Аль-Касас 28:55–88

А кад верници чују бесмислене речи, не слушају их, сматрају да њима то не приличи, па се окрену и кажу онима који исте те речи говоре: “Нама наша дела припадају, ми ћемо за њих одговарати, а вама ваша дела припадају! Будите сигурни да вас ничим нећемо увредити! Нама не приличи да се бавимо незналицама и да малоумнима узвраћамо на исти начин, јер то доноси штету у погледу земаљских послова и вере.”

Божји Посланиче, не упућујеш ти оног кога желиш да упутиш, ти само позиваш и објашњаваш, а Бог је Онај Који упућује на Прави пут. Он једино зна ко ће на Правом путу бити.

Износећи оправдање због неслеђења Ислама и неверовања у Бога, мекански многобошци кажу: “Ако се с тобом будемо држали вере у једног Бога коју си донео, настрадаћемо у свом родном крају, непријатељи ће нас одмах побити.” Па зар их није Свемогући Бог настанио у Меки, граду у којем нема пролевања крви ни неправде ни страха од непријатеља, у граду чије становнике Силни Бог опскрбљује сваковрсним плодовима, воћем, поврћем и житарицама? Али ипак, већина незнанобожаца није упућена у благодати које им Бог даје, па да Му буду захвални.

Узвишени Бог је уништио многа села и градова чији су становници били незнанобошци и незахвални на благодатима, и који су превршили сваку меру чинећи грехе, па смо их уништили казном коју смо на њих послали. Ето њихових пустих станишта, виде се, мало ко их, након њиховог уништења, настањује; ту бораве само неки пролазници. Богу припадају небеса и Земља и све што се на њима налази.

Посланиче, Господар твој није уништавао градове и села све док претходно не би послао посланика, као што је сада у највећи и најпознатији град Меку послао тебе као посланика. Нисмо уништавали становнике оног града и села који су били на Правом путу, већ смо уништавали само оне који су сами себи нанели неправду чинећи неверство и пороке.

Све што вам је Господар ваш дао, о људи, да се њиме служите на овом свету и уживате у томе пролазно је, а оно што је код Бога боље је и вечно за вернике, за разлику од земаљских ужитака и украса. Зар нећете да размислите о томе, па да дате предност вечном над оним што је пролазно!

Зар је онај коме је Узвишени Бог обећао вечну награду у Рају једнак оном коме је Господар светова дао да ужива у овоземаљским насладама, варљивим и краткотрајним, и који ће на Судњем дану бити бачен у Ватру!?

А кад на Судњем дану Свезнајући Бог позове незнанобошце и обрати им се: “Где су божанства која сте обожавали, и за која сте тврдили да, као и Ја, заслужују да се обожавају?”

Они који су позивали у неверство, и којима је пресуђено да ће их стићи Божија казна, рећи ће: “Боже, Господару наш, ове које смо завели – завели смо као што смо завели и себе и због тога што смо и сами на кривом путу били; ми се данас одричемо пред Тобом њихове помоћи и заштите, они се нису нама клањали него су се клањали ђаволима!”

Биће им речено: “Позовите божанства за која сте тврдили да су истински богови и које сте обожавали, нека вас избаве из понижења!” Они ће их позивати, али им се божанства неће одазвати, па ће се јасно суочити с огромним страдањем у ватри Пакла. Тад ће пожелети да су на Земљи на Правом путу били.

А кад на Судњем дану Свевишњи Бог позове оне који нису веровали и упита их: “Шта сте одговорили својим посланицима који су вам били слати?”

Тад ће бити немушто њихово казивање, неће располагати никаквим доказима, нити ће моћи било шта да објасне, него ће бити сасвим изгубљени, и неће знати шта да кажу. Јер ће знати да ће бити кажњени.

Незнанобошци који се покају од неверства, поверују у Бога и Његове посланике и чине добра дела, успеће и оствариће своје циљеве, и сачуваће се онога од чега страхују.

