Сад

Кад се ради о кур’анским скраћеницама, о којима смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара. Свевишњи Бог заклиње се часним Кур’аном, у којем се налази све што је људима корисно у погледу овог и Будућег света. А Аллах нема саучеснике, како то мисле незнанобошци.

Али, они који не верују охоло се отуђују од монотеизма тиме што се супротстављају Силном Богу и Посланику, нека је мир над њим и милост Божја.

Узвишени Бог, уништио је многе неверничке народе пре овог народа, па су исти ти народи тражили помоћ од Бога кад их је сустигла казна, и повиновали су се Богу кајући се, али је за покајање било касно.

Незнанобошци се чуде што им је послат Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, да их упозори на то да ће их стићи казна уколико остану неверници. Незнанобошци су видели јасне доказе истинитости Мухаммедовог посланства, па ипак говоре: “Мухаммед само лаже и магијом вешто вара своје сународнике! Он лаже када тврди да је Божји посланик коме се објављује.”

И говоре: “Зар тај човек може свести бројна наша божанства на једног Бога? Тај његов поступак заиста је чудна ствар.”

Угледници и прваци између неверника кренуше подстицати своје истомишљенике да остану доследни обожавању кипова, а не Бога, и да трпељиво устрају у својој вери. Рекли су: “Мухаммед позива у Ислам како би себи осигурао углед и власт на Земљи, и жели да га ми следимо!”

И додали су: “Нисмо чули да наши преци спомињу постојање само једног Бога, поред Којег се нико и ништа друго не сме обожавати. Заправо, нисмо чули ни да хришћани, Исусови следбеници, говоре да постоји само један Бог. Ето, Мухаммед само измишља лажи и доноси оно што је свима непознато.”

И кажу: “Зашто да Бог између нас баш Мухаммеду објави Књигу, а не нама који смо аристократе и великаши?” Многобошци су у сумњи у погледу оног што ти је објављено, Посланиче. Будући да их још није стигла казна, живе у обмани; да их казна стиге, не би чинили неверство и не би веровали у незнанобоптво, нити би сумњали у оно што ти се објављује.

Располажу ли мекански неверници ризницама Божје милости и доброте? А Бог је силан, па се нико против Њега не може борити, и изузетно је дарежљив, и даје без рачуна оном коме Он хоће. Од његове доброте је да и веровесништво даје коме хоће. Они не располажу ризницама веровесништва, па да коме хоће дају, а коме хоће ускраћују.

Или, зар неверници владају небесима и Земљом и оним што је између њих, па располажу милошћу и опскрбом па коме желе дају, а коме хоће ускраћују? Ако имају власт на небесима и Земљи, нека се, онда, попну уз лестве на небо да себи осигурају располагање ризницама, из којих би давали и чије би благодати ускраћивали. Они то неће моћи да учине.

Мекански неверници, који поричу твоје посланство, биће поражени у сукобу с истином, као што су давно пре њих поражени невернички народи, који су порицали посланике.

Наиме, нису они први који су прицали истину, и пре меканских незнанобожаца порицали су народ Нојев, затим народ Ад, и фараон који је поседовао моћну војску помоћу које је кажњавао народ.

Пре њих порицали су Салахов народ Семуд, и Лотов народ, и Јофоров народ – сви су они једни друге подржавали у порицању посланика и неверовању у оно што су они доносили.

Сви споменути народи порицали су своје посланике и заслужили су због тога Божју казну која их је неизоставно стигла, па макар и након неког времена.

Они који поричу Мухаммедово, нека је мир над њим и милост Божја, посланство не чекају ништа друго осим другог дувања у рог, након којег им неће бити повратка на пролазан свет. Тад ће их снаћи казна уколико умру поричући Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

Ругајући се и негирајући могућност оживљења, незнанобошци говоре: “Господару наш, казни нас што пре на овом свету, пре Часа суђеног!”

Божји Посланиче, отрпи те негативности које незнанобошци говоре о теби. Сети се, Посланиче милости, слуге Божје, веровесника и доброг човека Давида, мир над њим, који је располагао великом снагом и био је храбар у борби против неверника, и стрпљиво се покоравао Богу, и који се много и искрено кајао, и који је чинио богоугодна дела.

