Аль-Касас

Та Син Мим. О кур’анским скраћеницама детаљно се говорило на почетку поглавља Ел-Бекара. У њима је изазов Арапима и свим другим људима да донесу говор сличан часном Кур’ану.

Ово су одломци славног Кур’ана. Они су веома јасни.

Веровесниче, у овом поглављу Свезнајући Бог обавестиће те, по истини, о Мојсију и фараону. Они који верују у то нимало не сумњају, тим пре јер једино они извлаче корист из Кур’ана.

Заиста се фараон узохолио у Египту и прешао је све границе зла убијајући, протерујући и светећи се народу којег је поделио у странке. Једну скупину синова Израиљевих је тлачио и понижавао, мушку је њихову децу убијао а женску је децу, да му буду понизне слуге, остављао у животу. Фараон је заиста био велики злочинац, тиранин и охолник.

Свевишњи Бог хтео је почастити синове Израиљеве које је фараон тлачио и понижавао у Египту, тако што ће уништити фараона, а њих ослободити од понижење, да од њих начини вође у чињењу добрих дела и позиватеље на Прави пут, и да од њих баштинике учини који ће наследити благословљену Палестину након што фараон и његове војске настрадају. О томе је Узвишени Бог рекао: “А потлаченом народу дали смо у наслеђе источне и западне крајеве земље коју смо благословили...”

Бог је желео да подари власт на Земљи онима који су били потлачени, с једне, а фараону, Хаману и војскама њиховим да подари да се суоче с оним синовима Израиљевим који су били верници, с друге стране, па да фараон и Хаман изгубе власт, и да њихово царство пропадне и да огромног понижења допадну; они су се управо тога и прибојавали.

Свевишњи Бог надахнуо је Мојсијеву мајку, пошто је почела да се плаши да ће њеног сина Мојсија фараон да убије, да га доји не сумњајући у Божје обећање, и да га, кад се уплаши да ће бити разоткривена, положи у дрвени сандук и да га спусти у реку Нил, не бојећи се да ће се утопити нити да ће му фараон и његове присталице наудити и не тугујући због растанка са својим сином, јер је Племенити Бог обећао да ће га вратити живог и здравог и да ће га, касније, послаником учинити.

И мајка збиља, према оном чиме смо је надахнули, положи у сандук своје дете и баци га у Нил, па га пронађоше и узеше фараонови људи да га присвоје и да им буде од користи – али ће им исто то дете бити непријатељ и разлог њихове пропасти и туге и оствариће се Божја воља. Заиста су увек и много грешили фараон, његов везир Хаман и војске њихове, и то због неверства, прелажења граница и ремећења реда на Земљи.

Пошто је фараон хтео да убије Мојсија, обратила му се његова жена: “Мојсије ће да буде радост за мене и за тебе, нећемо да се осећамо потиштено уз њега, па му немој наудити! Може нам бити од користи у животу, или ћемо га пак посинити.” Фараон и његови људи нису наслутили нити су могли знати да ће дечак, којег су оставили у животу, бити узрок њихове пропасти.

Срце Мојсијеве мајке опусте, само је о сину размишљала и о њему бринула, тако да замало га не одаде народу да је Мојсије управо њен син, и одала би се, сигурно, да је Узвишени Бог, није учврстио и у њено срце стрпљење улио, да буде једна од оних који верују, стрпљиво подносе ударце судбине и на Господара се ослањају.

Положивши Мојсија у сандук и ставивши га у реку, мајка се обрати његовој сестри: “Пођи за њим и види шта ће се догодити!” И сестра је издалека мотрила на Мојсија, а дотле фараонови људи нису знали да је она његова сестра и да прати шта ће се с њим догодити.

Мудри Бог одредио је да Мојсије, дојенче, мимо своје мајке не доји ниједну жену, па је његова сестра, видевши колико се труде да му нађу дојиљу, рекла: “Хоћете ли да вас упутим на породицу чија ће се домаћица о њему бринути, пажљиво га дојити, онако како треба одгајати и за његово добро се залагати?”

Ето тако је Силни Бог вратио Мојсија његовој мајци, да се радује, а не тугује, и да се скрби о сину, и да зна да је истинито Божје обећање – у њега нема никакве сумње – и да ће Он чувати Мојсија. Бог не крши Своје обећање, доследно га испуњава и неупитно се мора догодити оно што Бог обећа, али то већина људи не зна.

И кад је Мојсије сазрео телесно и умно, Свезнајући Бог му је, пре посланства, мудрост и знање дао па га је упутио у знање о верским прописима. Као што је Узвишени Бог, наградио Мојсија за његова добра дела и богобојазност, наградиће сваког доброчинитеља, и то у сваком времену и на сваком месту.

