Ас-Саффат

Свевишњи Бог заклиње се анђелима, који богослуже поређани у збијене и правилне редове.

И заклиње се анђелима који одвраћају и навраћају облаке гонећи их из једног у други део Земље, онде где треба да падне киша.

И заклиње се анђелима који читају Његову величанствену књигу.

Ваш Бог је, о људи, Један Једини, Који нема сличног, па само Њега обожавајте.

Једино је Бог Узвишени, Створитељ небеса и Земље и оног што се налази између њих. Он је Створитељ истока, на којима се појављују Сунце и Месец током целе године.

Свемогући Бог украсио је земаљско небо звездама и планетама, па изгледају попут бисера поређаних.

И Бог помоћу звезда чува небо од сваког ђавола пркосног, бунтовног.

Ђаволе са свих страна неба гађају звезде пламтеће, како не би чули шта од објаве и прописа које Бог одређује анђелима.

Ђаволи бивају далеко прогнани па не могу да чују Објаву; а у ватри Пакла чека их вечна, страшна и болна патња.

А може бити да неки ђаво, ипак, уграби реч-две чувши разговор анђела, а што, опет, није познато на Земљи, па га погоди звезда пламтећа. Догоди се и то да га стигне звезда блистава пре него што пренесе оно што је чуо; а када оно што чује достави пророцима, они на то додају стотину лажи.

Веровесниче, упитај оне који поричу оживљење је ли њих било теже створити или друга створења, као нпр. небеса, Земљу, анђеле! А они су створени од крхке и лепљиве иловаче, па су и по природи слабашни. Како они поричу проживљење, а створени су лако, од иловаче лепљиве?

Ти се, Посланиче милости, чудиш Божјој моћи и управљању створеним, и томе што они поричу оживљење! Мекански незнанобошци толико поричу оживљење да ти се ругају кад нешто у вези с оживљењем говориш.

Немарни су и окрећу се од истине, не извлаче корист из објаве кад им се казује и не размишљају о њеним порукама. Њихова су срца окрутна.

Кад год незнабошци виде јасан доказ који указује да је Веровесниково, нека је мир над њим и милост Божја, посланство истина, и кад год виде наднаравно дело, исмејавају оно што су видели.

Притом говоре: “О Мухаммеде, сваком је јасно да је очита чаролија ово што си нам донео!”

Они питају: “Зар ћемо, Мухаммеде, кад се наша тела и кости распадну у земљи, и кад прашина постанемо, зар ћемо заиста бити враћени у живот? Хоћемо ли збиља бити оживљени из гробова? То је немогуће!”

И додају: “Зар ће бити оживљени чак и наши преци који су давно живели?”

Божји Посланиче, реци безбожницима: “Да, оживеће вас Бог, Који вас је створио први пут, а бићете понижени и нећете имати никакву вредност на Дан коначног полагања рачуна! Бог ће оживети вас и претке ваше, и то након што ваше кости буду потпуно труле.”

Људи ће бити оживљени услед само једног страшног гласа и сви ће одједном изаћи из својих гробова и наћи ће се у страхотама Судњег дана и чекаће шта ће их од Бога снаћи.

Они који нису веровали рећи ће: “О, велике ли пропасти за нас и тешко нама! Ово је Дан коначног полагања рачуна, у којем ће Бог сваком дати према оном што је радио на пролазном свету.”

Биће им речено: “Ово је Дан коначног суда, у којем ће Бог пресудити међу људима, Суд који сте на пролазном свету порицали.”

Тог дана ће бити речено анђелима: “Сакупите незнанобошце, који су себи неправду нанели верујући у лажна божанства, и њима сличне другове у незнанобоштву и негирању истине, и сакупите сва лажна божанства која су обожавали.”

А нису обожавали Свевишњег Бога, и потерајте их ка Паклу. А ватра је боравиште њихово.”

О анђели, зауставите невернике и њихова божанства, пре него ли уђу у Пакао, па ће их Свезнајући Бог упитати:

Биће им речено: “А зашто не помогнете једни другима у овом тешком Дану, као што сте се на Земљи међусобно помагали и тврдили да вам божанства ваша могу помоћи?”

Међутим, неверници ће на Судњем дану бити сасвим препуштени Божјој вољи и Његовом суду. Беспомоћни, неће једни другима моћи помоћи.

На Судњем дану неверници ће се међусобно свађати, једни ће другима пребацивати и једни ће друге корити, онда кад то неће нимало користити.