Свемогући Бог потчинио је брда да заједно с Давидом, мир над њим, хвале Бога, па су Га славила свако јутро и свако вече.

И птице је Бог потчинио; окупљале су се код веровесника Давида, мир над њим, и слушале су његове заповести у погледу слављења Узвишеног Бога.

Свезнајући Бог учврстио је Давидову, мир над њим, власт помоћу војски и опреме, а и дао је да га људи уважавају и да га се боје. Осим тога, Свевишњи Бог почастио га је веровесништвом, знањем и способношћу да се лепо изражава када суди међу људима; судио је свима праведно.

Веровесниче, је ли до тебе допрла вести о двојици парничара који су прешли преко зида Храма док је Давид, мир над њим, у њему чинио богослужење?

Њих двојица су упали Давиду, мир над њим, без тражења дозволе, па се уплашио. Рекли су му, видевши га уплашеног: “Немој се бојати, не желимо ти наудити, ми смо парничари! Наиме, један од нас двојице починио је насиље оном другом, па ти пресуди између нас по правди, немој ником учинити нажао и упути нас на најбоље решење.”

Један од њих двојице рече Давиду: “Ево овај пријатељ мој има деведесет и девет оваца, а ја имам само једну овцу, и он жели, из похлепе, да узме и моју овцу, па ми је рекао: ‘Дај ти њу мени!’ Па ме победио у препирци.”

Веровесник Давид на то рече оном парничару што је оптужио оног другог: “Твој ти је пријатељ, заиста, учинио насиље тражећи да припојиш његовом стаду своју једину овцу. Многи ортаци чине једни другима неправду и не односе се једни према другима уљудно, а тако се не понашају они који верују у Бога, свог Господара, и стрепе од Његове казне. У односу на бројност неправедних ортака који прелазе границе, мало је оних који су праведни и богобојазни.” И Давид се увери да га је Бог Узвишени, довео пред кушњу помоћу те парнице, па затражи опрост од Милостивог Бога, паде лицем на тло и покаја се, искрено и понизно.

Узвишени Бог, опростио је Давиду, мир над њим, грех који је учинио, примио је његово покајање и Себи га приближио па му је припремио дивно пребивалиште на Будућем свету.

Давиде, Свевишњи Бог учинио те је намесником на Земљи и учинио је да будеш судија међу људима и у верским и световним питањима, па зато суди праведно, а нипошто немој следити своје прохтеве и немој бити пристрастан према својим ближњима или пријатељима, па да пресудиш у њихову корист над странцима, односно над непријатељима! Ако би ти следио своје прохтеве, скренуо би с Правог пута и отуђио би се од истине. Оне који су скренули с Божјег пута и друге одводе у заблуду чека страшна, болна патња у ватри Пакла зато што су занемарили Дан устанућа. Да су имали на уму Судњи дан и полагање рачуна, бојали би се последица и не би следили своје прохтеве.

Свезнајући Бог створио је небеса и Земљу и оно што је између њих из велике мудрости; није их створио ради игре и забаве, како то мисле неверници. Тешко њима у Паклу ако умру као они који не верују у Бога и који о Њему имају негативно мишљење.

Према онима који верују у Бога и следе Посланика, и чине добра дела Господар неће поступити као с неверницима грешницима који ремете ред на Земљи чинећи неверство и грехе! Према онима који су богобојазни, па извршавају заповести и сустежу се од греха нећемо поступити као с неверницима и дволичњацима, који су огрезли у гресима. То би била неправда, а она не приличи Господару. Бог ће богобојазне вернике наградити тако што ће их увести у Рај, а невернике несрећне казниће тако што ће их бацити у Ватру. Те две категорије не могу код Бога имати исти статус и није им исти повратак.

Овај Кур’ан, који је објављен Божјем посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, благословљена је књига која садржи бројна добра, како би људи промишљали о значењу њених речи и да из ње разумни извлаче користи.

