Саба

Сва хвала и захвала припадају само Богу Узвишеном власнику свега што постоји на небесима и на Земљи, Оном Који свиме управља. Свевишњем Богу припада савршена хвала и слава и на Будућем свету, на Дану судњем. Бог је мудар у Својим речима и делима, добро је упућен у све што постоји, у оно што је створио. Њему ништа није скривено.

Богу Узвишеном знано је све што улази у земљу, као нпр. вода и зна шта из земље излази, као нпр. растиње; зна шта се спушта с неба, као нпр. анђели, киша, опскрба; зна шта се на небо успиње: анђели, људске речи и дела, душе. Бог је самилостан спрам верника и опрашта грехе онима који се кају и моле Га за опрост.

Они који не верују у Бога говоре: “Час судњи неће нам доћи никада!” Кажи им, Божји Посланиче: “Хоће, тако ми Господара мог, доћи ће вам Час судњи, сигурно! А кад ће Смак света наступити, зна само Узвишени Бог, Којем не измиче ни најмањи трун на небесима ни на Земљи; не постоји ништа мање ни веће од тога а да није забележено у Књизи - помно чуваној, јасно и детаљно, јер је у њој записано све што ће се догодити до Дана судњег.”

Господар је у Књизи - помно чуваној записао оно што је записао зато да би огромном наградом наградио вернике, добре људе, које чекају опрост греха, и имаће велике почасти и вечно уживање у Рајским баштама.

А они који су се трудили настојећи поништити Божје речи и доказе, па су рекли да се ради о враџбини, а Посланика су окарактерисали као пророка, врачара, песника – такви ће на Дан проживљења имати тешку патњу коју неће моћи да издрже.

Учени Посланикови другови и они који су поверовали из реда следбеника Књиге сведоче да је часни Кур’ан, објављен Веровеснику, нека је мир над њим и милост Божја, истина у коју не може бити никакве сумње, и да исти тај Кур’ан води срећи и успеху, ка путу Силног Бога, Кога нико не може надвладати, и Којем неизоставно припада сва хвала и захвала на оба света.

Они што не верују у Бога казују међу собом, ругајући се оном што је донео Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја: “Хоћете ли да вас упутимо једном човеку који ће вам предсказати како ћете, након што умрете и пошто већ будете у потпуном распаду, бити изнова створени и из гробова изведени?”

И говоре: “Износи ли Мухаммед лаж о Богу, па тврди да га је Бог послао? Или је он луд, не схвата шта говори!” Боже сачувај, немогуће је да Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, говори неистину. Незнанобошци заиста износе лажи! Оне који не верују у оживљење после смрти несумњиво ће стићи огромно страдање и патња у ватри Пакла; они су далеко с Правог пута скренули.

Зар не виде незнанобошци савршена Божја створења, изнад и испод себе, тј. небеса и Земљу, која запањују разум и усхићују? Кад би хтео, Бог Узвишен утерао би невернике у земљу, или би на њих сручио комаде неба, тј. послао би на њих казну с неба. У томе је непобитан и јасан доказ сваком човеку који се каје Богу, само се Њему покорава и искрено Га обожава, да Бог све може учинити. Онај Који је у могућности да то учини, Тај је у могућности да оживи мртве након што се тела потпуно распадну.

Племенити Бог подарио је Давиду, мир над њим, посланство, знање, и наредио је брдима и птицама да хвале и славе Бога заједно с Давидом. Осим тога, Свемогући Бог учинио је да гвожђе буде мекано у Давидовим, мир над њим, рукама, па га је обликовао како је хтео и од њега је правио оруђа која је хтео.

Господар светова наредио је Давиду, мир над њим, да плете велике, савршене панцире како би се помоћу њих борио против непријатеља, и да клинци, помоћу којих су повезивани делови панцира, буду одговарајуће дужине и дебљине како би се снажно повезали делови панцира и били сврсисходни. Узвишени Бог заповедио је Давиду, мир над њим, и његовој породици да чине добра дела и обавестио га је да је Он Свезнајући, да добро зна и види све што се тајно и јавно чини, и да ће људе позвати на одговорност за дела.

