Ат-Тавба 9:48–95

Дволичњаци су и пре похода на Тебук сијали смутњу, препадали вернике и изазивали неред и раскол, варали су и обмањивали су Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, све док Свевишњи Бог није помогао Ислам и Свога Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, а реч Своју уздигао и војску Своју подржао. А њима, дволичњацима, није било по вољи то што је Бог, Узвишени, помогао и узвисио Ислам.

Неки дволичњаци говоре ти: “Веровесниче, дозволи ми да не пођем у борбу с вама! Не разрешиш ли ме и пођем ли у борбу, зарадићу грех!” Остало је да се приповеда да су неки дволичњаци рекли и ово: “Пођем ли у борбу, бојим се да ћу бити искушан лепим византијским женама!” Они су, не опажајући, овим поступком упали у највећу смутњу – изостали су из борбе, отказали су послушност Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, и лагали су га. А ватра ће бити њихово пребивалиште и неће јој моћи умаћи.

Ако ти се, Веровесниче, догоди нешто лепо, ако победиш или стекнеш ратни плен, дволичњаци се одмах растуже, а ако те погоди нека несрећа или ако доживиш пораз, они кажу да су били опрезни и да су се сачували оног што је погодило тебе и вернике. Радују се вашем поразу као што се радују свом успеху, одлазећи срећни због оног што вам се догодило.

Реци им Божји Посланиче: “Све што се догађа бива Божјом вољом и Његовим одређењем. Господар управља нама у свим стањима, и у благостању и у потешкоћи. У тешкоћи се треба стрпити, а у благостању захвалити.” Верници се увек требају препустити Богу, Узвишеном. Он је диван Помагач.

Божји Посланиче, реци дволичњацима: “Очекујете ли ви у погледу нас било шта друго осим два величанствена завршетка: победу и понос на овом свету, или смрт на Божјем путу и највећу награду на Будућем свету? Што се нас тиче, ми очекујемо да Бог на вас спусти какву казну с неба, или да вас ми казнимо. Ето, ви чекајте шта ће бити с нама, а и ми ћемо чекати шта ће догодити вама.”

Реци дволичњацима: “Бог неће прихватити вашу милостињу, давали је милом или силом, зато што сте Му непокорни и што сте напустили заједницу. Ви сте охоли и уображени!”

Њихова милостиња не може бити примљена јер они не верују у Бога и Његовог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост. А кад клањају намаз, клањају га немарно, лењо и и само да би их људи видели, а таквима се дела не прихватају. Такође, кад нешто удељују, они то невољно чине, због лицемерства које им је прекрило срца.

Немој да се дивиш њиховим богатствима и њиховој деци! Аллах жели да им то буде узрок несреће, бриге и туге на овом свету, јер су им срца везана само за богатство и децу, а не за веровање и за Аллахово задовољство и захвалност Њему. На Будућем свету ће због тога бити кажњени Пакленом ватром, и зато што нису чистили своје иметке. Биће им жао кад буду умирали, па ће душе тешко испуштати и биће кажњени најболнијом казном јер у Бога и Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, нису веровали. Они ће на самом дну Ватре бити, у којој ће заувек остати.

Дволичњаци вам се заклињу да су уз вас, о верници, и да вам помажу у рату, али они само лажу. Они вам говоре да вас воле, а у срцима осећају мржњу и непријатељство спрам вас; то чине из великог страха. Наиме, ако би јавно казали да су неверници, ви бисте их погубили.

Кад би дволичњаци нашли какву утврду, пећину или подземну одају, пожурили би да се сакрију у њу, из страха и узнемирености.

Неки дволичњаци ти Посланиче приговарају због расподеле обавезне милостиње и оптужују те да си неправедан у томе. Ако им даш онолико колико желе, задовољни су тобом и хвале те. Међутим, ако не добију колико желе, наљуте се на тебе и приговарају ти. Они су робови овом материјалном свету: кад имају, захтевају да им се да још, а кад немају, узнемирени су.