Поданици ће се обратити својим главешинама: “Ви сте нам се приказивали, кад је реч о слеђењу истине и чињењу добрих дела, као добронамерни; одвраћали сте нас од Ислама, а навраћали на слеђење странпутице, неверство и веровање у незнанобоштво.”

Али, главешине ће одговорити потлаченима: “Ви не говорите истину! Својевољно сте изабрали заблуду, па сте порекли Узвишеног Бога. И нисте хтели да будете верници.”

“Ми, заиста, нисмо имали над вама власт, нити смо располагали икаквим доказима да вас одвратимо од веровања и слеђења Правог пута”, казаће прваци. “Ви сте прелазили границе у злу и чинили сте себи неправду отуђујући се од веровања.”

И додаће: “Због тога нас је Божја казна стигла, која је споменута претњом коју је Бог изрекао Сотони: ‘...сигурно ћу свима, тобом и онима који се буду повели за тобом, Пакао напунити!’ (Сад, 85). Сви заједно неизоставно ћемо бити у патњи којом нам је Господар наш претио.”

На крају, главешине ће закључити: “Ми заиста јесмо били узрок да ви будете неверници, да скренете с Правог пута, јер смо и сами, пре вас, застранили.”

Као што су на пролазном свету суделовали у неверству и заблуди, тако ће поданици и главешине на Будућем свету суделовати у патњи у Паклу.

Као што ћемо ове злочинитеље казни да изложимо, исто тако, казнићемо и друге злочинитеље.

Кад се неверницима говорило: “Посведочите да нема истинског божанства осим Аллаха Узвишеног, и поступајте у складу с тим”, они су се отуђивали, инатили и одбијали су истину.

Доказивајући ваљаност свог неверства, незнанобошци су говорили: “Зар ћемо напустити обожавање својих кипова и идола због тога што нам то говори један луди песник?” Мислећи на Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

Говорећи то, велику су лаж изнели! Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, није песник, нити је луд, него је донео Књигу која потиче на веровање у једног Бога и слеђење Посланика Ислама, и на веровање у све посланике, који су позивали у веровање у Божју једноћу и веровање у Судњи дан. Посланик се у погледу тога нимало не разликује од претходних посланика.

О неверници, ви ћете, јер поричете Бога и Његове посланике, сигурно искусити страшну, болну патњу у ватри Пакла.

О незнанобошци, казну ћете заслужити само због неверства и греха које сте чинили на пролазном свету!

Али ће верници који су искрено Бога обожавали бити поштеђени казне.

Њих ће Племенити Бог почастити у рајским баштама посебном опскрбом која никад неће нестати.

Та посебна опскрба састоји се од разноврсног воћа; и становници Раја ће у њему бити сигурни, почашћени и надасве весели. Изнад свега тога, биће почашћени и гледањем у Божје лице.

Богобојазни, искрени верници боравиће у рајским баштама, у њима ће вечно остати.

седеће на диванима, једни према другима лицем окренути.

И док тако буду седили, једни према другима окренути, а сасвим задовољни, биће служени чашама у којима ће бити пријатно рајско вино које је чисто попут бистре текуће воде.

Међутим, ово вино којим ће бити служени није слично овосветском вину; биће бело и укусно.

Нити ће се због рајског вина, за разлику од овоземаљског, памет губити, нити ће због њега човек осетити било какве телесне тегобе, главобољу и слабост.

Богобојазни, искрени верници, о којима је овде реч, имаће у рајским баштама прелепе, чедне жене, које ће имати велике, красне очи, а гледаће само своје мужеве.

Као да су хурије, рајске лепотице, чувана јаја птице која руке нису дотакле нити су чије очи гледале.

Верници ће у Рају разговарати једни с другима о минулим данима на пролазном свету.

Један од тих честитих верника у Рају рећи ће: “Имао сам нераздвојног друга у животу на Земљи који је проживљење порицао.”

“А тај мој друг”, рећи ће становник Раја, “порицао је оживљење и Дан страшног полагања рачуна. Негирајући истину, говорио је: ‘Зар и ти верујеш у оно што се говори?’”

“‘Зар збиља верујеш да ћемо бити оживљени после смрти, онда кад се сасвим распаднемо и прах постанемо, и да ћемо бити позвани на одговорност за своја дела?’ Ето тако ми је говорио.”, казаће становник Раја.

Затим ће се верник обратити својим пријатељима, становницима Раја: “Желите ли да погледате како је скончао тај мој нераздвојни друг?”