А Соломону, мир над њим, Бог је потчинио ветар, тако да је његово јутарње дување износило колико месец, а вечерње дување колико месец дана умереног хода. И дао је Бог Узвишен да Соломону бакар тече попут воде, па га је могао обрађивати како год је хтео. Уз све то, потчинио му је џинне: неки су пред њим радили покорно и послушно, по наређењу Божјем, а било је и оних који су, опет, отказали послушност Богу и веровеснику Соломону, мир над њим, па је Бог давао да осете врелину ватре Пакла.

Џинни су правили Соломону, мир над њим, шта год је хтео, у којем год је облику хтео: места за обављање молитве, и споменике од бакра и стакла, и велике зделе за воду као чатрње, и котлове непокретне због своје величине и тежине. Узвишени Бог је заповедио породици Давидовој, мир над њим, да буде захвална Господару светова на благодатима које им је указао. А мало је оних који су захвални Богу на оном што им је дао.

Пошто је Свезнајући Бог одредио да веровеснику Соломону, мир над њим, дође смртни час и да умре, умро је стојећи, ослоњен на свој штап, а џинни то нису сазнали него су радили свој посао и даље, све док се није појавио црв који је расточио штап на који је био наслоњен веровесник Соломон, мир над њим, па се након тога срушио. Тек тад џинни схватише како не би морали извршавати тешке послове за Соломона, мир над њим, и бити у муци срамној да су знали оно што је несазнатљиво. Џинни су мислили да је Соломон, мир над њим, жив и да их посматра, а био је мртав.

Племе Саба, које је настањивало Јемен, имало је велико знамење и показатељ Божје моћи: два врта, један с десне, а други с леве стране долине. Или је значење да су сваку њихову кућу обухватала два врта. Узвишени Бог наредио је становницима Сабе да једу опскрбу коју им даје, да Му буду на томе захвални и да благодати које су им указане користе у послушности Њему. Ето тако су живели у предивном крају с много питке воде и с чистим зраком, а тражено је од њих да обожавају свог Господара, Бога, Који опрашта грехе покајницима.

Међутим, становници Сабе нису били захвални Богу на благодатима и нису поверовали у посланике, па им је Свемогући Бог ускратио Своје благодати и на њих је сручио бујицу с бране, услед које је њихово пребивалиште било сасвим уништено: дрвеће и биље почупано је, а стока је настрадала. Свевишњи Бог заменио је затим њихове зелене богате вртове с два друга врта чији су плодови били горког укуса, тј. дао им је метљику без плодова и дивљи лотос незнатни.

Управо због тога што су окренули леђа веровању и били су незахвални, Свемогући Бог ускратио им је боље а дао горе. А Узвишени Бог кажњава само оне који су незахвални на благодатима.

Између пребивалишта становника Сабе у Јемену и Палестине, чија је околица благословљена, Бог је подигао спојена насеља и одредио их за то да се по њима без имало потешкоће путује: “У сигурности, ноћу и дању, по њима путујте!” Биле су им указане благодати, Бог им је давао храну и пиће, штитио их је од страха и неизвесности, од глади и жеђи.

Али су они постали обесни у погледу тих благодати, па су замолили Бога: “Господару наш, повећај раздаљину између настамби наших како између нас и Палестине не би било насеља, да бисмо се умарали током путовања и да би дошла до изражаја наша способност приликом преваљивања великих раздаљина!” Они су негирајући благодати и завидећи сиромашнима међу собом себи неправду учинили – Бог их је казнио тако што их је удаљио једне од других, па се о њима само причало. Оно што се догодило становницима Сабе; прво Божја благодат, а потом казна и освета због неверства и охолости, знамење је и поука за сваког ко стрпљиво подноси ударац судбине, ко стрпљиво извршава верске наредбе и сустеже се од верских забрана и одано Богу захваљује, па се захваљује на благодатима.