Кад би дволичњаци били захвални на ратном плену који им Бог, Узвишени, даје посредством Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, казали би: “Бог нам је довољан, неће нас занемарити и много ће нам дати, јер је Његова доброта неограничена, а Његов се поклон не одбија. И Посланик ће нам убудуће дати више и боље. Ми жудимо за Божјом добротом и желимо да нас обаспе Својом милошћу!” Када би овако говорили, лепо би мислили о Богу, и било би боље за њих.

Осам је категорија људи које полажу право на зекат, и то су: сиромаси, невољници, сакупљачи зеката, неверници које треба придобити за Ислам, робови које треба ослободити, презадужени, борци на Божјем путу и путници којима је нестало средстава за путовање. Ова је Божја одредба која важи до Судњег дана. Свевишњи Бог најбоље зна у чему је добробит и потреба људи и мудро уређује све ствари. То што се зекат треба поделити споменутим категоријама људи оличење је лепоте Ислама и правде.

Неки дволичњаци приговарају Посланику милости говорећи да слуша сваког и верује сваком. Узвишени Бог одговорио им је да Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, слуша само оно што је добро и што је истина, да верује у Бога и Његову књигу, и да има поверење у вернике кад га обавештавају о оном што говоре неверници и дволичњаци. Посланик је милост за своје следбенике, узрок спаса и предводник на Правом путу. И ко вређа Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, речима или делима, биће вечно кажњаван болном и страшном казном у Паклу.

Дволичњаци вам се заклињу Богом, о верници, да они не говоре оно што им се приписује, само зато да би стекли ваше задовољство, а прече је да жуде за Божјим и Посланиковим, нека је мир над њим и Божја милост, задовољством, ако су истински верници.

Зар лицемери не знају да ће они који поступају непријатељски према Богу и Божјем Посланику, нека је мир над њим и Божја милост, скончати у Пакленој ватри и да ће у њој заувек остати? То је велико понижење и страшно страдање.

Дволичњаци страхују да се Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, не објави поглавље која ће њему и верницима открити неверовање и непријатељство које крију у својим срцима дволичњаци. Упозори их, Божји Посланиче: “Исмејавајте се колико хоћете, али ће Свевишњи Бог открити и изнети на видело оно што ви кријете!”

Ако их упиташ зашто су се исмејавали с тобом, Кур’аном и Исламом за време похода на Тебук, они ће одговорити да су се само забављали и траћили време. Кажи им: “Зар се исмејавате с Узвишеним Богом, мудрим Кур’аном и племенитим Послаником?! Зар нисте имали о чему другом да разговарате?”

“Не извињавајте се, дволичњаци, за исмејавање! Ваше извињење не вреди, починили сте грех и поново лажете. Ругајући се Богу, Посланику и вери Исламу, постали сте неверници”. Ако Милостиви Бог и опрости некима од вас који се врате у Ислам и покају се за дела која су чинили, Он ће казнити оне који устрају у неверовању и сакрију лицемерство и не покају се за злодела.

Лицемери и лицемерке једна су странка, јединствени су у неверовању у Бога, Узвишеног, сложно ратују против верника, позивају у чињење порока и зла, а забрањују и спречавају оно што је исправно и добро и шкртаре кад удељују. Занемарили су веровање, па их је Свемилосни Аллах препустио самима себи и одузео им је жељу за покајањем. Дволичњаци увек одступају од покорности Богу и Посланику, нека је мир над њим и Божја милост.

Свезнајући Бог обећава лицемерима и лицемеркама и неверницима да ће скончати у Паклу, где ће вечно да бораве, а патња им се нимало неће олакшати. То ће им бити довољно понижења. Бог је управо такве лишио Своје милости.