Свемогући Бог поклонио је племенитом веровеснику Давиду сина Соломона – дар од Себе, почаст и срећу. О, како је Соломон, мир над њим, добар човек био! Он се често и искрено кајао Узвишеном Богу, тражио је опрост и понизно се Господару обраћао.

Спомени, Посланиче Ислама, кад су пред Соломона, мир над њим, у касно послеподне изведени пунокрвни коњи који су на три ноге стајали, јер су били витки и спремни за галоп! Тај дивни призор заокупио је веровесника Соломона, мир над њим, све до сунчевог заласка.

Веровесник Соломон, мир над њим, рече: “Уместо да обавим молитву и паднем ничице пред Богом, ја сам показао љубав према коњима, овоземаљским украсом, и пропустио сам послеподневну молитву.”

Затим је Соломон, мир над њим, заповедио да му врате коње који су били изведени пред њега, па их је почео ударати сабљом по ногама и вратовима.

Свезнајући Бог ставио је Соломона пред искушење кад је на његов престо поставио сотону у људском обличју, који је владао кратак временски период. Након тога је Бог вратио Соломонову власт и дао му да влада сотонама.

Соломон, мир над њим, замолио је: “Боже, Господару мој, опрости ми грех мој и даруј ми велику власт какву нико, осим мене, неће имати, ни упоредо са мном, а ни касније! Боже, Ти си изузетно дарежљив и чиниш Својим слугама огромно доброчинство.”

И Узвишени Бог је услишао ову Соломонову, мир над њим, молитву: подарио му је власт какву је тражио и потчинио му је, уз то, снажне ветрове који су благо али брзо дували онамо куда је он хтео.

Свевишњи Бог потчинио је веровеснику Соломону, мир над њим, и ђаволе, па су за њега обављали послове које је хтео; неки су градили настамбе и дворце, а неки су, опет, ронили у дубоким морима и вадили бисер из њих.

А били су му потчињени и бунтовни, обесни ђаволи; они су били свезани у ланце, па нису могли да се померају.

Бог је рекао: “Ова огромна, неограничена власт посебан је Мој дар теби, Соломоне! Тражио си то у молитви, па смо ти дали. Зато даруј коме хоћеш, а лиши кога хоћеш, и знај да нећеш одговарати пред Богом, Узвишеним, ни због давања ни због ускраћивања!”

Веровесника Соломона, мир над њим, чека у Рају предивно место и високе разине. Он је био Наш близак и веран слуга.

Сети се, Божји Посланиче, доброг човека и веровесника Јова, мир над њим, кад је замолио Бога: “Ђаво је узрок моје болести, он ме узнемирава и жели ми наштети!”

Свезнајући Бог је заповедио веровеснику Јову, мир над њим, да удари ногом о земљу, на једном месту, након чега је ту проврла хладна, питка вода коју је Јов, мир над њим, пио и њоме се купао. Била је то лековита вода помоћу које је Бог Узвишени, излечио овог веровесника и отклонио његову невољу.

Након тога, Племенити Бог услишио његову молитву и отклонио је од њега болест, па му је дао жена и много деце, унука и потомака – као дар јер је веровесник Јов, мир над њим, био стрпљив и задовољан судбином. У томе је поука увиђајнима да Бог Узвишени, после тешкоће и кушње даје излаз, олакшицу и награду.

Свемогући Бог заповедио је Јову, мир над њим, да узме сноп грања и да њиме благо удари своју супругу, да на тај начин изврши своју заклетву да ће своју супругу, због грешке, истући са стотину удараца. Јов, мир над њим, био је стрпљив и одан Богу, и био је задовољан Његовом одредбом. Он је био диван Божји слуга, богобојазан, послушан и много се кајао.

Божји Посланиче, спомени добре Божје слуге и веровеснике искрене: Аврама, Исака и Јакова, који су били одани Богу, и који су чинили дела која Он воли. Они су били увиђајни и постојани у истини.

Њих је Узвишени Бог, одликовао посебном врлином, а то је да увек имају на уму Будући свет, да никад не заборављају полагање рачуна, па су се припремали за Дан проживљења и људе су позивали да се припремају за то.