Посланиче, Господар твој ствара шта хоће и одређује за достављање Својих посланица кога Он хоће! Није на вишебошцима да избор врше, па да имају право да се противе Богу. Нека је слава Богу, нека је узвишен и врло далеко изнад оних које незнанобошци обожавају!

Бог, Господар твој, зна шта таје људска срца а шта језицима својим износе. Богу ништа није скривено. Он ће људима дати оно што су својим делима заслужили.

Он је Бог, осим Којег нико није достојан да се обожава, само Њему припада сва хвала и сва захвала, на овом и на будућем свету! Само Богу припада право на пресуду у свему што се односи на створења, и њу нико не може поништити. Њему ће се створења вратити на Дану судњем, да сваком да оно што је својим делима заслужио.

Божји Посланиче, обрати се незнанобошцима: “Шта мислите, ако би Свемогући Бог учинио да вам ноћ вечно, све до Судњег дана траје - који бог би поред Аллаха могао да вам у тој непрекидној тмини светлост да? Зар заиста не чујете ове непобитне доказе, па не можете да сазнате да нико, осим Бога, није у могућности да пружи светлост!”

Реци им, Божји Посланиче: “Шта мислите, ако би Свевишњи Бог учинио да вам дан вечно, све до Дана устанућа траје – који бог би осим Њега Јединог створио ноћ да у њој заспете и одморите се од дневног умора? Зар заиста не видите ове непобитне доказе, па не можете да сазнате да нико, осим Бога, није у могућности да подари ноћ!”

Из милости Своје према људима, Узвишени Бог, створио је ноћ и дан и дао им је различите улоге: ноћ служи за спавање и одмарање након што се радом преко дана уморите, а дан је за привређивање да би сте опскрбу стицали и да би били захвални Узвишеном Богу на доброти.

На Дан коначног полагања рачуна, Узвишени Бог ће позвати невернике и упитаће их: “Где су ваша божанства, која сте мимо Мене обожавали и за које сте сматрали да поседују Божје особине."

Из сваке заједнице Свезнајући ће Бог извести сведока против ње, тј. посланика који јој је послат, па ће сведочити о њиховом неверству и гнусним делима. Заправо, Бог ће од неверничких народа затражити доказ да су њихова божанства, која су обожавали, а не Бога, заиста достојна да буду обожавана. Тада ће они који нису веровали сазнати да је код Бога, слављен и хваљен нека је Он, истински, непобитан доказ и да само Он, Којем нико није раван, заслужује да буде обожаван. Нестаће сва божанстава која су, измишљајући, Богу приписивали.

Карун је био из Мојсијевог, мир над њим, народа и охолио се због иметка који му је Бог дао. Имао је толико иметка да је кључеве његових ризница једва могла носити скупина снажних људи. Саветујући га, његови су му сународници говорили: “Немој бити охол, Каруне, и немој ликовати зато што ти је дато богатство! Силни Бог не воли охоле и обесне! Такве Бог мрзи, и сигурно их чека казна.”

“Већ жуди да уз помоћ иметка који ти је дат заслужиш Божју наклоност и награду на Будућем свету тиме што ћеш удељивати у добротворне сврхе, али не заборави своју прилику на овом свету, тј. немој занемарити удео у дозвољеном уживању, у јелу, пићу, одећи, али се не охоли и не хвали. Чини добро људима помажући им у сваком смислу, као што је теби Бог добро учинио давши ти небројено благо”, рекли су му добри људи. “Не прави по Земљи неред чинећи грехе и изостављајући чињење добрих дела, јер Узвишени Бог не воли оне који сију смутњу на овом свету; заправо такве мрзи.”

Међутим, Карун је онима који су га саветовали говорио: “Ова су ми блага дата управо зато што располажем знањем и сналажљивошћу!” Зар није знао Карун да је Свемогући Бог пре њега уништио многе нараштаје који су били моћнији од њега и који су имали више блага које им, на крају, није било од помоћи? Злочинце Бог неће чак ни питати за грехе њихове, јер Он савршено добро зна шта су радили; само ће бити питани ради укора и осуде.