Дволичњаци чине управо оно што што су чинили претходни неверници, с тим што су они пре њих били много јачи, имали су више богатства и више деце, уживали су заиста у лепотама овог света. А ви се такође наслађујете пролазним и бедним овосветским чарима, као што су то и они чинили, расправљате о лажима, гресима и противите се заповестима, као и они. И ви и они лакомислени сте, играте се и наслађујете, непокорни сте Богу и одвраћате од Његовог пута... Порука овог ајета је: ко буде тако радио, његова ће дела и труд пропасти на оба света, па ће га Бог казнити, осиромашити и понизити.

Зар дволичњаци нису чули шта се догодило претходним неверницима? Нојев је народ потопљен, Ад је уништен леденим ветром, Семуд страшним гласом, Аврамов је народ остао без благодати и задесила га је Божја срџба, становници Медјена кажњени су страшним облаком, док су села у којима је живео Лотов народ изврнута и потом гађана камењем с неба… Свима њима су посланици доносили наднаравна чуда, дела која су изван искуствене стварности, и јасне доказе, али су они све то порекли. Господар их није казнио неправедно ни безразложно, већ су сами себи нанели неправду грешећи, сматрајући посланике лажовима, чинећи неправду једни другима и не верујући у Бога.

А верници и вернице су једно: помажу се у доброчинству и богобојазности, воле се међусобно, навраћају на лепо понашање, искреност у речима и чињење добрих дела, а забрањују, с друге стране, све што је ружно и лоше. Они, према томе, обављају намазе, онако како их треба обављати, и дају милостињу онима којима она припада, покорни су Богу и Његовом Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост. Једном речју, извршавају наредбе, а сустежу се од забрана. Заиста, њима ће се Свемогући Бог смиловати тиме што ће одржати Своје обећања, па их неће казнити, него ће их наградити, а даће им оно што буду тражили и благостање ће им подарити. Узвишени Бог све може, одржаће Своје обећање, а испуниће и претњу. Племенити Бог је мудар, мудрошћу својом обухвата и оно што ствара, и оно што прописује; Његова мудрост изискује награду за доброчинитеље, а казну за злочинце.

Бог је обећао верницима и верницама да ће ући у Рај, у којем реке теку испод дрвећа. Они ће у њему боравити вечно, без престанка, у узвишеним и заносним одајама. Ипак, Божје је задовољство веће од сваког уживања, тим веће јер је врхунац среће, благостања и изобиља. Ето то је ненадмашна победа и немерљива срећа: човек којим Бог буде задовољан биће сигуран и уживаће у рајским чарима.

Веровесниче, бори се против неверника и дволичњака иметком, животом и речима, а нека твој говор и поступци буду груби и жестоки спрам оних који су неправедни и насилни! Тако ће се заштитити истина. А они ће због својих недела вечно бити у Пакленој ватри. Како ће то бити лош завршетак!

Дволичњаци се заклињу да те нису вређали и нападали, а до тебе је допрло да јесу. Они лажу! Вређајући Посланика, мир над њим и Божја милост, и Божју веру Ислам, починили су дело неверства и изашли су из Ислама, а желели су нешто што им није успело – да убију Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, приликом повратка с Тебука. Уместо што приговарају Господару, требају да Му буду захвални на доброчинству које им чини – Он их је учинио богатим, а били су сиромашни. Ако се покају, верујући и покоравајући се Свевишњем Богу, боље им је у погледу овог и оног света. А ако одбију покајање и веровање, Свевишњи ће их Бог казнити на овом свету тако што ће их верници убити и заробити, а на Будућем ће вечно горети у ватри. Нека знају да их нико неће заштитити и сачувати, неко добро им дати и од зла их сачувати.

Неки дволичњаци обећају: “Ако нас Бог опскрби из ризница Својих, даваћемо обавезну милостињу и чинићемо само оно што Он воли, а сустегнућемо се од забрањеног!”

Али, кад им Узвишени Бог подари многе благодати, они шкртаре, због лицемерства у својим срцима, одбијају покорност Богу Узвишеном, и веровање у Њега.