Онда Мојсије, мир над њим, уђе у град у време кад су његови становници одмарали. У граду је затекао двојицу људи како се препиру и туку – један је припадао његовом народу, синовима Израиљевим, а други је био из фараоновог народа, Копт. Тако је од Мојсија, мир над њим, затражио помоћ његов сународник против Копта, и Мојсије је оног из непријатељског народа ударио песницом па га је усмртио снагом ударца. Тада се посланик Мојсије одмах покаја и рече: “Ђаво ми је ово лепим приказао и навео ме на ружно дело! Ђаво је очити непријатељ човеку, који га одводи с Правог пута и настоји навести на чињење погубних дела.”

Убивши Копта, Мојсије, мир над њим, замоли и призна свој грех: “Господару мој, себи сам зло учинио убивши овог човека, па ми опрости мој грех!” И Узвишени Бог опрости Мојсију, јер је Бог милостив и самилостан и милостив спрам оних који се искрено покају.

Господар је рекао да је Мојсије, мир над њим, додао на своју молитву следеће: “Боже, Господару мој, због благодати које си ми указао, снаге, знања и мудрости, нећу више никад помоћи ниједном човеку који другом човеку чини неправду!”

Тако би, и Мојсије, мир над њим, освану у фараоновом граду престрашен, пун зебње је био, очекивао је шта ће да се догоди. Недуго затим угледао је свог сународника који је од њега јуче затражио помоћ против Копта: и данас позива Мојсија у помоћ против другог Копта. Мојсије му је рекао: “Ти си у правој заблуди, чиниш људима огромну неправду и прелазиш границе у злу!”

Пошто је посланик Мојсије, мир над њим, хтео да насрне на Копта, који је његов непријатељ и непријатељ његовог сународника, његов сународник је помислио да Мојсије жели њега да дохвати зато што је рекао: “Ти си, збиља, у правој заблуди!” Па се обратио Мојсију: “Мојсије, зар ћеш убити и мене као што си јуче убио човека? Ти хоћеш на Земљи силу да проводиш, и да убијаш људе без икаквог права; ти не желиш да мириш завађене!”

Кад се прочуло шта се догодило, некакав човек дотрча с краја града и извести Мојсија, мир над њим: “Главешине овог града договарају се да те смакну – зато излази, бежи, јер ја сам ти искрени, саветник, из сажаљења према теби.” Рекао је то Мојсију како би побегао и умакао потери.

Тако Мојсије, мир над њим, послуша савет оног човека и из града изађе, бежећи, препун зебње, стрепећи да ће да га ухвате фараонови људи, па се обратио Свемогућем Богу да га спаси од насилних људи, и да му никакво зло не учине.

И кад се, бежећи од фараона, запутио ка Медену рекао је: “Можда ће ме Бог, Господар мој, напутити на најбољи пут с којег нећу скренути!”

А пошто Мојсије стиже меденској води, затече ту некакву заједницу људи која на њој стоку поји, а затече и две девојке од њих одвојене, које су браниле свом стаду прилаз води: беспомоћне, нису могле да се мешају с мушкарцима па су чекале да они напоје своју стоку. Видевши немоћне девојке, Мојсије се сажалио и упитао: “Шта је с вама двема?” “Не можемо да се мешамо с пастирима, па чекамо да они напоје своју стоку”, одговорише девојке. “А наш отац је старац оронули, није у стању да напоји нашу стоку, па смо присиљене саме то да чинимо.

Онда са Мојсије на њих две сажали те напоји њихову стоку а онда се запути према хладу једног дрвета, седе и молећи свог Господара рече: “Боже, Господару мој, потребна ми је било каква храна!”

Мало касније, једна од оне две девојке срамежљиво приђе Мојсију и рече: “Мој те отац зове да те нечим награди зато што си нам стоку напојио!” И Мојсије се запути с оном девојком, а кад дође њеном оцу, исприча му све што се догодило у Египту – да је побегао од фараона и његових људи. На то Мојсију отац оних девојака рече: “Не бој се, Бог те је спасио од насилника! Они не могу до нас допрети, и не могу да ти науде.”

Једна од две девојке рече: “Оче, узми Мојсија у најам да чува стоку! Он је достојан да се унајми, јер при себи има и снагу и поуздање; обзиром да је снажан неће упропастити стоку, а обзиром да је поштен неће никог преварити.

“Желим те оженити једном од ове своје две кћери”, обрати се онај човек, отац девојака, Мојсију, мир над њим, “с тим да останеш осам година у најму код мене, чувајући стоку – ето то ће бити њен венчани дар. Навршиш ли десет година, то је већ од твоје драге воље, а не желим да те на то силим. Видећеш већ, о Мојсије, ако Бог да, да сам од добрих људи који се према најамницима односе лепо и да сам од оних који извршавају обећање.”