Сотона је постигао оно што је о њима мислио, да ће да успе да их заведе и одведе у заблуду, па су га следили у неверству и заблуди осим скупине верника - изгубио је наду да ће га и верници следити.

Но, ипак, сотона над неверницима није имао никакве власти, није их никако могао присилити на неверство, али је Свезнајући Бог одредио да сотона заводи људе приказујући им пороке лепим и улевајући им лажне наде. Бог је тако учинио да би се разлучили они који верују у Будући свет и казну и награду на њему, и они што у то сумњају. Свевишњи Бог над свиме бди, упућен је у све што створења Његова раде, па ће их позвати на одговорност и сваком дати оно што је заслужио.

Реци, веровесниче, меканским незнанобошцима: “Позовите оне које обожавате поред Бога, па им се обратите за своје потребе, нека вам пруже какво добро, односно нека од вас отклоне какво зло! Неће вам се одазвати јер су немоћни, не владају колико једним труном на небесима и Земљи, нити имају било каквог удела у стварању! Бог је једини Створитељ, Он је власник свега и свиме само Он управља. Приликом стварања небеса и Земље, Узвишени Бог није затражио помоћ ни од једног незнанобошца, нити од њихових лажних божанстава.”

Знајте да ће заговарање за неког бити од користи тек пошто то Величанствени Бог дозволи; заговараће се само за оног чијим је делима Бог задовољан. Кад Свевишњи Бог проговори објавом и анђели чују Његове речи, ударе крилима повинујући се томе. А када страх нестане, упитају анђела Гаврила: “Шта је наш Господар рекао?” Он одговори: “Истину је рекао. Бог је узвишен у погледу Свог Бића и моћи, већи је од свега што постоји.”

Упитај безбожнике, Божји Посланиче: “Ко вам даје опскрбу с неба, у облику кише помоћу које расту плодови, житарице и воће?” Ти реци: “Бог је Онај Који опскрбу даје! Па јесмо ли онда управо ми или сте ви на Путу правом и у заблуди очитој? Неко од нас је у сигурној заблуди. Без имало сумње, верници поступају исправно, а незнанобошци неисправно.”

И реци им Веровесниче: “Ви нећете бити одговорни за наше грехе на Судњем дану, нити ћемо ми бити одговорни за оно што ви чините!”

И реци, Посланиче, онима који не верују: “Свемогући Бог сабраће нас на Дану судњем, а затим ће нам праведно пресудити у оном у чему се нисмо слагали. Бог је Онај Који суди, Његов је суд праведан и неопозив, и ником не чини неправду и савршено је упућен у оно о чему суди.”

И реци им Посланиче: “Покажите ми оне које сматрате Богу равним, па и њих, поред Бога, обожавате! Не, него ви очито грешите тврдећи да Богу може бити било ко раван. Бог је силан у Својој власти, па Га нико не може надвладати; мудар је у стварању, управљању и прописивању.”

Бог те је Посланиче послао свим људима, као весника радосних вести онима који су богобојазни да ће им Господар дати велику награду, и као опомињача неверницима да ће имати непреболну патњу. Али већина људи не зна да си ти послат с истином; да они то знају, не би те прогласили лашцем.

Незнанобошци пожурују казну на коју се упозоравају, па говоре: “Кад ће нас већ једном стићи та казна? Известите нас о томе, ако истину говорите кад тврдите да ће Смак света неизоставно наступити.”

Веровесниче, реци им: “Ваш дан одређен је, неизоставно ће доћи, а то је Дан судњи! Ви га не можете ни за час одложити, а нити га можете убрзати.”