И становник Раја ће да погледа па ће свог друга неверника да угледа како гори усред ватре Пакла.

И рећи ће становник Раја свом другу незнанобошцу: “Бога ми, замало ме ниси одвео у заблуду, па бих ушао с тобом у ватру, јер си ме позивао у неверовање и порицање оживљења!”

И додаће: “Да ми Бог Узвишени, из Своје доброте и милости, није указао на Прави пут и да није дао да будем муслиман, био бих заиста један од оних којима је Узвишени Бог дао да кушају казну.”

И казаће становник Раја: “А хоћемо ли, заиста, у рајским баштама уживања заувек да боравимо? И никад да умремо?”

“Ми више никад нећемо умрети, него ћемо у Рају вечно бити. Ми нећемо бити изложени казни којој су изложени они који нису веровали”, казаће.

“Уживање које нам је дато, вечност у Рају и спасење од Ватре збиља је успех највећи и срећа непрекидна”, закључиће.

За овај, велики успех и вечно уживање у Божјој близини нека се труде вредни верници на овом свету! То је прави успех.

Па, је ли боље ући у Рај и уживати у благодатима које је Господар припремио Својим послушним верницима или ући у Пакао и јести одвратне плодове ружног дрвета Зеккум, којима ће се хранити неверници у Ватри, а које не може глад утолити?

Свевишњи Бог учинио је да дрво Зеккум буде искушење онима који су себи насиље учинили не верујући и грешећи; онима који су рекли да у ватри не може постојати стабло јер ватра сагорева дрво.

Зеккум је дрво одвратних плодова које расте на дну Пакла.

Плод Пакленог дрвета Зеккум неописиво ружно изгледа, сличан је ђавољим главама, па је његов укус изузетно непријатан.

Неверници ће се у Паклу хранити плодом уклетог дрвета Зеккум и њиме ће пунити своје празне стомаке.

Након тога ће они који нису веровали бити појени одвратном, врелом текућином.

Будући да ће они који нису веровали бити излагани разним врстама патњи, биће после тога враћени у огањ.

Они који нису веровали у Божју Објаву и одбијали да следе Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, и да верују у све посланике, затекли су своје претке на странпутици, у заблуди и незнанобоштву, па су их у томе слепо следили.

Дакле, своје су претке у заблуди доследно следили.

Посланиче, народи који су живели пре неверника из племена Курејш већином су били у заблуди, нису спознали Праву стазу. Твоји сународници нису први народ који је с Правог пута скренуо.

Тако је било, премда им је Свезнајући Аллах слао веровеснике да их опомињу на казну у Ватри и застрашују Божјом срџбом. Они су и даље били неверници.

Посланиче, зато размисли о томе како су скончали невернички народи, које су посланици упозоравали, али их они нису следили! Скончали су у ватри, у којој ће вечно остати, јер су били неверници и јер су посланике у лаж угонили.

А искреним верницима, који су само Бога обожавали и само Њему били послушни, Бог Узвишени, указао је Своју доброту и милост. Њих је Бог спасио судбине која чека невернике порицатеље.

Посланик Ноје, мир над њим, обратио се Свемогућем Богу молбом у тешкој невољи која га је задесила, да му помогне против његових сународника, неверника – Бог му се убрзо одазвао.

Узвишени Бог је спасио Ноја, мир над њим, и вернике из његове породице од узнемиравања оних који нису веровали и од очите пропасти, тј. од великог потопа који их је задесио.

Племенити Бог почастио је посланика Ноја, мир над њим, оставивши у животу његове следбенике, вернике, након што је невернике уништио у Потопу.

И сачувао је Бог Узвишени, спомен на Ноја, мир над њим: спомиње га по добру и хвали.

И Ноје је у миру и спасу од Узвишеног Бога, и нека се не спомиње осим по добру.

Онако како је Узвишени Бог наградио и почастио посланика Ноја, мир над њим, почастиће и наградиће сваког ко је послушан Узвишеном Богу и ко само Њега искрено обожава.

Посланик Ноје, мир над њим, био је, заиста, Божји искрени и одани слуга.

Након што је Свемогући Бог спасио Ноја, мир над њим, и вернике, потопио је невернике, све их је уништио.

Аврам је био припадник Нојеве вере. Као и Ноја, Аврам је позивао у монотеизам.

Спомени кад се Аврам вратио свом Створитељу чистог срца од вишебоштва, и као искрени саветник према људима.