“Ово је договор између мене и тебе”, прихвати Мојсије, “ма који од споменута два рока, осам или десет година, провео, испоштовао сам договор, и нема се више од мене шта тражити, а Узвишени Бог је јамац за оно што смо утаначили, Он бдије над нашим делима.”

И кад Мојсије проведе уговорени рок у Медену служећи оног доброг човека десет година, отисну се на пут са својом чељади и пође у Мисир, и у путу на једној страни планине Синај опази некакву ватру, па се обрати својој породици: “Застаните овде и причекајте ме, јер некакву ватру опазих: можда ћу срести неког ко познаје овај крај, а ко ће ми казати куда треба ићи или ћу вам какво добро донети или ћу вам пак главњу, да бисте се огрејали, донети.”

Пошто Мојсије ватри приђе, Бог га позва с десне стране долине коју је Бог благословио обраћајући се Мојсију, с места поред којег је било дрво: “Мојсије, Ја сам Бог, Господар свих створења, без икакве сумње!”

И наредио је Свевишњи Бог Мојсију, мир над њим, да баци свој штап. Он је извршио Божју заповест па се штап, Божјом вољом, претворио у велику змију која се хитро креће. А кад Посланик Мојсије, мир над њим, то виде, побеже и, услед страха, не окрену се. Бог му рече: “О Мојсије, приђи и не бој се – ти си сигуран, ништа ти се неће, од ње нити од нечег другог, лоше догодити! Од сваког је зла сигуран онај који се налази у окриљу Божје пажње и милости.”

Господар светова затим рече: “О Мојсије, увуци руку своју у недра кроз отвор на кошуљи па ће се бела попут снега појавити, али ће здрава бити, без болести икакве, неће шугава бити. И притисни руком својом груди, да се сабереш од страха и да се смириш. Штап-змија и бела рука јесу два необорива Божја доказа фараону и главешинама његовог народа. А фараон и његове главешине непослушни су Богу и чине неверство и грех.”

Умиљавајући се Господару, Мојсије, мир над њим, замоли: “Господару мој, убио сам једног невиног човека који је припадао фараоновом народу, страхујем да ће ми се осветити уколико се појавим међу њима доневши им посланицу!”

“А мој брат Арон”, додао је Мојсије, “располаже бољим говорним способностима од мене, речитији је од мене и јасније се изражава, па га пошаљи са мном да ми буде потпора, дај и њему посланство, као што си мени дао! Бојим се да ће ме фараон лажовом прогласити, тим пре јер је то био обичај древних народа: сви су порицали своје посланике.”

Бог се одазвао на ову молитву Мојсију, мир над њим: “Мојсије, твојим братом Ароном ојачаћемо те и помоћи ћемо вас против фараона јасним, непобитним доказима, па вам они који не верују неће наудити. С Нашим знамењима истинитим, вас двојица, о Мојсије и Ароне, и они који вас буду следили победићете фараона.”

Па кад им је Мојсије, мир над њим, донео очигледне, непорециве доказе од Бога, Господара светова, они су рекли: “Ово је само једна врста магије, ти си све ово измислио, ово је пука лаж! Нисмо чули у претходним поколењима за нешто слично!”

“Свевишњи Бог добро зна оног ко је од Њега донео истину”, Мојсије рече фараону, “и Господар мој добро зна коме ће на концу припасти победа и леп завршетак на Будућем свету. А неправедници неће остварити никакво добро нити ће да избегну оно чега се боје.”

Тад се фараон обрати угледницима свог народа: “О прваци, није ми познато да имате друго божанство осим мене, зато само мене обожавајте! А ти, Хамане, пеци ми опеке, чврсте и постојане, те ми сагради торањ високи не би ли, попевши се на њега, видео Бога којем се Мојсије клања! Ја сматрам, заиста, да Мојсије лаже говорећи да га је Бог послао мени и мојим сународницима.”

Фараон се био узохолио и преко мере осилио у Египту, као и војске његове, чинећи неред и наносећи народу неправду. Мислили су да неће бити враћени Богу, Господару светова, и да неће полагати рачун за зла дела која су радили на овом свету.

И Свемогући Бог уништио је у мору фараона и војске његове, искоренио их је, па погледај шта је задесило силнике! Размисли, Посланиче, о томе како су скончали неправедници!

Узвишени Бог, учинио је фараона и његов народ вођама који су позивали пут Пакла – за њима су се поводили заблудели и охоли. Због тога што су друге потицали на чињење лоших дела и слеђење заблуде, на Дан устанућа нико им неће моћи помоћи. Они ће, осим за своје грехе, сносити одговорност за грехе оних које су скренули с Правог пута.