Неверници говоре: “У овај Кур’ан, за који Мухаммед тврди да му се објављује, нећемо поверовати, а нити у објаве које су му претходиле!” А да ти је, Божји Посланиче, само видети кад они који не верују буду заустављени пред Богом, Зналцем свих тајни, и кад буду једни другима упућивали приговоре и једни на друге буду одговорност пребацивали. Наиме, они што су били потчињени и немоћни говориће охолим првацима који су их одвели у заблуду: “Да нас ви нисте одвратили од истине, поверовали бисмо у Бога и следили бисмо посланике.”

“Зар смо вас ми одвратили од веровања у Бога након што вам је стигла упута коју је донео Мухаммед? Не, него сте и сами били злочести и волели сте пороке, па сте се ето зато отуђили од Правог пута, добровољно”, казаће потлаченим присталицама прваци који су се охолили.

На то ће они који су се потчињавали рећи охолим вођама: “Не, него сте нас варали и зло нам и неистину лепим представљали, ноћу и дању смишљали сте како да нама овладате и управљате; и ево, настрадали смо. Ви сте нам заповедали да не верујемо у Силног Бога, потицали сте нас да Му друге равним сматрамо, да створења обожавамо.” Обе ће скупине, вође и поданици, прикривати кајање, тугу и очај кад испред себе угледају казну и очито страдање, јер су на Земљи неверници били. Узвишени Бог ће онима који нису веровали ставити ланце на вратове – само због тога што су мимо Свевишњег Бога обожавали лажна божанства и што су велики грешници били.

Свезнајући Бог ни у један град нити насеље није послао ниједног посланика да их упозори, а да они који су владали, били угледни и богати нису рекли: “Ми заиста не верујемо, о Божји посланици, у оно с чиме сте послати!”

И још су говорили, поносећи се и узносећи: “Ми имамо више блага и деце од вас! Ми нисмо они које ће задесити страдање на овом нити на Будућем свету! Ваше претње да ћемо бити кажњени су сушта лаж.”

Реци, Посланиче, истим тим охолим људима које је раскошан живот обмануо: “Заиста Бог Узвишен даје материјална добра и обилну опскрбу оном коме Он хоће да би видео ко ће бити захвалан, а ко незахвалан, и ускраћује то коме Он хоће да би видео хоће ли стрпљив бити или ће се жалити на судбину. Већина људи не зна да је Бог мудар, и да свако Његово одређење садржи савршену мудрост, коју само неки људи знају.”

Ни благо ни деца, којима се дичи, не могу човеку осигурати Божје задовољство. Само ће честити верници који раде добра дела имати умногостручену награду код Бога. Може се догодити да иметак и деца, ако је човек искрени верник, буду узрок да се његова награда умногостручи: иметак, ако га удељује на Божјем путу; деца, ако за родитеља уче молитве. Управо такви верници биће смештени у високе рајске одаје, биће сигурни од казне, смрти, брига, тога да ће њихов ужитак једног дана престати.

А неверници, који су се упињали у одвраћању људи од Божјих знамења и у остварењу својих личних циљева, прави су страдалници на овом свету, а на Будућем свету имаће страшну патњу.

Божји Посланиче, обрати им се: “Племенити Бог даје обилну опскрбу оном коме хоће, а дотле је ускраћује коме хоће.” И знајте да ће вам Племенити Бог надокнадити шта год ви уделите на овом свету – дајући вам још више иметка, али и на Будућем свету – дајући вам заносну награду у Рају. То је тако, јер Бог најбоље опскрбљује. Нека се онај ко жели опскрбу преда Свевишњем Богу и од Њега је тражи.

Спомени, Божји Посланиче, Судњи дан, у којем ће Свемогући Бог окупити све људе, а затим ће се обратити анђелима, притом корећи невернике: “Зар су ови вас обожавали, а не Мене?”

