеном дану ви; она неће пити воду у вашем дану, нити ћете ви пити у њеном дану.”

“И никакво зло немојте да јој учините, немојте да је ударате, а поготово немојте да је убијете”, упозорио је Салах, мир над њим, своје сународнике. “Учините ли то, Бог ће да вас уништи несносном казном!”

Ипак, сагласише се да закољу исту ту камилу, па приђе несретник међу њима и закла је. Пошто видеше шта су урадили и да ће их неизбежна казна снаћи, жестоко се покајаше и зажалише због свог непромишљеног поступка. Али, није им, након што су казну већ својим очима видели, користило покајање.

Бог је, узвишен и слављен нека је Он, учинио да их тад стигне страшна казна којом им се претило, а то је потрес и крик. У уништењу народа Семуд налазе се поуке за оне којима је до поуке, а већина њих не верује.

А Господар твој, заиста је силан, па уништава Своје непријатеље, а милостив је спрам оних који се кају.

Лотов народ проглашавао је лажним све посланике тиме што је свог посланика, Лота, мир над њим, у лаж утеривао.

Кад им је Лот, мир над њим, рекао: “Шта вам је па се не бојите Бога и не одустајете од обожавања лажних кипова?”

“Заиста, Бог ме је послао вама као посланика поузданог да вам доставим Божју посланицу, без додавања и без одузимања”, казао је Лот, мир над њим, својим сународницима.

“Зато се Бога бојте извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана”, рече, “и мени послушни будите у оном што вам заповедам и у оном што вам забрањујем!”

И казао је својим сународницима: “А ја не тражим од вас никакву награду ни надокнаду за труд који улажем у достављању вере, мене ће Бог, Господар свега што постоји, да награди.”

Затим их је упитао: “Зар ви, мимо свих створења, мушкарцима са страшћу прилазите?”