Свезнајући Бог дао је да фараона и његов народ прате Божје проклетство и срџба, срамота и понижење на овом свету, а на Будућем свету, кад Бог мртве оживи, биће далеко од Његове милости.

Узвишени Бог објавио је посланику Мојсију оригиналну Тору након што је претходним народима слао посланике које су ти народи порекли, што је био разлог да их Бог уништи. У Тори се налазе категорички, јасни докази у вези са свиме што доноси корист, па то треба чинити, и оним што штету доноси, па се од тога треба сустезати. Тора је упућивала синове Израиљеве сваком добру, он је гледе њих био оличење милости оба света, не би ли имали на уму Божје благодати, на њима се захваљивали и веровали.

Посланиче милости, ти ниси био на западној страни планине Тур кад је Узвишени Бог, разговарао с Мојсијем, мир над њим, наредивши му да пође фараону и његовим главешинама! Ниси био ни Мојсијев савременик да би могао да присуствујеш том значајном догађају, па да то можеш људима казивати. Оно што им у вези с тим казујеш јесте објава од Господара светова.

Свемогући Бог је потом створио многе нараштаје који су дуго живели и заборавили су да је Бог једини истински бог и да само Њега треба обожавати, отуђили су се од Ислама. А ти, Божји Посланиче, ниси боравио међу становницима Медена да би био упућен у њихова дела и понашање, него је ово казивање о Мојсију, мир над њим, које си пренео својим сународницима, јасан доказ да си ти заиста посланик.

И ниси био, Веровесниче, поред горе Тур кад је Узвишени Бог, разговарао с послаником Мојсијем, мир над њим, али ти је Племенити Бог, из Своје милости и доброте, објавио казивање о том догађају, зато да би опомињао људе којима пре тебе Свезнајући Бог није послао посланика и да би они извукли поуку и поверовали у објаву коју си им од Бога донео.

И да Милостиви Бог не би послао казну безбожницима због неверства и порока, па да кажу, наводећи то као оправдање: “Боже, Господару наш, зашто нам ниси, пре него што си нас казнио, посланика послао да верујемо и следимо речи које си објавио!” Да тога није, Ми бисмо их одмах казнили, међутим, послали смо им Посланика и дали смо им времена како не би оправдање имали.

А кад је меканским незнанобошцима дошао Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, они су у вези с њим знање затражили од Јевреја, и ови су им препоручили да као доказ наведу следеће: “Зашто Мухаммеду нису дата опипљива наднаравна дела: штап-змија и рука чији се тен промени кад се увуче у недра, а која су дата Мојсију?” Реци, Посланиче Ислама: “Зар Израиљеви синови још давно нису порекли наднаравна дела која су дата Мојсију?” Неверници говоре: “Тора и Кур’ан две су магије које се међусобно подржавају!” И додају: “Ми не верујемо ни у Теврат ни у Кур’ан!”

Реци онима који не верују, Божји Посланиче: “Онда ви од Бога донесите какву књигу која упућује боље од Торе и часног Кур’ана, а помоћу које ћу бити на Правој стази и складно њој поступати, ако сте већ искрени у томе што говорите! Ако такву књигу донесете ја ћу да је следим.

Уколико безбожници из племена Курејш не буду могли да донесу какву књигу, да се за њом, мимо Торе и часног Кур’ана, поводе, знај да они само следе страст своју, а не доказе. Нико није више заблудео и застранио од оног што се, отуђујући се од верозакона, поводи за својим прохтевима. Зато знајте да Зналац свих тајни неће указати на Праву стазу онима што сами себи неверујући чине неправду.

Свевишњи Бог објавио је многобошцима и Јеврејима кур’анска казивања о древним народима, и о казни која их је сколила јер су порицатељи били. Све то урадили смо да би они извукли поуку и да би поверовали, и на тај начин се спасили казне која је претходне народе погодила.

Они који су чврсто веровали у Тору пре него што је објављен Кур’ан, они у Кур’ан такође верују, тим пре јер у Тори налазе оно што пише у Кур’ану и обавештење о њему.

Кад се казују кур’ански одломци верницима из реда следбеника Књиге, они говоре: “Верујемо да је Кур’ан истина, он је од Бога и следимо га, а ми смо и пре били монотеисти, следили смо исправну веру монотеизма у коју су позивали сви посланици, и пре него што је Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, објављен часни Кур’ан.”

Бог ће онима који су веровали у своју претходну Објаву, и који поверују у славни Кур’ан, дати двоструку награду због тога што су у своју објаву стрпљиво веровали и зато што верују у Посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја. Они чине добра дела, помоћу чега отклањају грехе које су раније починили, и у добротворне сврхе удељују део оног што смо им Ми дали.