Ми смо њих одликовали да Нам буду послушни и само Нас обожавају, па смо их изабрали за то да носе обавезу достављања објаве.

Сети се, Божји Посланиче, добрих људи и веровесника искрених: Јишмаела, Аврамовог сина, затим Јелисеја, Илије и Језекиља, чији се спомени с ужитком спомињу! Сви су они били доброчинитељи и честити; њих је Бог Узвишени, одабрао за достављање посланице и подарио им је најлепше одлике.

Ово је у Кур’ану похвала споменутим људима. А богобојазне, који извршавају заповести и сустежу се од греха, чека прелепо пребивалиште на Будућем свету.

Чека их наслађивање у вечним баштама, из којих никад неће бити изведени, а Рајске ће капије, кад они до њега дођу, отворене бити – као израз добродошлице и радости због њиховог доласка.

Честити ће се у Рају одмарати наслоњени на украшеним диванима, где ће тражити најукуснију храну, пиће, вино, воће и све што њихове душе пожеле.

Честити ће у Рају поред себе имати заносно лепе жене, чедне, које ће гледати само у своје мужеве.

Ово је лепа награда која је обећана онима који су били богобојазни на овом свету, и чинили добра дела.

Ови племенити, благословљени дарови које ће Бог дати Својим штићеницима јесу од Њега, они никад неће престајати.

Овако ће на Дану коначног полагања рачуна бити дочекани верници, а дотле оне који су прелазили границе, па су били неверници и чинили грехе чека грозно повратиште и неописиво тежак положај на Дану судњем.

Њих ће Силни Бог, Зналац свих тајни казнити у ватри Пакла која ће их пржити изнад и испод њих. Грозне ли постеље у ватри за оне који су на пролазном свету били порочни!

Ову грозну, болну патњу кушаће грешници и незнанобошци. Биће кажњени и тако што ће, против своје воље, бити напајани кипућом водом и смрдљивом, изнад свега одвратном капљевином, тј. гнојем који ће цурити из тела становника Пакла. Тим пићем неће никад моћи да жеђ угасе.

Грешници ће у Паклу бити кажњавани и другим мукама сличним овим које су споменуте. Наиме, биће изложени многоструким казнама и тешкоћама.

Кад се грешници буду тискали на вратима Пакла, свака ће скупина кудити ону другу, па ће грешници говорити једни другима: “Ова ће гомила становника Пакла ући у ватру тискајући се с вама!” На то ће ови одговорити: “Нису добродошли и не било им пространо и угодно боравиште њихово! Они ће, као и ми, горети у Паклу.”

Поданици ће онима које су следили, својим главешинама, рећи: “Ви нисте добродошли, нити имате икакве вредности! Ви сте били узрок да скренемо с Праве стазе. А Пакао је грозно боравиште и грозно је повратиште!” И једни и други биће становници Пакла.

Поданици ће рећи: “Господару наш, удвостручи патњу у Паклу онима који су били узрок да скренемо с пута истине и да се отуђимо!”

Главешине неправедници такође ће казати: “Зашто у Паклу не видимо људе које смо на пролазном свету сматрали порочнима, онима који заслужују казну?”

И рећи ће: "Јесмо ли то грешили кад смо их исмејавали и понижавали? Или смо пак, исмевајући их, били у праву, па су они с нама у Паклу, али их још нисмо видели, па су нам из вида изгубљени?"

И знајте да је расправљање међу становницима Пакла, о којем се овде говори, неупитно, мора се догодити.

Веровесниче, обрати се незнанобошцима: “Ја сам вама послат да вас опоменем и упозорим на болну патњу јер не верујете и поричете посланике! А нема истинског божанства осим Бога, Једног Јединог, Који нема саучесника! Бог је јединствен у погледу Свог Бића, имена, својстава… Он је свемоћан, нико Му се не може супротставити. И зато само Њега треба обожавати.”

И додај: “Он је створитељ небеса и Земље и оног што је између њих. Он је силан у Својој власти, и нико Га не може надвладати. Он много прашта онима који се покају.”

Божји Посланиче, реци незнанобошцима: “У часном Кур’ану, величанственој књизи, налазе се велике вести.”