Анђели ће одговорити: “Слављен нека си, Боже, Господару наш, и високо изнад тога да Теби неко буде сличан! Само си Ти наш Бог и наш заштитник, ми с незнанобошцима нисмо ништа имали! Они су обожавали духове тј. ђаволе, који су им се представљали као анђели. Већина њих верује у ђаволе.”

Зато на Дану коначног полагања рачуна божанства која су обожавали неће моћи нимало користити онима који су их обожавали, нити ће их моћи каквог зла сачувати. Узвишени Бог рећи ће неверницима, који су себи учинили неправду чинећи неверство и грехе: “Кушајте болну патњу у ватри коју сте порицали у пролазном животу!”

Кад се меканским незнанобошцима, који су порицали јасне речо објављене Мухаммеду, казују исте те речи, они кажу: “Мухаммед је само човек који хоће да вас одврати од обожавања божанстава ваших предака!” И говоре: “Овај Кур’ан, који си донео, Мухаммеде, пука је измишљотина и лаж очита на Бога!” И говоре: “Кур’ан је само очигледна магија помоћу које се растављају супружници, деца и родитељи.”

Свезнајући Бог није меканским неверницима дао, пре славног Кур’ана, никаквих књига које би изучавали и дошли до закључка да је лаж оно што им је Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, донео. Нити им је Узвишени Бог пре Веровесника, нека је мир над њим и милост Божја, послао неког ко ће их опоменути на страшну казну на Будућем свету.

Народи пре меканских незнанобожаца, као нпр. Ад, Семуд и Лотов народ, порицали су Божје речи и у лаж утеривали Његове посланике. А мекански незнанобошци нису достигли ни десети део снаге, богатства, силе, благодати, телесне снаге, нити била чега другог што је Узвишени Бог дао пријашњим несретним, уништеним народима који су своје посланике порицали. Па погледај и размисли о томе какво је било Божје неодобравање њихових рђавих поступака, и како их је жестоко казнио!

Реци, Божји Посланиче, меканским неверницима: “Само вас једно саветујем: устајте, одазивајући се Божјем гласнику, пред Богом по двоје или као појединци, па потом промислите о мом понашању, одговорности, искрености, да се уверите у то да нисам луд.” Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, послат је као опомињач о страшној казни која ће задесити невернике уколико не прихвате Ислам.

Божји Посланиче, обрати се онима који не верују: “Ако какву награду од вас затражим, задржите је за себе, моја је награда за достављање Божје посланице само код Бога. Бог је свему сведок, па је сведок да сам вам доставио Објаву. Он је сведок и вашим делима, па ће вам дати оно што сте заслужили.”

Веровесниче, реци: “Заиста мој Господар неистину истином напада, па неистину уништава и потире. Он је Зналац свих тајни, па Му ништа није скривено, ни на небесима ни на Земљи. Њему је познато све што људи раде.”

Посланиче, реци порицатељима: “Стигла је истина, тј. Ислам, а лаж није овладала, ишчезла је неповратно!”

Посланиче, реци порицатељима: “Ако застраним, застранио сам на своју штету, вас због тога никакво зло неће стићи; ако сам се упутио и пошао Правим путем– то је због часног Кур’ана, који ми Бог објављује. Мој Господар савршено чује све речи, Он је блиски, и чује ово што говорим.”

А да ти је, Посланиче, само видети кад невернике обузме велики страх, јер ће угледати казну – видео би страшан призор. Они који не верују неће моћи умаћи казни, спаса им ниоткуд неће бити, и са лакоћом ће изблиза бити шчепани и у Пакао бачени.

И рећи ће незнанобошци када угледају Пакао, где ће скончати: “Сада исправно верујемо!” А зар ће им бити од користи што ће тад поверовати када се веровање не прима, и када су пропустили исправно веровање у животу на Земљи? Пролазни свет је кућа која је предвиђена за чињење дела, а Будући свет је кућа која је предвиђена за обрачунавање; уживање или патњу, а не за дела.