А шкртост је имала за последицу чисто лицемерство у њиховим срцима, зато што су своја обећања, Богу дата, кршили, једно су мислили а друго говорили, лагали су и били склони варању.

Зар дволичњаци не знају да је Свезнајући Бог упућен у неверовање и непријатељство које они крију у својим грудима? Богу није непознато ниједно њихово злодело. Бог ће им дати оно што су заслужили.

Дволичњаци приговарају честитим верницима који удељују милостињу, па ако верник удели незнатну суму новца, они кажу: “Од овог нема никакве користи!” Ако пак удели много иметка, тад добацују и говоре да исти тај верник удељује иметак претварајући се пред светом. Не налазе оправдање оном који мало удељује, нити су захвални оном који много даје. Чак немају осећаја ни према оном који је јако сиромашан, па се снађе за незнатан износ новца и удели га на Божјем путу. У вези с њиме, с подсмехом говоре: “Бог нема потребе за твојом бедном милостињом!” Свевишњи Бог казниће их за то, јер се они исмејавају с Његовим добрим робовима. И нека знају да их чека болна патња на Будућем свету.

Молио ти, Божји Посланиче, за дволичњаке или не молио, они нису достојни Божјег опроста. Заправо, кад би за њих молио чак седамдесет пута, па и више, Бог им никад неће опростити њихове грехе. То је тако, јер они не верују у Бога и Веровесника, нека је мир над њим и Божја милост. Бог, Узвишени, неће упутити ниједног човека који се бори против Његових заповести и одбије Му покорност.

Дволичњаци који нису с Послаником, нека је мир над њим и Божја милост, пошли у поход на Тебук били су радосни што су остали код куће и сачували се напора путовања и тежине борбе; нису волели да жртвују иметке и животе како би Божја реч надвладала. Једни другима су говорили: “Не идите у борбу по овој неподношљивој врућини!” Посланиче, реци им: “Паклена је ватра много жешћа од ове врућине, кад бисте само знали! Ви не желите да пођете у борбу, бежећи од ватре, а казна за то јест Ватра, која вас чека.”

Нека се смеју у животу на овом краткотрајном свету, али ће много плакати на Будућем свету, зато што су били безобзирни у погледу граница Божјих заповести, и зато што су се ругали верским прописима и верницима. Ово је претња дволичњацима као својеврсна казна за недела и грехе које су чинили.

Ако те, о Посланиче, Свемогући Бог врати с Тебука у Медину па ти дволичњаци дођу тражећи допуштење да се боре други пут, ти им одговори: “Никад вам нећу дозволити да пођете у бој са мном, нити ћете се икад борити у мојој војсци против непријатеља Ислама! Ви сте погрешили према Богу и супротставили сте ми се уочи похода на Тебук, па нам је дужност да будемо на опрезу због вас. Останите у Медини, презрени и бедни, с болесницима, децом и женама.”

И не клањај, Божји Посланиче, молитву ниједном дволичњаку и немој да се молиш Богу за њих стојећи поред њихових гробова јер они не верују у Бога и Посланика. Они су одступили од послушности Богу, побунули се против Његове вере; они су, заиста, непријатељи Ислама. За такве се не клања молитва, нити се за њих моли.

Немој се дивити имецима и деци, које им је Узвишени Бог дао, јер Он жели да им то буде узрок потешкоће и тегобе, утолико више јер су незаситни, похлепни и незадовољни. А душе ће им излазити с муком и напором, умираће као неверници, па ће бити кажњавани у вечној Пакленој ватри. Ето тако је, а живели су несрећно и праву ће невољу и патњу искусити тек након смрти.

Кад је Свевишњи Бог објави неко кур’анско поглавље у којој позива дволичњаке да верују и да крену у борбу на Божјем путу са Послаником, способни, богати и угледни међу њима тражили су дозволу од Посланика да не пођу у борбу говорећи: “Остави нас с немоћнима, децом и женама!”