Када се Карун, у сјају своје скупоцене одеће, појавио пред својим сународницима, самозадивљен и хвалишући се својим иметком, они што су жудели за чарима овоземаљског живота рекоше: “Ах, да нам је дато део онога што Каруна има – заиста, он је пресрећан због оног што му је дато! Заиста он поседује иметак и углед велики!”

А они који су били темељно упућени у верске науке, кад видеше Каруна у тој раскоши и кад чуше људе како за иметком жуде, рекоше: “Тешко вама! Награда коју Узвишени Бог, обећава онима који се Њега боје и добра дела чине боља је и вреднија од иметка и угледа који су дати Каруну! Бог на изговарање ових речи и поступање у складу с њима подстакне само оне који трпељиво дају предност награди на Будућем свету над овоземаљским пролазним чарима.”

Потом је Узвишени Бог, утерао у земљу Каруна, док је био у својим одајама, а никог мимо Бога није имао да му помогне, нити је могао помоћи самом себи јер је био беспомоћан у односу на Божју моћ.

Они који су, усхићени Каруновим иметком и његовим положајем, прижељкивали да и њима буду дати овоземаљски украси, почеше да говоре кајући се: “Бог је Онај Који даје опскрбу Својим слугама којима хоће и ускраћује је коме Он хоће! Да нам Милостиви Бог није Своју милост и доброту указао, сигурно би и нас, с Каруном, у земљу утерао, јер смо били задивљени његовим иметком и положајем. Па зар не видите да неверници неће постићи оно што желе и да се неће спасити од оног од чега стрепе, ни на овом свету, ни на Будућем, и да ће њихов крај кобан бити?”

Ето то је Будући свет, Кућа вечности у којој је Бог припремио уживање за оне који су скромни и понизни на овом свету, и који се не охоле пред Богом, слављен и хваљен нека је Он, а ни пред створењима, и не чине неред на Земљи наносећи другим људима неправду и чинећи грехе. Добар исход на Будућем свету – награда у Кући спаса чека богобојазне, који су извршавали заповести и сустезали се од грехова.

Ко сусретне Узвишеног Бога на Дан устанућа с намазом, милостињом, постом и другим добрим делима, такав ће добити награду бољу него што је заслужио: добиће десетороструку награду. А ко се Господару светова врати као грешник, онај који је чинио неверство, пословао уз камату, чинио блуд, тај ће бити кажњен и понижен само према злим делима која је лично он учинио, не више од тога.

Божји Посланиче, Бог, Који ти је објавио часни Кур’ан и задужио те да га достављаш људима и поступаш складно њему – вратиће те као победника у Меку, из које си се иселио. Веровесниче, реци неверницима: “Само Господар мој зна ко је од нас упућен и ко је донео очиту истину, а ко се отуђио од Правог пута и застранио.”

Божји Посланиче, ти се ниси надао нити си очекивао да ти Узвишени Бог, објави часни Кур’ан, али ти је Мудри Бог објавио ову величанствену Књигу, па не буди од оних који помажу невернике кад је реч о слеђењу заблуде.

И не дозволи, Божји Посланиче, да те мекански вишебошци одврате од достављања Божјих речи и доказа, након што те је Бог њима почастио, па да их не учиш и не достављаш народу! Позивај људе у веровање у једног Бога и поступање у складу с оним што је Он објавио! И нипошто се не поистовећуј с незнанобошцима, не буди један од оних који поред Бога обожавају и друга божанства! Буди монотеиста који искључиво Бога обожава, Њега слави и Њему се моли!

И не моли се, мимо Бога, лажном богу – нема истинског божанства осим Бога Јединог. Само Бог, Којем нико није раван, заслужује да Му се моли, слави и обожава! Свему су предодређени смрт и нестанак, а само лице Узвишеног Бога остаје. Божји суд је у свему, Он суди како хоће, јер Њему све припада и Он свиме управља. Свезнајућем Богу биће враћени људи на Дан устанућа, да сваког награди или казни према заслугама.