Дволичњаци су задовољни да буду са женама, које остају у кућама, па су изгубили особине мушкарца: храброст, постојаност и одлучност. Свемогући Бог запечатио је њихова срца на неверству, и они не могу да схвате истину, вредност борбе, не разумеју у чему је добро за њих, а у чему је зло.

Међутим, Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, и верници жртвују своје иметке и животе борећи се да Божја реч стално буде горња. Њима припада свако добро на оба света: победа, понос, ратни плен – дозвољена опскрба, погибија на Божјем путу, опрост греха, задовољство и награда у Рају. Они су победници, они су спашени.

Милостиви Бог припремио је верницима који се боре на Његовом путу Рај, испод чијег дрвећа реке теку. Они ће у њему вечно остати, уживајући у многобројним благодатима, никад из њега неће бити изведени. Биће то велика радост и величанствен успех којем неће бити равног.

Долазили су и неки бедуини код Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, али с оправданим разлогом, да им допусти изостанак из похода на Тебук, а дволичњаци међу бедуинима изостали су без оправдања. Они су прекршили своје обећање дато Богу и Посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, када су одбили послушност, јер не признају Ислам за своју веру. Бедуине који су имали лажне изговоре, и оне који су изостали без ваљаног разлога, чека болна и страшна казна у Паклу.

Старци, жене, деца, немоћни, болесни, сакати, слепи и сиромашни који немају средстава за рат, нису грешни због неодласка у борбу ако Богу искрено робују и ако следе Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, и ако при себи немају лицемерства. Њима се, заиста, нема шта приговорити, јер им је Бог опростио, прихватајући њихово оправдање, а Он је милостив у односу на њих, утолико милостивији јер их није задужио преко њихових могућности.

Такође нису грешни, нити ће бити кажњени они који су ти дошли, Веровесниче, тражећи од тебе јахалице за борбу, па си им, пажљиво се према њима односећи, рекао да им јахалице не можеш осигурати. И они су се потом вратили својим кућама тужни, жудећи за борбом на Божјем путу и желећи да пођу с тобом. То је разлог што су остали у Медини а били су способни за борбу. Свима њима опроштено је и они заслужују сваку похвалу, с обзиром на то да су учинили све што су могли, и имали су искрену намеру и, изнад свега, туговали су због тога што нису могли да пођу у борбу.

Међутим, они који су од тебе тражили да им допустиш да не иду у бој, а имали су иметка да купе јахалицу и оружје, и били су способни за борбу, починили су грех и зато ће бити кажњени. Понижавајући сами себе, задовољили су се да остану у кућама, са женама. Изгубили су мушкост, храброст и одважност. Свевишњи Бог запечатио је њихова срца, па не схватају истину, нити знају у чему је корист за њих а у чему штета.

Лицемери који су кукавички изостали из борбе износиће муслиманима разна оправдања, када се врате из борбе. А Бог Узвишени указује своме веровеснику и верницима да лицемерима одговоре на следећи начин: Немојте износити оправдања заснована на лажима, јер вам ми нећемо поверовати, с обзиром да нас је Бог упознао са оним што у својим душама кријете. Бог и Његов Посланик сачекаће вас да се покајете, па да ваше покајање буде примљено, или ће вас оставити да наставите у своме лицемерству и непријатељству! Након тога бићете враћени Богу који све зна, па ће вас Он обавестити о ономе што се сте радили и наградити вас или казнити по заслузи. Зато пожурите ка покајању и добрим делима.

О верници, лицемери који су из борбе изостали, заклињаће се Богом, потврђујући заклетвом своја лажна оправдања, а све с циљем да их не кудите и не срамотите. Због тога их се оканите и пустите их, јер они су покварењаци чија је душа прљава. Њихово пребивалиште је Пакао, којим ће бити кажњени због лицемерства и неверства које су чинили.